Rešenje Ustavnog suda o neblagovremenosti i nedozvoljenosti ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu delom kao nedozvoljenu, jer se odnosi na akte o ponavljanju postupka, a delom kao neblagovremenu, jer je rok za izjavljivanje žalbe istekao nakon dostavljanja drugostepene presude, s obzirom da revizija nije bila dozvoljena.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Živomira Kasalice iz Gračaca, Slobodana Tlačinca iz Beograda, Nenada Todića iz Beograda, Dragana Miloševića iz Vrnjačke Banje i Vojkana Strugara iz Svetog Stefana, Republika Crna Gora, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Živomira Kasalice, Slobodana Tlačinca, Nenada Todića, Dragana Miloševića i Vojkana Strugara, izjavljena protiv presude Višeg trgovinskog suda Pž. 6934/06 od 18. aprila 2007. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 278/07 od 15. novembra 2007. godine, rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P. 784/06 od 23. maja 2008. godine, rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 6768/08 od 30. marta 2009. godine, rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P. 784/06 od 5. avgusta 2009. godine i rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 8503/09 od 26. novembra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Živomir Kasalica iz Gračaca, Slobodan Tlačinac iz Beograda, Nenad Todić iz Beograda, Dragan Milošević iz Vrnjačke Banje i Vojkan Strugar iz Svetog Stefana, Republika Crna Gora, kao članovi Konzorcijuma kupaca po ugovoru o osnivanju Konzorcijuma Ov. II/1 1608/05 od 5. jula 2005. godine, izjavili su Ustavnom sudu 6. aprila 2010. godine ustavnu žalbu protiv presude Višeg trgovinskog suda Pž. 6934/06 od 18. aprila 2007. godine, rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 278/07 od 15. novembra 2007. godine, rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P. 784/06 od 23. maja 2008. godine, rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 6768/08 od 30. marta 2009. godine, rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P. 784/06 od 5. avgusta 2009. godine i rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 8503/09 od 26. novembra 2009. godine, zbog povrede načela vladavine prava zajemčenog članom 3. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu zajemčenog članom 58. Ustava.

Podnosioci ustavne žalbe su naveli da im je kao članovima Konzorcijuma, odnosno kupcima na osnovu ugovora o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije broj 1-871/05-125/02 od 19. jula 2005. godine, onemogućeno pravo na mirno uživanje imovine. Prvostepenom presudom Trgovinskog suda u Beogradu P. 784/06 od 20. juna 2006. godine utvrđeno je da je Konzorcijum kupaca izvršio investiranje u HTP "Fontana" a.d. Vrnjačka Banja u iznosu od 2.963.775 evra i time potpuno izvršio svoju ugovornu obavezu minimalnog investicionog ulaganja po osnovu napred navedenog ugovora. Osporenom drugostepenom presudom Višeg trgovinskog suda Pž. 6934/06 od 18. aprila 2007. godine preinačena je presuda Trgovinskog suda u Beogradu P. 784/06 od 20. juna 2006. godine i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe. Naveli su da je presuda Trgovinskog suda u Beogradu P. 784/06 od 20. juna 2006. godine preinačena presudom Višeg trgovinskog suda Pž. 6934/06 od 18. aprila 2007. godine, iz razloga što je prvostepeni i drugostepeni postupak vodilo lice koje nije ovlašćeno za zastupanje, nakon čega je usledio i raskid ugovora o kupoprodaji društvenog kapitala zbog neispunjenja ugovornih obaveza. Odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg trgovinskog suda Pž. 6934/06 od 18. aprila 2007. godine, Vrhovni sud Srbije je osporenim rešenjem Prev. 278/07 od 15. novembra 2007. godine odbacio reviziju kao nedozvoljenu. Dalje su istakli da su predlog za ponavljanje parničnog postupka podneli dosta kasnije kada su stekli mogućnost da upotrebe nove dokaze na osnovu kojih bi mogla biti doneta drugačija odluka. Podnosioci su predložili da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporena rešenja i presude.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Član 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetan odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Višeg trgovinskog suda Pž. 6934/06 od 18. aprila 2007. godine preinačena presuda Trgovinskog suda u Beogradu P. 784/06 od 20. juna 2006. godine i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe kojim su tražili da se utvrdi da su izvršili investiranje u HTP "Fontana" a.d. iz Vrnjačke banje u iznosu od 2.963.775 evra i time u potpunosti izvršili svoju ugovornu obavezu minimalnog investicionog ulaganja po ugovoru o prodaji društvenog kapitala metodom javne aukcije broj 1-871/05-125/02 od 19. jula 2005. godine, što je tuženi dužan priznati i obavezani su da tuženom naknade troškove parničnog postupka. Protiv pravnosnažne drugostepene presude, podnosioci ustavne žalbe izjavili su reviziju Vrhovnom sudu Srbije koja je odbačena kao nedozvoljena osporenim rešenjem Prev. 278/08 od 15. novembra 2007. godine. Nakon toga, tužioci su podneli predlog za ponavljanje postupka. Osporenim rešenjem Trgovinskog suda u Beogradu P. 784/06 od 23. maja 2008. godine, u stavu prvom izreke odbačen je kao nedozvoljen predlog za ponavljanje postupka izjavljen od strane Momira Veskovića, a u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan predlog za ponavljanje postupka okončanog pravnosnažnom presudom Trgovinskog suda u Beogradu P. 784/06 od 20. juna 2006. godine. Osporenim rešenjem Višeg trgovinskog suda Pž. 6768/08 od 30. marta 2009. godine potvrđeno je rešenje Trgovinskog suda u Beogradu P. 784/06 od 23. maja 2008. godine u stavu prvom izreke, a u delu kojim je odbijen predlog za ponavljanje postupka rešenje je ukinuto i vraćeno prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Odlučujući ponovno o predlogu za ponavljanje postupka, Trgovinski sud u Beogradu je osporenim rešenjem P. 784/06 od 5. avgusta 2009. godine odbio predlog za ponavljanje postupka okončanog pravnosnažnom presudom Trgovinskog suda u Beogradu P. 784/06 od 20. juna 2006. godine, a dopunskim rešenjem P. 784/06 od 31. avgusta 2009. godine obavezao tužioce da tuženom naknade troškove parničnog postupka. Osporenim rešenjem Višeg trgovinskog suda Pž. 8503/09 od 26. novembra 2009. godine, po izjavljenoj žalbi, potvrđeno je rešenje Trgovinskog suda u Beogradu P. 784/06 je od 5. avgusta 2009. godine, po izjavljenoj žalbi i dopunsko rešenje istog suda od 31. avgusta 2009. godine. U obrazloženju ovog drugostepenog rešenja navedeno je da predlog za ponavljanje postupka neblagovremen i nepotpun i da iz spisa predmeta proizlazi da je revizijska odluka, odnosno rešenje Vrhovnog suda Srbije Prev. 278/07 od 15. novembra 2007. godine dostavljeno tužiocu 7. februara 2008. godine, te da je tužilac, tada imao saznanje za razlog u smislu člana 422. tačka 2) Zakona o parničnom postupku.

4. Podnosioci ustavne žalbe smatraju da su im osporenim aktima povređeni načelo vladavine prava, pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu, zajemčeni članom 3, članom 32. stav 1. i članom 58. Ustava.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona i utvrđuje da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine, te da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.

5. Odlučujući o delu ustavne žalbe koja je izjavljena protiv rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P. 784/06 od 23. maja 2008. godine, rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 6768/08 od 30. marta 2009. godine, rešenja Trgovinskog suda u Beogradu P. 784/06 od 5. avgusta 2009. godine i rešenja Višeg trgovinskog suda Pž. 8503/09 od 26. novembra 2009. godine, Ustavni sud je utvrdio da je u odnosu na osporene akte ustavna žalba nedozvoljena.

Naime, svi navedeni akti su doneti povodom predloga za ponavljanje postupka, te njima nije odlučivano o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalbe, već samo o tome da li su ispunjeni procesni uslovi da se ponovi parnični postupak. Ustavni sud stoga smatra da je ustavna žalba protiv navedenih osporenih akata u odnosu na navodne povrede Ustava ratione materiae nedozvoljena. U vezi sa tim, Ustavni sud se poziva na stav Evropske komisije za ljudska prava u predmetu X protiv Austrije (Odluka o dopustivosti broj 7761/77 od 8. maja 1978. godine).

6. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.

7. Odlučujući o delu ustavne žalbe izjaljenom protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Prev. 278/07 od 15. novembra 2007. godine i presude Višeg trgovinskog suda Pž. 6934/06 od 18. aprila 2007. godine, Ustavni sud konstatuje da je ustavna žalba u ovom delu neblagovremena.

Prema stavu Ustavnog suda, donošenjem odluke po reviziji smatra se da je u parničnom postupku iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe, ali samo u onim slučajevima kada je izjavljivanje revizije prema Zakonu o parničnom postupku dozvoljeno, i kada je revizija izjavljena na zakonom propisan način. U suprotnom, smatraće se da su pravna sredstva iscrpljena izjavljivanjem žalbe protiv prvostepene sudske odluke, te će se blagovremenost ustavne žalbe ceniti u odnosu na dan dostavljanja odluke suda donete po žalbi.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je u predmetnoj parnici revizija odbačena kao nedozvoljena, Ustavni sud je ocenio da se zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja drugostepene presude podnosiocima ustavne žalbe, a ne od dana kada su podnosioci žalbe primili rešenje Vrhovnog suda Srbije doneto po reviziji. S obzirom na to da je punomoćnik podnosilaca ustavne žalbe osporenu presudu Višeg trgovinskog suda Pž. 6934/06 od 18. aprila 2007. godine primio pre 11. marta 2008. godine, kada je izjavio reviziju Vrhovnom sudu Srbije protiv osporene presude drugostepenog suda, što nesumnjivo proističe iz priloženih dokaza, a da je ustavna žalba izjavljena 6. aprila 2010. godine, dakle po isteku roka propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) navedenog Zakona.

8. Polazeći od izloženog, Sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o neblagovremenosti i nedozvoljenosti ustavne žalbe

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti