Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neosnovane i neblagovremene

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv odluka Vrhovnog kasacionog suda, Okružnog i Opštinskog suda. Žalba protiv rešenja Vrhovnog kasacionog suda je odbačena zbog nedostatka ustavnopravnih razloga, a protiv nižih presuda zbog proteka prekluzivnog roka od 30 dana.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1819/2011
16.06.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gordane Cvetić-Prodanović iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. juna 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Gordane Cvetić-Prodanović izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Kraljevu P. 1949/07 od 8. maja 2008. godine, presude Okružnog suda u Kraljevu Gž. 2899/08 od 2. februara 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 563/10 od 22. decembra 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Gordana Cvetić-Prodanović iz Beograda izjavila je 21. aprila 2011. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Kraljevu P. 1949/07 od 8. maja 2008. godine, presude Okružnog suda u Kraljevu Gž. 2899/08 od 2. februara 2009. godine i rešenja Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 563/10 od 22. decembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije, prava na nasleđivanje iz člana 59. Ustava i prava na imovinu zajemčenog odredbom člana 58. Ustava.

2. Prema članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

Odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom postupku ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 563/10 od 22. decembra 2010. godine odbačen kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, lično izjavljen protiv presude Opštinskog suda u Kraljevu P. 1949/07 od 8. maja 2008. godine i presude Okružnog suda u Kraljevu Gž. 2899/08 od 2. februara 2009. godine. Kako Ustavni sud u postupku po ustavnoj žalbi odlučuje u okviru postavljenog zahteva, Sud je utvrdio da podnositeljka ustavne žalbe nije navela ustavnopravne razloge koji bi ukazivali da joj je osporenim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 563/10 od 22. decembra 2010. godine povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. Ustava, pravo na nasleđivanje iz člana 59. Ustava i pravo na imovinu zajemčeno odredbom člana 58. Ustava. Naime, podnositeljka navodi isključivo razloge koji se odnose na odluke koje su prethodile osporenom rešenju Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 563/10 od 22. decembra 2010. godine, smatrajući da je nezakonito odbijen njen tužbeni zahtev za poništaj ugovora o doživotnom izdržavanju. Imajući u vidu da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi se mogli dovesti u vezu sa tvrdnjom da su osporenim procesnim rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Gzz1. 563/10 od 22. decembra 2010. godine podnositeljki ustavne žalbe povređena prava iz čl. 32,58 i 59. Ustava, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

4. U pogledu osporene presude Opštinskog suda u Kraljevu P. 1949/07 od 8. maja 2008. godine i osporene presude Okružnog suda u Kraljevu Gž. 2899/08 od 2. februara 2009. godine, Ustavni sud konstatuje da je u parničnom postupku, u slučajevima kada revizija zakonom nije dozvoljena, donošenjem odluke o žalbi protiv presude iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovakvo pravno stanovište može se primeniti i kada izjavljen zahtev za zaštitu zakonitosti nije bio dozvoljeno pravno sredstvo, odnosno kada nije izjavljen na zakonom propisan način. Kako je u konkretnom slučaju zahtev za zaštitu zakonitosti podnositeljke ustavne žalbe odbačen kao nedozvoljen, Ustavni sud je ocenio da je donošenjem odluke o žalbi protiv prvostepene presude iscrpljeno poslednje pravno sredstvo pre izjavljivanja ustavne žalbe. Zbog toga se i blagovremenost predmetne ustavne žalbe u odnosu na presudu Opštinskog suda u Kraljevu P. 1949/07 od 8. maja 2008. godine i presudu Okružnog suda u Kraljevu Gž. 2899/08 od 2. februara 2009. godine ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene odluke. Imajući u vidu da je podnositeljka ustavne žalbe osporenu drugostepenu presudu primila najkasnije 10. aprila 2009. godine, kada je Republičkom javnom tužilaštvu podnela inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, a da je ustavnu žalbu izjavila 21. aprila 2011. godine, po proteku zakonom propisanog prekluzivnog roka od 30 dana, Ustavni sud je primenom odredaba člana 36. stav 1. tačka 2) i člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio kao neblagovremenu.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević

 

Slični dokumenti

• Už 4388/2010: Odbacivanje ustavne žalbe kao delimično neosnovane i delimično neblagovremene u parničnom postupku
• Už 3801/2010: Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedozvoljenog pravnog leka
• Už 1164/2011: Odbačaj ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedostatka ustavnopravnih razloga
• Už 3759/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti