Povreda prava na pravično suđenje zbog pogrešne primene procesnih odredbi

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdio povredu prava na pravično suđenje i poništio osporeno rešenje. Prekršajni sud je pogrešno tumačio odredbe o pravnim sredstvima, usmeravajući podnosioca na neodgovarajući pravni lek, čime mu je uskratio pravo na delotvornu zaštitu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Č. V . iz Loznice , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa član om 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. aprila 2022. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Č. V . i utvrđuje da je rešenjem Prekršajnog apelacionog suda Prž. 28058/18 od 24. decembra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Prekršajnog apelacionog suda Prž. 28058/18 od 24. decembra 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi branioca kažnjenog izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5031/17 od 29. novembra 2018. godine .

O b r a z l o ž e nj e

1. Č. V . iz Loznice podneo je Ustavnom sudu, 23. februara 2019. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Prekršajnog apelacionog suda Prž. 28058/18 od 24. decembra 2018. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1, čl. 34, 36. i 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno: da je „nejasno zašto postupajući sud poistovećuje zahtev za zaštitu zakonitosti i predlog za izmenu pojedinačnog akta kao posebnog pravnog sredstva“; da se prema članu 61. Zakona o Ustavnom sudu postupak za izmenu pojedinačnog akta pokreće podnošenjem predloga; da je osporeno rešenje nepravilno i nezakonito; da su prekršajni sudovi u istoj situaciji donosili različite odluke.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, te da poništi osporeno rešenje i odredi da se donese nova odluka po žalbi branioca kažnjenog, odnosno podnosioca ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5031/17, između ostalog, utvrdio:

- da je inicijativa M.G. i P.L. za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke o javnim parkiralištima, a koju je donela skupština Grada Loznice, podneta 20. aprila 2017. godine Ustavnom sudu;

- da je Odlukom Ustavnog suda IUo-87/2017 od 24. maja 2018. godine utvrđeno da odredba člana 25. stav 1. u delu koji glasi: „12, 13, 14. i 20.“ Odluke o javnim parkiralištima („Službeni list grada Loznice“, br. 6/09, 3/11, 4/13, 2/14 i 1/15) nije u saglasnosti sa zakonom ; navedena odredba je prestala da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“, odnosno 18. jula 2018. godine;

- da je presudom Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5031/17 od 23. januara 2018. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen odgovornim da je učinio prekršaj iz člana 14a (20) u vezi sa članom 25. stav 4. i članom 25. stav 2. u vezi stava 1. Odluke o javnim parkiralištima („Službeni list grada Loznice“, br. 6/09, 3/11, 4/13, 2/14 i 1/15), te mu je posledično izrečena novčana kazna u iznosu od 5.000 dinara;

- da je napred navedena presuda dostavljena podnosiocu 16. aprila 2018. godine, a kako to nesporno proizlazi iz povratnice;

- da je rešenjem Prekršajnog suda u Loznici Ipr. 2512/18 od 3. avgusta 2018. godine obustavljen postupak izvršenja prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, na osnovu člana 60. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu;

- da je aktom Republičkog javnog tužilaštva Ptz. 724/18 od 19. oktobra 2018. godine obavešten branilac podnosioca ustavne žalbe da Republičko javno tužilaštvo nije podnelo zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5031/17 od 23. januara 2018. godine s obzirom na to da je protekao propisani prekluzivni rok iz člana 285. Zakona o prekršajima;

- da je branilac okrivljenog 8. novembra 2018. godine podneo Prekršajnom sudu u Loznici podnesak naslovljen kao „predlog – zahtev za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5031/17 od 23. januara 2018 . godine“;

- da je rešenjem Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5031/17 od 29. novembra 2018. godine odbijen kao neosnovan predlog – zahtev za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5031/17 od 23. januara 2018. godine; u obrazloženju rešenja je, između ostalog, navedeno da „postupajući po predlogu – zahtevu za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5031/17 od 23. januara 2018. godine okrivljenog, a imajući u vidu citirane odredbe zakona, sud je stanovišta da je zahtev okrivljenog neosnovan i da je okrivljeni trebao da podnese predlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužilaštvu kako bi došlo do izmene pojedinačnog akta u skladu sa pravilima postupka u kome je isti donet, a nema osnova za ponavljanje prekršajnog postupka“;

- da je osporenim rešenjem Prekršajnog apelacionog suda Prž. 28058/18 od 24. decembra 2018. godine odbijena kao neosnovan žalba branioca kažnjenog, a rešenje Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5031/17 od 29. novembra 2018. godine je potvrđeno; u obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da „ nisu osnovani navodi žalbe koji se odnose na zakonsku formu predloga za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5031/17 od 23. januara 2018. godine, jer je odredbom člana 61. Zakona o Ustavnom sudu propisano da svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravosnažnim pojedinačnim aktom, donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koju je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta, u skladu sa pravilima postupka u kome je pojedinačni akt donet. O dredbom člana 285. stav 1. tačka 2. Zakona o prekršajima je propisano da se protiv pravnosnažne presude može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je primenjen zakon za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. Dalje je odredbom člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu propisano da predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta, donetog na osnovu zakona ili drugog opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, može se podneti u roku od 6 meseci od dana objavljivanja odluke u „Službenom glasniku RS“ ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo više od 2 godine. Imajući u vidu navedenu odredbu člana 285. stav 1. tačka 2. Zakona o prekršajima koja propisuje način izmene pojedinačnog akta, a koja odredba se mora primeniti saglasno članu 61. Zakona o Ustavnom sudu, to je odluka prvostepenog suda primenom odredbe člana 273. Zakona o prekršajima potvrđena, kao pravilna i na zakonu zasnovana“.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava , na čiju s e povred u ustavnom žalbom ukazuje , utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 34. stav 1. Ustava ustanovljeno je da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena.

Članom 36. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 1.), i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 2.).

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Zakonom o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15) propisano je: da kad Ustavni sud utvrdi da opšti akt ili kolektivni ugovor nije u saglasnosti sa zakonom, taj opšti akt ili kolektivni ugovor prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“ (član 58. stav 3.); da k ad Ustavni sud odredi način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšteg akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ (član 59.); da se z akoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s a Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni, da se i zvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a da će se započeto izvršenje obustaviti (član 60. st. 1. i 3.); da svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom, donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta, u skladu sa pravilima postupka u kome je pojedinačni akt donet, da se predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta, donetog na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, može podneti u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“, ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo više od dve godine (člana 61. st . 1. i 2.); da ako se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, Ustavni sud može odrediti da se ove posledice otklone povraćajem u pređašnje stanje, naknadom štete ili na drugi način (člana 62.).

Zakonom o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 65/13, 13/16 i 98/16) propisano je: da se protiv pravnosnažne presude može podneti zahte v za zaštitu zakonitosti ako je povređen zakon ili drugi propis o prekršaju ili ako je primenjen zakon za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i pot vrđenim međunarodnim ugovorima, te da zahtev za zaštitu zakonitosti podiže Republički javni tužilac u roku od tri meseca od dana dostavljanja presude (član 285. stav 1. tač. 1) i 2) i stav 2.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim rešenjem povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Iz navoda ustavne žalbe nesporno proizlazi da podnosilac smatra da mu je označeno ustavno pravo povređeno time što je Prekršajni apelacioni sud pravnosnažno odbio kao neosnovan predlog za izmenu pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5031/17 od 23. januara 2018. godine (koja je doneta na osnovu delimično neustavnog propisa) i zauzeo stav da je Č . V . treba lo da podnese predlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužilaštvu, pozivajući se pri tome na odredbu člana 285. stav 1. tačka 2) Zakona o prekršajima . Dakle, postupajući prekršajni sud smatra da u konkretnom slučaju podnosilac ustavne žalbe nije trebalo da podnese predlog za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta donetog na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom.

Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi u pogledu povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud polazi od toga da je Zakonom o Ustavnom sudu precizno regulisan postupak otklanjanja posledica nastalih usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom. Pravni put za otklanjanje posledica neustavnog ili nezakonitog opšte g akta počinje predlogom stranke kojoj je povređeno pravo da se izmeni konačni ili pravnosnažni pojedinačni pravni akt, kao posebnim pravnim sredstvom predviđenim Zakonom o Ustavnom sudu. Predlog se podnosi sudu ili drugom organu koji je pojedinačni akt doneo , u roku od šest meseci od dana objavljivanja „kasatorne“ odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a može se odnositi samo na pojedinačne akte koji su dostavljeni najkasnije dve godine pre podnošenja predloga ili inicijative Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i/ili zakonitosti predmetnog opšteg akta.

Odluka Ustavnog suda kojom je utvrđeno da jedan zakon ili drugi opšti akt, odnosno pojedine njegove odredbe, nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom, ima dve vrste pravnog dejstva. Takva odluka najpre deluje erga omnes, u skladu sa odredbom člana 166. stav 2. Ustava, po kojoj su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće. Potom ostvaruje pojedinačno dejstvo prema donosiocu zakona, odnosno drugog opšteg akta, zatim prema subjektima koji su ga izvršavali (sprovodili), a na kraju i prema pojedincima na koje se taj akt neposredno primenjivao. Saglasno odredbama člana 61. Zakona o Ustavnom sudu, svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta za koji je utvrđeno da je nesaglasan Ustavu i zakonu, ima pravo da od nadležnog organa traži izmenu tog pojedinačnog akta, u skladu sa pravilima postupka u kome je pojedinačni akt donet.

S obzirom na prethodno utvrđeno, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe nesporno imao pravo da podnese predlog za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5031/17 od 23. januara 2018. godine, a na osnovu odredbe člana 61. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud naročito napominje da je podnosilac nadležnom prekršajnom sudu 8. novembra 2018. godine dostavio podnesak naslovljen kao predlog – zahtev za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5031/17 od 23. januara 2017. godine, pri čemu se izričito pozvao na član 61. Zakona o Ustavnom sudu. Podnosilac je pravilno izabrao pravni put za otklanjanje posledica neustavnosti. Stav Prekršajnog apelacionog suda u osporenom rešenju da je podn osilac trebalo da podnese predlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti je krajnje proizvoljan i arbitreran. Naime, činjenica je da je odredbom člana 285. stav 1. tačka 2. Zakona o prekršajima propisano da se protiv pravnosnažne presude može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je primenjen zakon za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. Ne upuštajući se u celishodnost ovakvog zakonskog rešenja, Ustavni sud konstatuje da iz označene odredbe Zakona o prekršajima proizlazi da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti isključivo ako je reč o neusaglašenosti zakona sa Ustavom i relevantnim međunarodnim pravilima. U konkretn om slučaju reč je o nezakonitosti dela opšteg pravnog akta jedinice lokalne samouprave – Odluke o javnim parkiralištima, a na osnovu koje je i proistekao prekršajni postupak vođen protiv podnosioca.

Dakle, u konkretnom slučaju Prekršajni apelacioni sud nije postupio na ustavnopravno prihvatljiv način, te nije pravilno primenio relevantne odredbe Zakona o Ustavnom sudu , pogrešno se pozivajući na odredbu člana 285. stav 1. tačka 2) Zakona o prekršajima .

Kako je u konkretnom slučaju Prekršajni apelacioni sud pogrešno utvrdio da je podnosilac trebalo da izjavi predlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti umesto predlog za izmenu pojedinačnog pravnosnažnog akta donetog na osnovu neusta vnog propisa (a koji predlog je odbijen osporenim rešenjem), Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Prekršajno g apelacionog suda Prž. 28058/18 od 24. decembra 2018. godine i određivanjem da drugostepeni sud donese novu odluku o žalbi branioca kažnjenog izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5031/17/15 od 29. novembra 2018. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Imajući u vidu da je Ustavni sud usvojio ustavnu žalnu i poništio osporeno rešenje, to nije posebno razmatrao da li su u konkretnom slučaju povređena prava iz čl. 34, 36. i 58. Ustava.

8. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i član a 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na pravično suđenje zbog pogrešne primene procesnih odredbi

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti