Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju neuredne ustavne žalbe

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio kao neurednu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije. Podnosioci nisu naveli ustavnopravne razloge koji bi se odnosili na osporeno rešenje, već na ranije faze postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragana Milisavljevića i Vojina Milisavljevića, obojice iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 21. januara 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragana Milisavljevića i Vojina Milisavljevića izjavljena protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 1934/07 od 12. jula 2007. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Peti opštinski sud u Beogradu je 23. septembra 2009. godine Ustavnom sudu dostavio spis predmeta P. 1528/01 u kome se nalazi ustavna žalba koju su Dragan Milisavljević i Vojin Milisavljevića, obojica iz Beograda, 18. oktobra 2007. godine podneli Ustavnom sudu, preko punomoćnika Zorana Talovića, advokata iz Beograda, protiv rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 1934/07 od 12. jula 2007. godine.
2. U postupku prethodnog ispitivanja podneska utvrđeno je da ustavna žalba ne sadrži sve elemente propisane članom 85. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), odnosno da ne sadrži podatak o jedinstvenom matičnom broju podnosilaca, naznaku ljudskog ili manjinskog prava ili slobode zajemčene Ustavom za koje se tvrdi da je povređeno sa oznakom odredbe Ustava kojom se to pravo, odnosno sloboda jemči, razloge i navode iz čije sadržine poizlazi povreda ili uskraćivanje označenog ustavnog prava ili slobode, zahtev o kome Ustavni sud treba da odluči, datum prijema osporenih odluka, kao i druge dokaze od značaja za odlučivanje.
Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), dopisom od 5. novembra 2009. godine, obavestio podnosioce o nedostacima koji sprečavaju postupanje Ustavnog suda po ustavnoj žalbi i naložio da, u roku od 15 dana po prijemu dopisa, dostave uređenu i dopunjenu ustavnu žalbu u kojoj će navesti nedostajuće podatke i uz koju će priložiti dokaze neophodne za vođenje postupka. Podnosioci su ovim dopisom upozoreni da će ustavna žalba biti odbačena, ukoliko se u ostavljenom roku ne otklone nedostaci koji onemogućavaju postupanje Ustavnog suda po istoj.
Punomoćnik podnosilaca ustavne žalbe je 20. i 23. novembra 2009. godine dostavio podneske kojima je dopunio ustavnu žalbu, navodeći da su podnosiocima ustavne žalbe osporenim rešenjem povređena prava na pravično suđenje i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava i dajući razloge zbog kojih podnosioci smatraju da su im označena prava povređena.
3. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 32. stav 1 Ustava jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Odredbom člana 58. Ustava propisano je da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona, da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne, da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine, da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom.
4. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe, dopune ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da su rešenjem Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1528/01-03 od 1. septembra 2006. godine obavezani tužioci, ovde podnosioci ustavne žalbe, da tuženima Dušanu Kričkoviću i Milanu Mandariću solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 32.775,00 dinara. Rešenjem pod istim brojem i od istog datuma u stavu prvom izreke odbačen je predlog tužilaca za povraćaj u pređašnje stanje kao neblagovremen, a u stavu drugom izreke odbačena je kao neblagovremena žalba tužilaca izjavljena protiv presude na osnovu odricanja Petog opštinskog suda u Beogradu P. 1528/01 od 19. novembra 2004. godine.
Rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 14948/06 od 24. januara 2007. godine, u stavu prvom izreke potvrđeno je prvostepeno rešenje Petog opštinskog suda u Beogradu kojim su odbačeni predlog tužilaca za povraćaj u pređašnje stanje i žalba protiv prvostepene presude kao neblagovremeni, a u stavu drugom izreke uvažena je žalba tuženog Milana Mandarića i preinačeno rešenje o troškovima parničnog postupka tako što su tužioci obavezani da tuženima solidarno nakade troškove parničnog postupka u iznosu od 38.175,00 dinara.
Osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije Rev. 1934/07 od 12. jula 2007. godine odbačena je kao nedozvoljena revizija tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 14948/06 od 24. januara 2007. godine. Vrhovni sud Srbije je našao da revizija nije dozvoljena saglasno odredbi člana 401. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', broj 125/04), jer je nije izjavio advokat, već su je izjavili i potpisali tužioci lično. U obrazloženju osporenog rešenja navedeni su i drugi razlozi zbog kojih revizija ne bi bila dozvoljena, čak i u slučaju da je reviziju izjavio advokat.
5. Po oceni Ustavnog suda, u dopuni ustavne žalbe, kao ni u ustavnoj žalbi, nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da su osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije podnosiocima ustavne žalbe povređena ustavna prava označena u ustavnoj žalbi.
Podnosioci ustavne žalbe, naime, navode da povreda ili uskraćivanje ustavnih prava ili sloboda označenih u ustavnoj žalbi proizlazi iz činjenice da je rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 3550/01 od 10. maja 2001. godine ukinuta presuda Petog opštinskog suda P. 1372/95 od 5. novembra 1999. godine i predmet vraćen na ponovno suđenje, u kom postupku je sudija zahtev za povraćaj državine odbila, pri čemu je postupala mimo tužbenog zahteva, kao i da je u istom predmetu pod novim brojem P. 1528/01, protivno volji tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe, bez prisustva njihovog punomoćnika, novopostupajući sudija doneo presudu na osnovu odricanja.
Ustavni sud ocenjuje da se navodi i razlozi zbog kojih podnosioci ustavne žalbe smatraju da su im osporenim rešenjem povređena prava na pravično suđenje i na imovinu, zajemčena odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava, ne mogu dovesti u vezu sa sadržinom osporenog rešenja Vrhovnog suda Srbije. Podnosioci ustavne žalbe ukazuju na povrede učinjene u prvostepenom parničnom postupku pred Petim opštinskim sudom u Beogradu, koje su, po njihovom mišljenju, dovele do donošenja nezakonite presude na osnovu odricanja, a ne navode razloge koji bi se odnosili na povredu označenih ustavnih prava osporenim rešenjem Vrhovnog suda Srbije, kojim je njihova revizija odbačena kao nedozvoljena. Podnosioci ni u dopuni ustavne žalbe nisu naveli ustavnopravne razloge iz kojih bi proizlazila povreda ili uskraćivanje označenih ustavnih prava osporenim rešenjem, iako im je dopisom Ustavnog suda naloženo da ustavnu žalbu urede i dopune.
6. Imajući u vidu da podnosioci ustavne žalbe u ostavljenom roku nisu otklonili nedostatke ustavne žalbe koji onemogućavaju da se po njoj postupa, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio kao neurednu.
Polazeći od iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

• Už 1536/2008: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi protiv odluka u imovinskom sporu
• Už 1775/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neblagovremenosti i nedostatka ustavnopravnih razloga
• Už 1307/2009: Odbacivanje ustavne žalbe protiv akata donetih pre proglašenja Ustava
• Už 557/2009: Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti žalbe zbog nedozvoljenosti revizije
• Už 1986/2010: Odbacivanje neuredne ustavne žalbe koja ne sadrži ustavnopravne razloge
• Už 218/2008: Odbacivanje revizije koju nije izjavio advokat i neblagovremenost ustavne žalbe
• Už 2830/2010: Odbijanje ustavne žalbe zbog pravilne primene procesnih pravila o dozvoljenosti revizije