Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti zahteva za povraćaj zakupnine

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je kao neosnovanu ustavnu žalbu protiv presude kojom je odbijen zahtev za povraćaj plaćene zakupnine. Zaključeno je da je postojao pravni osnov za plaćanje zakupnine sve do pravnosnažnosti sudske odluke koja zamenjuje ugovor o otkupu stana.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. M. iz N, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 5. marta 2014. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba S. M . protiv presude Višeg suda u Nišu Gž. 3976/10 od 27. januara 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. M. iz N. je podneo 23. aprila 2011. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Višeg suda u Nišu Gž. 3976/10 od 27. januara 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac je u ustavnoj žalbi istakao: da je na osnovu ugovora o zakupu stana broj 45-59 od 16. novembra 1999. godine zaključenog sa SRJ-SMO VGC Niš, uredno plaćao mesečne iznose zakupnina; da je u periodu od podnošenja zahteva za otkup stana do pravosnažnog rešenja u vanparničnom postupku 1R. 384-05 od 16. maja 2005. godine plaćao zakupninu, po osnovu ugovora o zakupu i da smatra da je izvršnošću rešenja otpao pravni osnov, s obzirom na to da je rešenjem utvrđeno njegovo pravo na otkup stana sa 15. decembrom 2003. godine; da je otkupna cena stana revalorizovana mesečno za rast cena na malo, tako da je podnosilac osim zakupnine istovremeno, čak i za isti period plaćao revalorizovanu otkupnu cenu stana; da drugostepeni sud nije dao razloge za svoju odluku, jer podnosiocu nije poznato šta se dešava sa pravnim osnovom nakon pravnosnažnosti i izvršnosti rešenja , odnosno da li obaveza plaćanja zakupnine egzistira i pored plaćanja otkupne cene za utvrđeni period ili ne; da sa danom pravnosnažnosti rešenja kojim je podnosiocu priznato pravo na otkup i otkupna cena, nastaje obaveza za tuženu da vrati ono što je primila s obzirom na osnov koji je kasnije otpao, a to su upravo obračunati iznosi zakupnina sa zakonskom zateznom kamatom. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i poništi osporenu presudu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priložnu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Osnovnog suda u Nišu P. 356/10 od 25. juna 2010. godine, je u stavu prvom izreke , usvojen precizirani tužbeni zahtev tužioca i obavezana je tužena Republika Srbija – Ministarstvo odbrane VP Niš da tužiocu na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 59.996,54 dinara , i to na ime glavnog duga iznos od 33.537,07 dinara i na ime kamate iznos od 26.459,47 dinara, obračunate za period od 14. novembra 2006. godine do 31. januara 2009. godine, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31. januara 2009. godine do isplate. Stavom drugim izreke presude je obavezana tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 82.099,72 dinara. Iz obrazloženja ove presude proizlazi: da je otkupnu cenu stana utvrdila tužena, ali da u istu nije uračunat iznos zakupnine, koju je tužilac redovno plaćao za isti period, te da se tužena neosnovano obogatila u smislu člana 201. Zakona o obligacionim odnosima; da je tužilac u periodu do izvršnosti rešenja 1R. 385/05 od 16. juna 2006. godine uredno plaćao zakupninu po osnovu ugovora o zakupu i da je danom pravnosnažnosti navedenog rešenja otpao pravni osnov za to , jer je rešenjem utvrđeno pravo na otkup stana sa 15. decembrom 2003. godine, a sam iznos je revalorizovan mesečno za rast cena na malo, tako da je tužilac osim zakupnine, istovremeno i za isti period plaćao revalorizovanu otkupnu cenu stana i da je danom utvrđenja prava na otkup stana u iznosu od 811.433,00 dinara i sa obračunatom cenom stana od dana podnošenja zahteva za otkup stana 15. decembra 2003. godine, revalorizovanom do dana veštačenja , otpao osnov po kome je tužilac na ime mesečnog iznosa zakupnine za period od 15. decembra 2003. godine do dana izvršnosti rešenja platio ukupan iznos od 34.440,21 dinara.

Odlučujući o žalbi tužene Viši su u Nišu je osporenom presudom Gž. 3976/10 od 27. januara 2011. godine preinačio ožalbenu presudu Osnovnog suda u Nišu P. 356/10 od 25. juna 2010. godine, tako što je odbio kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tužena da mu na ime sticanja bez osnova isplati iznos od 59.996,54 dinara, i to na ime glavnog duga iznos od 33.537,07 dinara i na ime kamate iznos od 26.459,47 dinara , obračunate za period od 14. novembra 2006. godine do 31. januara 2009. godine, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31. januara 2009. godine do isplate. Stavom drugim izreke iste presude je obavezan tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 6.000,00 dinara. Iz obrazloženja osporene presude proizlazi: da je prvostepeni sud na pravilno utvrđeno činjenično stanje pogrešno primenio materijalno pravo, pozivajući se na odredbu člana 210. Zakona o obligacionim odnosima; da je pogrešan zaključak prvostepenog suda da je pravnosnažnošću rešenja kojim je utvrđeno pravo na otkup stana i otkupna cena otpao pravni osnov za plaćanje zakupnine za period od podnošenja zahteva za otkup stana tuženoj od 15. decembra 2003. godine do izvršnosti rešenja od 27. oktobra 2006. godine; da je u označenom vremenskom periodu i dalje bio na snazi ugovor o zakupu stana, pa je samim tim i postojala obaveza tužioca na plaćanje propisane zakupnine; da činjenica da je prilikom obračunavanja otkupne cene stana uzimana u obzir valorizacija od dana podnošenja zahteva za otkup stana do pravnosnažnosti i izvršnosti rešenja u vanparničnom postupku, ne dovodi u pitanje obavezu tužioca na plaćanje zakupnine u predmetnom periodu, pa je stoga neosnovano potraživanje tužioca po osnovu sticanja bez osnova, s obzirom na to da je pravni osnov za plaćanje zakupnine egzistirao sve do dana pravnosnažnosti rešenja koje je zamenilo reš enje kojim se tužiocu priznaje pravo na otkup, kao i otkupna cena stana.

4. Odredbom Ustava, na čiju se povredu poziva podnosilac ustavne žalbe , utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega ( član 32. stav 1.) .

Zakonom o obligacionim odnosima ("Službeni list SFRJ", br. 29/78, 39/85, 45/89 i 57/89 i " Službeni list SRJ", br. 31/93, 22/99, 23/99, 35/99 i 44/99) je propisano da kad je neki deo imovine jednog lica prešao na bilo koji način u imovinu nekog drugog lica, a taj prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili u zakonu, sticalac je dužan da ga vrati, a kad to nije moguće - da naknadi vrednost postignutih koristi i da obaveza vraćanja, odnosno naknade vrednosti nastaje i kad se nešto primi s obzirom na osnov koji se nije ostvario ili koji je kasnije otpao (član 210.) .

Zakonom o stanovanju ("Službeni glasnik RS", br. 50/92, 76/92, 84/92, 33/93, 53/93, 67/93, 46/94, 47/94, 48/94, 44/95, 49/95, 16/97, 46/98, 26/01, 101/05 i 99/11 ) je propisano : da je n osilac prava raspolaganja na stanu u društvenoj svojini i vlasnik stana u državnoj svojini, dužan da nosiocu stanarskog prava, odnosno zakupcu koji je to svojstvo stekao do dana stupanja na snagu ovog zakona, na njegov zahtev u pismenoj formi omogući otkup stana koji koristi, pod uslovima propisanim ovim zakonom, da je nosilac prava raspolaganja dužan da omogući otkup stana pod uslovima propisanim ovim zakonom i bračnom drugu i deci rođenoj u braku i van braka, usvojenoj i pastorčadi, koji zajedno sa nosiocem stanarskog prava stanuju u tom stanu, uz pismenu saglasnost nosioca stanarskog prava, s tim što se saglasnost može dati samo jednom licu; da ako nosilac prava raspolaganja odbije zahtev za otkup toga stana ili ne zaključi ugovor o otkupu u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva, lice iz st. 1. i 2. ovog člana može da podnese predlog nadležnom sudu da u vanparničnom postupku donese rešenje koje će zameniti ugovor o otkupu (član 16. st. 1, 2 . i 4. ); da se stan otkupljuje pod uslovima koji su važili na dan podnošenja pismenog zahteva za otkup stana, a u slučaju zahteva koji su podneti pre stupanja na snagu ovog zakona pod uslovima na dan stupanja na snagu ovog zakona, da se otkupna cena stana, u smislu stava 1. ovog člana, utvrđuje na osnovu prosečne mesečne zarade u Republici u mesecu koji prethodi danu iz stava 1. ovog člana, kao i na osnovu starosti zgrade, opšte pogodnosti zgrade i stana u skladu sa propisima ( kvalitet i spratnost zgrade, visinski položaj stana u zgradi, lokacija i dr.) i površine stana; da se otplatom na rate, u smislu ovog zakona, smatra otplata na dvanaest i više meseci (član 20. st. 1, 2. i 3.); da ako kupac zahteva izmenu ugovorenog načina otplate duga, izmenjeni uslovi plaćanja utvrdiće se prema uslovima koji važe na dan podnošenja odgovarajućeg zahteva, u skladu sa ovim zakonom (član 23. stav 4.) .

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud najpre konstatuje da je pravilnu primenu materijalnog prava, pre svega, nadležan da ceni viši sud u zakonom propisanom postupku. Međutim, Ustavni sud nalazi da proizvoljna primena materijalnog prava na štetu podnosioca ustavne žalbe može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje.

U konkretnom slučaju, drugostepeni sud je utvrdio da je za tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe , tek pravnosnažnošću rešenja Opštinskog suda u Nišu 1R. 384/05 od 16. juna 2006. godine kojim je utvrđeno pravo na otkup stana i otkupna cena stana otpao pravni osnov za plaćanje zakupnine, a da je u periodu od podnošenja zahteva za otkup stana tuženoj od 15. decembra 2003. godine do izvršnosti rešenja od 27. oktobra 2006. godine i dalje bio na snazi ugovor o zakupu stana, pa je samim tim i postojala obaveza tužioca na plaćanje propisane zakupnine.

Kada se na osnovu člana 16. stav 4. navedenog Zakona o stanovanju donosi rešenje koje zamenjuje ugovor o otkupu stana , sud je dužan da utvrdi i visinu otkupne cene stana , a koja se prema odredbi člana 20. st av 1. istog zakona, utvrđuje pod uslovima (cena i drugi uslovi) koji su važili na dan podnošenja pismenog zahteva za otkup stana. Naime, rešenjem koje zamenjuje ugovor o otkupu stana sud će otkupnu cenu stana utvrditi tako što će cenu utvrđenu pod uslovima iz člana 20. stav 1. Zakona o stanovanju valorizovati po mesečnoj stopi rasta cene na malo za period od dana određenog u navedenoj zakonskoj odredbi do dana presuđenja.

Ustavni sud, imajući u vidu napred navedeno, nalazi da činjenica da je prilikom obračunavanja otkupne cene stana uzimana u obzir valorizacija od dana podnošenja zahteva za otkup , ne dovodi u pitanje obavezu tužioca na plaćanje zakupnine u predmetnom periodu.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud nalazi da je ustavnopravno prihvatljiv zaključak izražen u presudi Višeg suda u Nišu Gž. 3976/11 od 27. januara 2011. godine, te da istom nije time povređeno njegovo pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu , odlučujući kao u izreci.

6. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o neosnovanosti zahteva za povraćaj zakupnine

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti