Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u imovinskopravnom sporu zbog prekluzije prava

Kratak pregled

Ustavni sud odbija ustavnu žalbu protiv presude kojom je odbijen zahtev za utvrđenje prava svojine. Sud je potvrdio stav redovnih sudova da je podnosilac prekludiran u pravu na povraćaj nepokretnosti koja je postala društveno sredstvo bez pravnog osnova.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1822/2013
24.09.2015.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milenka Milutinovića iz Zvečana , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2015. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Milenka Milutinovića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 146/13 od 24. januara 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milenko Milutinović iz Zvečana je, 5. marta 2013 . godine, preko punomoćnika Gorana S. Petrovića, advokata iz Kraljeva, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 146/13 od 24. januara 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnosilac podneo tužbu protiv Republike Srbije i Opštine Zvečan sa zahtevom da se utvrdi da je vlasnik dela katastarske parcele 358, KO Žerovnica u delu koji se oslanja na katastarsku parcelu 359, KO Žerovnica u određenoj dužini ; da je u parničnom postupku na nesumnjiv način utvrđeno da je sporni deo katastarske parcele 358 KO Žerovnica ranije bila deo katastarske parcele 359 , KO Žerovnica , koja je bila u svojini pravnog prethodnika podnosioca ; da je sporna katarstarska parcela 358 KO Žerovnica formirana od katarstarske parcele 359 , KO Žerovnica, prilikom aerosnimanja 1976. godine i da je tada u S lužbi za katastar nepokretnosti upisana kao društvena svojina, ali bez pravnog osnova; da je prvostepeni sud odbio tužbeni zahtev sa pozivom na čl an. 226. Zakona o udruženom radu, a koja je potvrđena presudom Apelacionog sud a u Kragujevcu Gž. 146/13 od 24. januara 2012. godina; da se sadašnji sporni pravni odnos ne može rešavati na osnovu Zakona o udruženom radu koji je prestao da važi pre više od dvadeset godina, i koji zakon je očigledno suprotan Ustavu Republike Srbije; da ne može privatna svojina bez pravnog osnova preći u društvenu odnosno državnu svojinu.

Podnosilac ustavne žalbe p redložio je Ustavnom sudu da usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu navedenih ustavnih prava i poništi osporenu drugostepenu presudu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , na osnovu sadržine ustavne žalbe i uvida u priložen u dokumentacij u, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac Milenko Milutinović, ovde podnosilac ustavne žalbe, podneo je tužbu Osnovnom sudu u Kraljevu protiv Opštine Zvečan i Republike Srbije, radi utvrđenja prava svojine na spornoj katastarskoj parceli , što bi tuženi bili dužni priznati i dozvoliti mu upis ovog prava kod Službe za katastar nepokretnosti.

Osnovni sud u Kraljevu je presudom P. 2607/10 od 14. marta 2012. godine odbio kao neosnovan tužbeni zahtev.

Apelacioni sud u Kragujevcu je osporenom presudom Gž. 146/13 od 24. januara 2013. godine potvrdio prvostepenu presudu. U obrazloženju osporene drugostepene presude je navedeno: da je prvostepeni sud utvrdio da je tužilac vlasnik katastarske parcele 359, KO Žerovnica; da sporna katastarska parcela 358 KO Žerovnica predstavlja službeni put, odnosno službenost koja je po osnovu prvog premera izvršenog aerofo togrametrijskim snimanjem 1976. godine upisana kao nekategorisani put na ime Opštine Zvečan i koja se u određenoj dužini oslanja na katastarsku parcelu 359 KO Žerovnica; da su prilikom snimanja granične tačke sporne kat astarske parcele bile obeležene vidnim belegama, a na graničnim linijama sa susednim katastarskim parcelama bila je drvena ograda ; da je, po oceni Apelacionog suda, prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo pozivajući se na član 226. Zakona o udruženom radu koji predviđa da ako je nepokretnost postala društveno sredstvo bez pravnog osnova, njeno vraćanje može se zahtevati u roku od pet godina počev od dana saznanja, a najdocnije u roku od deset godina; da je na osnovu izveštaja Službe za katastar nepokretnosti utvrđeno da je aerofotogrametrijsko snimanje KO Žerovnica izvršeno 1976. godine kada je sporna parcela upisana kao nekategorisani put, čiji je korisnik Opština Zveča n; da od trenutka kada je izvršeno aerofotogrametrijsko snimanje do dana podizanja tužbe tužilac nije pružio dokaze da nije znao niti da nije mogao znati da je sporna parcela upisana kao društveno sredstvo, s obzirom na to da su posedovni listovi, a ranije i zemljišne knjige , javne knjige, u koje je omogućen uvid u svako doba, a takođe i pre nego što je izvršen upis sporne parcele tužilac je mogao staviti prigovore na upis korisnika kada je izvršeno izlaganje od strane Komisije .

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 226. stav 1. Zakona o udruženom radu ("Službeni list SFRJ", br. 53/76, 57/83, 85/87, 6/88, 11/88 - prečišćen tekst i 40/89) (u daljem tekstu: ZUR) propisano je da ako je nepokretnost postala društveno sredstvo bez pravnog osnova, njeno vraćanje može se zahtevati u roku od pet godina počev od dana saznanja, a najdocnije u roku od deset godina. I osnovni tekst ZUR ("Službeni list SFRJ" , broj 53/76) imao je u članu 268. stav 1. istu odredbu. Stupanjem na snagu Ustavnog zakona za sprovođenje Ustava SRJ ("Službeni list SRJ" , broj 1/92) , 27. aprila 1992. godine, na osnovu njegovog člana 13. stav 1. tačka 6) , presta o je da važi ZUR.

5. Razmatrajući ustavnu žalbu sa aspekta istaknute povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje na to da podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje zasniva na proizvoljnoj primeni materijalnog prava u konkretnom slučaju – i to Zakona o udruženom radu, koji, po mišljenju podnosioca, nije mogao da se primeni na predmetni imovinskopravni spor. Ustavni sud pre svega naglašava da je pravilnu primenu materijalnog prava nadležan da ceni instanciono – viši sud u zakonom propisanom postupku kontrole zakonitosti odluka nižestepenih sudova. Ustavni sud nije nadležan da ocenjuje pravilnost činjeničnih i pravnih zaključaka redovnih sudova, osim u slučaju kada je primena merodavnog materijalnog i/ili procesnog prava bila očigledno proizvoljna, odnosno arbitrerna na štetu podnosioca ustavne žalbe, što može dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje. Stoga je Ustavni sud, u određenim situacijama, koje prvenstveno zavise od konkretnih okolnosti slučaja i utemeljenosti iznetih ustavnopravnih razloga, nadležan da ceni povredu prava iz člana 32. stav 1. Ustava i sa stanovišta primene materijalnog, odnosno procesnog prava. Na ovakav zaključak upućuje i stav Evropskog suda za ljudska prava izražen u presudi Khamidov protiv Rusije, od 15. novembra 2007. godine (broj aplikacije 72118/01, stav 170. ), u kome je taj sud konstatovao da nije njegov zadatak da donosi odluku umesto domaćih sudova koji su u najboljoj poziciji da ocene prezentovane dokaze, ustanove činjenično stanje i tumače domaće pravo, te da, u principu, Sud neće intervenisati, osim ukoliko su odluke domaćih sudova arbitrerne ili očigledno neosnovane.

Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac ustavne žalbe podneo tužbu Osnovnom sudu u Kraljevu protiv tuženih, radi utvrđenja prava svojine na spornom zemljištu. Radi se o zemljištu koje se u Službi za katastar nepokretnosti vodi kao nekategorisani put na ime opštine Zvečan od 1976. godine, i sporno zemljište formirano je od dela susednog zemljišta na kome podnosilac ustavne žalbe ima pravo svojine, prilikom prvog premera izvršenog aerofotogrametrijskim snimanjem.

Prvostepeni sud je presudom odbio tako postavljeni tužbeni zahtev, a Apelacioni sud u Kragujevcu je osporenom presudom potvrdio prvostepenu presudu. Parnični sudovi su zauzeli pravno stanovište da je podnosilac prekludiran u ostvarivanju svojih imovinskih prava, zasnivajući svoj pravni stav na odredbi člana 268. stav 1. Zakona o udruženom radu, kojom je bilo propisano da ako je nepokretnost postala društveno sredstvo bez pravnog osnova, njeno vraćanje se može zahtevati u roku od pet godina počev od dana saznanja, a najdocnije u roku od deset godina, a u tim rokovima nije traženo vraćanje spornog zemljišta. Ustavni sud ocenjuje da je ovakvo pravno stanovište parničnih sudova ustavnopravno prihvatljivo. Naime, primena člana 226. stav 1. (član 268. stav 1.) ZUR-a na određeni imovinskopravni spor, podrazumeva ne samo da je određena nepokretnost upisana u javne knjige kao društveno sredstvo nekog (društvenog odnosno državnog) pravnog lica, već da je to pravno lice i ušlo u posed sporne nepokretnosti, da je koristi, odnosno da je sporno zemljište postalo prostor javne namene, što je ovde slučaj. U konkretnom slučaju sporno zemljište predstavlja nekategorisani put, znači radi se o zemljištu koje ima određenu javnu funkciju, i granične tačke spornog zemljišta, prilikom prvog premera, bile su obeležene vidnim belegama i na graničnim linijama sa susednim zemljištima bila je drvena ograda. Sve ovo ukazuje i na to da tužilac i njegov pravni prethodnik od prvog premera spornog zemljišta više nisu bili u državini spornog zemljišta, niti su koristili redovni pravni put da bi se promenilo činjenično i pravno stanje na spornom zamljištu, jer prilikom izlaganja katastarskog operata od strane Komisije nisu stavili primedbe na upis prava korišćenja Opštine Zvečan na spornom zemljištu.

6. Na osnovu izloženog, Ustavni sud je ocenio da osporenom presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Gž. 146/13 od 24. januara 2013. godine podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 107/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US).

7. Kako podnosilac ustavne žalbe navode o povredi prava na imovinu iz člana 58. Ustava zasniv a na identičnim razlozima koje je istica o u prilog tvrdnji o povredi prava na pravično suđenje , Ustavni sud nalazi da nije potrebno da ih ponovo ceni i sa aspekta povrede navedenog ustavnog prava.

8. U Odluci Ustavnog suda Už-6164/2012 od 9. aprila 2015. godine usvojena je ustavna žalb a podnosi teljke ustavne žalbe u tom predmetu , zbog ustavnopravno neprihvatljive primene odredbe člana 268. stav 1. Zakona o udruženom radu, s obzirom na to da je utvrđeno da je ista podnositeljka bila neprekidno u posedu sporne nepokretnosti i da je nesmetano koristi, a da tužena pravna lica nikad nisu ni ušla u posed sporne nepokretnosti. Stoga je zaključeno da je u takvoj činjen ičnoj situaciji bespredmetno da se traži vraćanje sporne nepokretnosti u određenim rokovima u smislu navedene zakonske odredbe, s obzirom na to da podnositeljka nikad nije ni ostala bez poseda sporne nep okretnosti da bi kasnije tražila njeno vraćanje , a što u ovom predmetu nije slučaj.

9. Na osnovu svega iznetog i odred aba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu , Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić

Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe u imovinskopravnom sporu zbog prekluzije prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti