Sudska praksa

Odbacivanje neuredne ustavne žalbe zbog neodklanjanja nedostataka u podnesku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv pravnosnažnih presuda u parničnom postupku za naknadu štete. Žalba je odbačena kao neuredna jer podnosilac, ni nakon naloga suda, nije otklonio nedostatke niti naveo ustavnopravne razloge za povredu prava.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Gorice Dimčevske iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 10. decembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Gorice Dimčevske izjavljena protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8712/06 od 11. oktobra 2007. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 3982/08 od 16. maja 2008. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 3276/08 od 15. aprila 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Gorica Dimčevska iz Beograda je 2. oktobra 2009. godine, preko punomoćnika Gorana Pajovića, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8712/06 od 11. oktobra 2007. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 3982/08 od 16. maja 2008. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 3276/08 od 15. aprila 2009. godine.
2. U postupku prethodnog ispitivanja podneska utvrđeno je da ustavna žalba ne sadrži sve podatke propisane članom 85. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07), odnosno da ne sadrži naznaku ljudskog ili manjinskog prava ili slobode zajemčene Ustavom za koje se tvrdi da je povređeno sa oznakom odredbe Ustava kojom se to pravo, odnosno sloboda jemči, razloge i navode žalbe iz čije sadržine proizlazi povreda ili uskraćivanje navedenih ustavnih prava ili sloboda, datum prijema osporene presude Vrhovnog suda Srbije Rev. 3276/08 od 15. aprila 2009. godine, kao i druge dokaze od značaja za odlučivanje.
Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 44. stav 1. Poslovnika o radu Ustavnog suda (''Službeni glasnik RS'', br. 24/08 i 27/08), dopisom od 21. oktobra 2009. godine obavestio podnosioca o svim nedostacima koji sprečavaju postupanje Ustavnog suda po ustavnoj žalbi i naložio da, u roku od 15 dana po prijemu dopisa, dostavi uređenu i dopunjenu ustavnu žalbu u kojoj će navesti sve nedostajuće podatke i uz koju će priložiti dokaze neophodne za vođenje postupka. Podnosilac je ovim dopisom upozoren da će ustavna žalba biti odbačena, ukoliko se u ostavljenom roku ne otklone nedostaci koji onemogućavaju postupanje Ustavnog suda po istoj.
Punomoćnik podnosioca ustavne žalbe je 6. novembra 2009. godine dostavio podnesak sa popunjenim obrascem ustavne žalbe u kome je navedeno da se ustavna žalba podnosi zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. i prava iz čl. 168. i 170. Ustava Republike Srbije. U obrascu ustavne žalbe nije navedeno u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje Ustavom zajemčenih prava podnositeljke, već je konstatovano da je to ''bliže i detaljno opisano u podnesku od 1. 10. 2009. godine''.
3. Prema odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
4. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe, dopune ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je osporenom presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 3982/08 od 16. maja 2008. godine potvrđena osporena presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8712/06 od 11. oktobra 2007. godine, kojom je odbijen tužbeni zahtev tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, kojim je tražila da se tuženi ''Alitalia'' iz Rima obaveže da joj naknadi štetu u ukupnom iznosu od 128.000 evra, te potvrđeno dopunsko rešenje istog prvostepenog suda P. 8712/06 od 11. februara 2008. godine, kojim je obavezana tužilja, ovde podnositeljka ustavne žalbe, da tuženom na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 537.300 dinara.
Osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Rev. 3276/08 od 15. aprila 2009. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, izjavljena protiv presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 3982/08 od 16. maja 2008. godine, sa obrazloženjem da su nižestepeni sudovi na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo, osnovano zaključivši da nema osnova za odgovornost tuženog za naknadu štete koju je tužilja pretrpela, jer je do povređivanja tužilje došlo zbog pada sa ligenštula koji nije bio u vlasništvu, niti posedu tuženog, pa povreda tužilje i šteta koju je pretrpela nije u uzročno-posledičnoj vezi sa činjenicom da je tuženi bio angažovan da tužilju preveze do određenog mesta.
5. Po oceni Ustavnog suda, u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povreda odredaba Ustava koje su u žalbi označene, a punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe nije postupio po nalogu Suda da takve razloge navede u dopuni ustavne žalbe.
Ustavni sud najpre konstatuje da se odredbama čl. 168. i 170. Ustava, na čiju povredu se u ustavnoj žalbi ukazuje ne garantuje neko od građanskih prava i sloboda, već se uređuje postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opštih akata, kao i institut ustavne žalbe i uslovi za njeno podnošenje.
Iz navoda ustavne žalbe proizlazi da su u ustavnoj žalbi isključivo navedeni razlozi koji bi se mogli odnositi na povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, a kojim je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Podnositeljka ustavne žalbe navodi: da se povreda prava na pravično suđenje ogleda u činjenici da je prvostepeni sud, na ročištu održanom 11. oktobra 2007. godine, doneo rešenje da se međupresudom odluči o osnovu potraživanja naknade štete u ovoj pravnoj stvari, a da se po pravnosnažnosti međupresude odluči o visini potraživanja; da je nezavisno od navedenog rešenja, prvostepeni sud doneo, i to istog dana, presudu kojom je odbio tužbeni zahtev podnositeljke ustavne žalbe kao neosnovan; da prvostepeni sud nije mogao tako da postupi, jer rasprava u navedenoj pravnoj stvari nije u celini okončana, s obzirom da se o osnovu moglo odlučiti međupresudom, a nakon toga nastaviti rasprava o visini potraživanja; da je pogrešno utvrđeno činjenično stanje u navedenoj parnici determinisalo i pogrešnu primenu materijalnog prava.
Uvidom u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, Ustavni sud je utvrdio da su svi navodi podnositeljke ustavne žalbe već isticani u žalbi protiv prvostepene presude i detaljno ocenjeni u drugostepenoj presudi. U obrazloženju svoje presude drugostepeni sud je uvažio kao tačnu činjenicu da je na raspravi od 11. oktobra 2007. godine prvostepeni sud doneo rešenje da se međupresudom odluči o osnovu potraživanja tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, a po pravnosnažnosti međupresude o visini potraživanja i da prvostepeni sud nije doneo međupresudu već presudu kojom je odbio tužbeni zahtev kao neosnovan, ali da time nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka jer ovakvim postupanjem prvostepeni sud nije uskratio tužilji pravo raspravljanja.
Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži takve razloge.
Imajući u vidu da podnosilac ustavne žalbe u ostavljenom roku nije otklonio nedostatke ustavne žalbe koji onemogućavaju da se po njoj postupa, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 3) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio kao neurednu.
5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

 

 

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu