Poništaj rešenja prekršajnog suda zbog pogrešne primene pravnih sredstava
Kratak pregled
Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i poništava rešenje Prekršajnog apelacionog suda. Sud je pogrešno uputio podnosioca na zahtev za zaštitu zakonitosti umesto da odluči o njegovom predlogu za izmenu pravnosnažnog akta donetog na osnovu neustavne odluke.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća, i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Tatjana Đurkić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z . V . iz Loznice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 30. juna 2022. godine, doneo je
O D L U K U
1. Usvaja se ustavna žalba Z. V . i utvrđuje da je rešenjem Prekršajnog apelacionog suda Prž. 26039/18 od 25. decembra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
2. Poništava se rešenje Prekršajnog apelacionog suda Prž. 26039/18 od 25. decembra 2018. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi branioca kažnjenog izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Loznici Pr.5562/15 od 6. novembra 2018. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Z. V . iz Loznice podneo je Ustavnom sudu, 23. februara 2019. godine, ustavnu žalbu protiv rešenja Prekršajnog apelacionog suda Prž. 26039/18 od 25. decembra 2018. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i čl. 34, 36. i 58. Ustava Republike Srbije.
U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je „nejasno zašto postupajući sud poistovećuje zahtev za zaštitu zakonitosti i predlog za izmenu pojedinačnog akta kao posebnog pravnog sredstva“; da se prema članu 61. Zakona o Ustavnom sudu postupak za izmenu pojedinačnog akta pokreće podnošenjem predloga; da je osporeno rešenje nepravilno i nezakonito; da su prekršajni sudovi u istoj situaciji donosili različite odluke.
Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, te da poništi osporeno rešenje i odredi da se donese nova odluka po žalbi branioca kažnjenog, odnosno podnosioca ustavne žalbe.
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5562/15, između ostalog, utvrdio:
- da je inicijativa M.G. i P.L. za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke o javnim parkiralištima, a koju je donela skupština Grada Loznice, podneta 20. aprila 2017. godine Ustavnom sudu;
- da je Odlukom Ustavnog suda IUo-87/2017 od 24. maja 2018. godine utvrđeno da odredba člana 25. stav 1. u delu koji glasi: „12, 13, 14. i 20. “ Odluke o javnim parkiralištima („ Službeni list grada Loznice“, br. 6/09, 3/11, 4/13, 2/14 i 1/15) nije u saglasnosti sa zakonom ; navedena odredba je prestala da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom Glasniku Republike Srbije“, odnosno 18. jula 2018. godine;
- da je presudom Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5562/15 od 25. novembra 2015. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen odgovornim da je učinio prekršaj iz člana 14. stav 1. tačka a (20) u vezi sa članom 25. stav 4. i članom 25. stav 2. u vezi stava 1. Odluke o javnim parkiralištima („Službeni list grada Loznice“, br. 6/09, 3/11, 4/13, 2/14 i 1/15), te mu je posledično izrečena opomena;
- da je napred navedena presuda dostavljena podnosiocu 30. novembra 2015. godine, a kako to nesporno proizlazi iz povratnice;
- da je branilac okrivljenog 27. avgusta 2018. godine podneo Prekršajnom sudu u Loznici podnesak naslovljen kao „predlog – zahtev za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5562/15 od 25. novembra 2015. godine“;
- da je rešenjem Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5562/15 od 6. novembra 2018. godine odbijen kao neosnovan predlog – zahtev za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – Presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5562/15 od 25. novembra 2015. godine; u obrazloženju tog rešenja je, između ostalog, navedeno da je „postupajući po predlogu – zahtevu za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5562/15 od 25. novembra 2015. godine okrivljenog, a imajući u vidu citirane odredbe zakona, sud (je) stanovišta da je zahtev okrivljenog neosnovan i da je okrivljeni trebao da podnese predlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu kako bi došlo do izmene pojedinačnog akta u skladu sa pravilima postupka u kome je isti donet“;
- da je osporenim rešenjem Prekršajnog apelacionog suda Prž. 26039/18 od 25. decembra 2018. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca podnosioca, a rešenje Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5562/15 od 6. novembra 2018. godine je potvrđeno; u obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da „pravilno je po nalaženju ovog Suda postupio prvostepeni sud kada je navedeni predlog- zahtev branioca kažnjenog odbio kao neosnovan polazeći od stanovišta da je kažnjeni trebao da podnese inicijativu za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu kako je to regulisano odredbama člana 285. Zakona o prekršajima kojim članom je propisano da u situaciji kada je povređen zakon ili drugi propis o prekršaju ili primenjen zakon za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u skladu sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima onda zahtev za zaštitu zakonitosti podiže Republički javni tužilac i to u roku od tri meseca od dana dostavljanja presude, pa je stoga prvostepeni sud pravilno, po nalaženju ovog Suda, postupio kada je navedeni zahtev odbio kao neosnovan sa napred datih razloga,…“.
4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Članom 34. stav 1. ustanovljeno je da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena.
Članom 36. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 1.), i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 2.).
Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.
Zakonom o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15) propisano je: da kad Ustavni sud utvrdi da opšti akt ili kolektivni ugovor nije u saglasnosti sa zakonom, taj opšti akt ili kolektivni ugovor prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“ (član 58. stav 3.); da kad Ustavni sud odredi način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšteg akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, odluka Ustavnog suda ima pravno dejst vo od dana njenog objavljivanja u „Službenom glasniku Republike Srbije“ (član 59.); da se zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni , da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a da će se započeto izvršenje obustaviti (član 60. st. 1. i 3.); da svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom, donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta, u skladu sa pravilima postupka u kome je pojedinačni akt donet, da se predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta, donetog na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, može podneti u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“, ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo više od dve godine (člana 61. st. 1. i 2.); da ako se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, Ustavni sud može odrediti da se ove posledice otklone povraćajem u pređašnje stanje, naknadom štete ili na drugi način (člana 62.).
Članom 285. Zakona o prekršajima („Službeni glasnik RS“, br. 65/13, 13/16 i 98/16) propisano je: da se protiv pravnosnažne presude može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je povređen zak on ili drugi propis o prekršaju, ili ako je primenjen zakon za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima (stav 1. tač. 1) i 2)), te da zahtev za zaštitu zakonitosti podiže Republički javni tužilac u roku od tri meseca od dana dostavljanja presude (stav 2.).
5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je osporenim rešenjem povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava. Iz navoda ustavne žalbe nesporno proizlazi da podnosilac smatra da mu je označeno ustavno pravo povređeno time što je Prekršajni apelacioni sud pravnosnažno odbio kao neosnovan predlog za izmenu pojedinačnog akta - presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5562/15 od 25. novembra 2015. godine (koja je doneta na osnovu delimično neustavnog propisa) i zauz eo stav da je Z. V . trebalo da podnese predlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužilaštvu, pozivajući se pri tome na odredbu člana 285. stav 1. tačka 2) Zakona o prekršajima. Dakle, postupajući prekršajni sud smatra da u konkretnom slučaju podnosilac ustavne žalbe nije trebalo da podnese predlog za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta donetog na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom.
Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi u pogledu povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud polazi od toga da je Zakonom o Ustavnom sudu precizno regulisan postupak otklanjanja posledica nastalih usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom. Pravni put za otklanjanje posledica neustavnog ili nezakonitog opšteg akta počinje predlogom stranke, kojoj je povređeno pravo, da se izmeni konačni ili pravnosnažni pojedinačni pravni akt, kao posebnim pravnim sredstvom predviđenim Zakonom o Ustavnom sudu. Predlog se podnosi sudu ili drugom organu koji je pojedinačni akt doneo, u roku od šest meseci od dana objavljivanja utvrđujuće odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a može se odnositi samo na pojedinačne akte koji su dostavljeni najkasnije dve godine pre podnošenja predloga ili inicijative Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i/ili zakonitosti predmetnog opšteg akta.
Odluka Ustavnog suda kojom je utvrđeno da jedan zakon ili drugi opšti akt, odnosno pojedine njegove odredbe nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom, ima dve vrste pravnog dejstva. Takva odluka najpre deluje erga omnes, u skladu sa odredbom člana 166. stav 2. Ustava, po kojoj su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće. Potom ostvaruje pojedinačno dejstvo prema donosiocu zakona, odnosno drugog opšteg akta, zatim prema subjektima koji su ga izvršavali (sprovodili), a na kraju i prema pojedincima na koje se taj akt neposredno primenjivao. Saglasno odredbama člana 61. Zakona o Ustavnom sudu, svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta za koji je utvrđeno da je nesaglasan Ustavu i zakonu, ima pravo da od nadležnog organa traži izmenu tog pojedinačnog akta, u skladu sa pravilima postupka u kome je pojedinačni akt donet.
S obzirom na prethodno utvrđeno, Ustavni sud je ocenio da je, u konkretnom slučaju, podnosilac ustavne žalbe nesporno imao pravo da podnese predlog za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Pre kršajnog suda u Loznici Pr. 5562/15 od 25. novembra 2015. godine, a na osnovu odredbe člana 61. Zakona o Ustavnom sudu. Ustavni sud naročito napominje da je podnosilac nadležnom prekršajnom sudu 27. avgusta 2018. godine dostavio podnesak naslovljen kao predlog – zahtev za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekrš ajnog suda u Loznici Pr. 5562/15 od 25. novembra 2015. godine, pri čemu se izričito pozvao na član 61. Zakona o Ustavnom sudu. Podnosilac je pravilno izabrao pravni put za otklanjanje posledica neustavnosti. Stav Prekršajnog apelacionog suda u osporenom rešenju da je podnosilac trebalo da podnese predlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti je krajnje proizvoljan i arbitreran. Naime, činjenica je da je odredbom člana 285. stav 1. tačka 2. Zakona o prekršajima propisano da se protiv pravnosnažne presude može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti ako je primenjen zakon za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. Ne upuštajući se u celishodnost ovakvog zakonskog rešenja, Ustavni sud konstatuje da iz označene odredbe Zakona o prekršajima proizlazi da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti isključivo ako je reč o neusaglašenosti zakona sa Ustavom i relevantnim međunarodnim pravilima. U konkretnom slučaju reč je o nezakonitosti dela opšteg pravnog akta jedinice lokalne samouprave - Odluke o javnim parkiralištima, a na osnovu koje je i proistekao prekršajni postupak vođen protiv podnosioca.
Dakle, u konkretnom slučaju Prekršajni apelacioni sud nije postupio na ustavnopravno prihvatljiv način, te nije pravilno primenio relevantne odredbe Zakona o Ustavnom sudu, pogrešno se pozivajući na odredbu č lana 285. Zakona o prekršajima.
Kako je u konkretnom slučaju Prekršajni apelacioni sud pogrešno utvrdio da je podnosilac trebalo da izjavi predlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti umesto predloga za izmenu pojedinačnog pravnosnažnog akta donetog na osnovu nezakonitog propisa (a koji predlog je odbijen osporenim rešenjem), Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem povređeno pravo na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.
6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice utvrđene povrede prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Prekrša jnog apelacionog suda Prž. 26039/18 od 25. decembra 2018. godine i određivanjem da navedenni drugostepeni sud donese novu odluku o žalbi branioca kažnjenog izjavljenoj protiv rešenja Prekrš ajnog suda u Loznici Pr. 5562/15 od 6. novembra 2018. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.
7. Imajući u vidu da je Ustavni sud usvojio ustavnu žalnu i poništio osporeno rešenje, Sud se nije posebno bavio ocenom da li su u konkretnom slučaju povređena prava iz čl. 34, 36. i 58. Ustava.
8. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i član 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Snežana Marković, s.r.