Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe o troškovima postupka

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda kojima je podnosilac obavezan na naknadu parničnih troškova. Navodi o nepravilnoj odluci o troškovima i pristrasnosti suda nisu potkrepili tvrdnju o povredi prava na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milivoja Ljubinkovića iz Glušaca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Milivoja Ljubinkovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda Bogatiću P. 250/07 od 12. decembra 2008. godine i presude Višeg suda u Šapcu 3 Gž. 107/10 od 1. februara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milivoje Ljubinković iz Glušaca, preko punomoćnika Dušana S. Obrenčevića, advokata iz Beograda, podneo je Ustavnom sudu 8. aprila 2010. godine ustavnu žalbu protiv presuda navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi je navedeno da je podnosilac ustavne žalbe, kao tuženi u parničnom postupku koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, obavezan da tužiocu naknadi parnične troškove. Podnosilac ustavne žalbe povredu prava na pravično suđenje obrazlaže time da redovni sudovi nisu pravilno odlučili o troškovima parničnog postupka. Naime, prema mišljenju podnosioca, redovni sudovi su trebali da odluče da svaka stranka snosi parnične troškove, „imajući u vidu ishod postupka, te odnos početnih pretenzija tužioca i njegov konačni uspeh u sporu". Takođe, podnosilac ustavne žalbe je naveo da u žalbenom postupku nije odlučivao nepristrasan sud, jer je u veću drugostepenog suda predsedavala sudija koja je bila član veća u drugom parničnom postupku koji se vodio između istih stranaka u pravnoj stvari koja je povezana sa predmetnim parničnim postupkom.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Iz navoda ustavne žalbe i priložene dokumentacije Ustavni sud je utvrdio da je po tužbi Ivana Đukića, sina podnosioca ustavne žalbe, vođen parnični postupak protiv tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, u predmetu Opštinskog suda u Bogatiću P. 250/07.

Opštinski sud u Bogatiću je osporenom presudom P. 250/07 od 12. decembra 2008. godine obavezao tuženog da tužiocu na ime izmakle koristi plati određeni novčani iznos, kao i troškove parničnog postupka.

Odlučujući o žalbi tuženog, ovde podnosioca ustavne žalbe, Viši sud u Šapcu je osporenom presudom 3. Gž. 107/10 od 1. februara 2010. godine odbio kao neosnovanu žalbu i potvrdio prvostepenu presudu.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, odnosno drugih nadležnih državnih organa. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom. Zadatak Ustavnog suda je da u konkretnom slučaju ispita da li je postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe u celini bio pravičan na način utvrđen članom 32. stav 1. Ustava. Formalno pozivanje na povredu određenih ustavnih prava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.

Po oceni Ustavnog suda, navodima ustavne žalbe nije dovedena u sumnju pravičnost osporenih sudskih odluka, niti je ukazano na arbitrernost i proizvoljnost u donošenju osporenih sudskih odluka. Naime, navod podnosioca ustavne žalbe da je svaka stranka trebalo da snosi troškove parničnog postupka predstavlja njegovo subjektivno mišljenje i ne može da bude dokaz o povredi Ustavom zajemčenog prava. Ustavni sud ukazuje da sudovi prilikom odlučivanja o naknadi troškova postupka, a na osnovu slobodnog sudijskog uverenja, cene sve okolnosti o tome koji su troškovi potrebni, visinu troškova, kao i to da li će svaka stranka u sporu snositi svoje troškove postupka ili će parnične troškove u celini snositi parnična stranka koja je izgubila u sporu. U odsustvu očigledne proizvoljnosti, ne može se dovesti u pitanje odluka redovnog suda o tome ko će snositi troškove postupka, zasnivana na slobodnom sudijskom uverenju.

Ustavni sud ukazuje da su navodi podnosioca ustavne žalbe u vezi parničnih troškova već istaknuti u žalbi protiv osporene prvostepene presude i da je drugostepeni sud dao jasne i detaljne odgovore na takve navode.

U vezi navoda podnosioca ustavne žalbe da sud u žalbenom postupku nije bio nepristrasan, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije obrazložio u čemu se ogledala pristrasnost drugostepenog suda, niti je svoj navod potkrepio odgovarajućim dokazima, a okolnost da je u sastavu veća drugostepenog suda u predmetnom sporu predsedavala sudija koja je bila član veća u drugom parničnom postupku koji se vodio između istih stranaka, sama po sebi ne predstavlja povredu garancije nepristrasnosti suda. Takođe, podnosilac ustavne žalbe je imao mogućnost da, saglasno odredbi člana 66. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 124/05 i 111/09), podnese zahtev za izuzeće navedene sudije, ako je smatrao da postoje okolnosti koje dovode u sumnju njenu pristrasnost. Iz navoda ustavne žalbe i priložene dokumentacije proizlazi da podnosilac ustavne žalbe nije iskoristio ovu mogućnost.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na povredu ili uskraćivanje prava na pravično suđenje podnosioca ustavne žalbe osporenim presudama. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe o troškovima postupka

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti