Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe oštećene kao tužioca u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu oštećene kao supsidijarnog tužioca, izjavljenu protiv oslobađajuće presude u krivičnom postupku. Sud je zauzeo stav da pravo na pravično suđenje ne garantuje oštećenom donošenje osuđujuće presude, već štiti okrivljenog.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Vere Đurović Bojović iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 18. februara 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Vere Đurović Bojović izjavljena protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu K. 372/05 od 25. februara 2008. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Kž. 3162/08 od 20. novembra 2008. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Vera Đurović Bojović iz Beograda podnela je Ustavnom sudu 10. februara 2009. godine, preko punomoćnika Miodraga N. Vujovića, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu K. 372/05 od 25. februara 2008. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Kž. 3162/08 od 20. novembra 2008. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. st. 1. i 2. Ustava Republike Srbije.

2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno odredbi člana 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu odredbe člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema odredbi člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe, s obzirom na vrstu i prirodu pojedinačnog akta koji se osporava ustavnom žalbom, da je zajemčeno ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda na čiju se povredu ili uskraćivanje ukazuje povređeno upravo podnosiocu ustavne žalbe.

3. Podnositeljka ustavne žalbe osporava presudu Prvog opštinskog suda u Beogradu K. 372/05 od 25. februara 2008. godine kojom je G.M. oslobođena od optužbe da je izvršila krivično delo prinuda iz člana 62. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije, po optužnom predlogu oštećene kao supsidijarnog tužioca, ovde podnositeljke ustavne žalbe, i presudu Okružnog suda u Beogradu Kž. 3162/08 od 20. novembra 2008. godine kojom je potvrđena prvostepena presuda.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava svakome se jemči pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 36. Ustava svakome se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (stav 1.), kao i pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (stav 2.).

5. Prema odredbi člana 1. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (u daljem tekstu: Zakonik) („Službeni list SFRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), koji je važio u vreme donošenja osporenih presuda, ovaj zakonik utvrđuje pravila sa ciljem da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Članom 351. Zakonika bilo je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo za delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj, odnosno na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici (stav 1.) i da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne ocene dela (stav 2).

Odredbom člana 355. stav 1. tačka 3) Zakonika bilo je propisano da će sud izreći presudu kojom se optuženi oslobađa od optužbe ako nije dokazano da je optuženi učinio delo za koje je optužen.

Članom 64. stav 1. Zakonika bilo je propisano da oštećeni kao tužilac ima ista prava koja ima javni tužilac, osim onih koji pripadaju javnom tužiocu kao državnom organu.

Iz navedenih odredaba Zakonika proizlazi, s jedne strane, da je cilj vođenja krivičnog postupka da se utvrdi postojanje krivičnog dela i krivične odgovornosti okrivljenog, odnosno da se u odnosu na okrivljenog raspravi i odluči o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje krivičnog postupka, kao i o optužbama protiv njega, kako bi se obezbedilo da niko nevin ne bude osuđen, a, sa druge strane, da će sud izreći presudu kojom se optuženi oslobađa od optužbe ako nije dokazano da je optuženi učinio krivično delo koje mu je stavljeno na teret i da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne ocene dela.

6. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je ocenio da pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava ne znači da se oštećenom kao supsidijarnom tužiocu u krivičnom postupku garantuje da će se protiv okrivljenog lica protiv koga je podnet zahtev za sprovođenje istrage, optužni predlog ili optužnica obavezno sprovesti krivični postupak i da će to lice biti osuđeno, naprotiv, ovo pravo garantuje okrivljenom da će sud na zajemčeni način odlučiti o optužbama protiv njega. Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, sledi da donošenjem oslobađajuće presude po podnetom optužnom predlogu oštećenog kao tužioca, odnosno nedonošenjem osuđujuće presude, ne može biti povređeno pravo oštećenog kao tužioca na pravično suđenje, kao i da ovo pravo ne može biti povređeno usled prekvalifikacije krivičnog dela.

Stoga Sud ocenjuje da nisu ispunjene Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje o podnetoj ustavnoj žalbi u vezi sa istaknutom povredom prava iz člana 32. stav 1. Ustava, a kako podnositeljka povredu prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. st. 1. i 2. Ustava zasniva na povredi prava na pravično suđenje, navodeći da je o njenoj žalbi na prvostepenu presudu trebalo da odlučuje Apelacioni, a ne Okružni sud u Beogradu, to se izneta ocena Ustavnog suda o nedopuštenosti ustavne žalbe odnosi i na ovu istaknutu povredu, posebno imajući u vidu Zakon o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava ("Službeni glasnik RS", broj 116/08), kojim je propisano da se tim zakonom osnivaju prekršajni, osnovni, viši, privredni i apelacioni sudovi, određuju njihova sedišta i područja na kojima vrše nadležnost i određuju odeljenja Višeg prekršajnog i Upravnog suda i područja na kojima vrše nadležnost (član 1. stav 1.) i da se taj zakon primenjuje od 1. januara 2010. godine (član 19.).

Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe oštećene kao tužioca u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti