Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede ustavnih prava

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o odbacivanju zahteva za sprovođenje istrage. Utvrđeno je da osporeni akti nisu odlučivali o pravima podnositeljke, te da nisu povređena njena Ustavom zajemčena prava, uključujući pravo na pravično suđenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: sudija dr Agneš Kartag Odri, koja vrši funkciju predsednika i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mare Šiljak iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 3. februara 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Mare Šiljak izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Kio. 103/09 od 17. avgusta 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Kv. 274/09 od 31. avgusta 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mara Šiljak iz Kragujevca je 2. oktobra 2009. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Kio. 103/09 od 17. avgusta 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Kv. 274/09 od 31. avgusta 2009. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, načela zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda, prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, prava pravnu sigurnost u kaznenom pravu, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, kao i prava na pravično suđenje, uključujući i pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbama člana 21. st. 1. i 2, člana 22, člana 23. stav 1, čl. 25, 32, 34. i 36. Ustava Republike Srbije. U ustavnoj žalbi se poziva i na povredu odgovarajućih odredaba Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kojima se garantuju prethodno označena prava i slobode.

U ustavnoj žalbi se navodi da je istražni sudija Okružnog suda u Kragujevcu osporenim rešenjem Kio. 103/09 od 17. avgusta 2009. godine odbacio kao neuredan zahtev za sprovođenje istrage koji je podnositeljka ustavne žalbe podnela protiv sudije Opštinskog suda u Kragujevcu koji je postupao u izvršnom postupku u kome je podnositeljka ustavne žalbe bila označena kao izvršni dužnik, a da je veće Okružnog suda u Kragujevcu, osporenim rešenjem Kv. 274/09 od 31. avgusta 2009. godine odbacilo kao neosnovanu njenu žalbu izjavljenu protiv prethodno donetog prvostepenog rešenja. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da su joj navedena ustavna načela i Ustavom zajemčena prava povređena „proglašavanjem optužnog akta‚ zahteva za sprovođenje istrage neurednim“, jer je, po njenom mišljenju, ovaj akt bio blagovremen, uredan, potpun i razumljiv i sačinjen „profesionalno“, u svemu prema odgovarajućim odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Nalazi da je osporeni akt posledica „svesne pogrešene primene odredbe člana 171. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, koja se ne odnosi na navedeni optužni akt“, te da je time „svesno sprečeno privođenje pravdi osumnjičene“, a da su njoj „očigledno i nesumnjivo“ povređena ustavna prava. U odnosu na osporeno drugostepeno rešenje, podnositeljka ustavne žalbe ističe da je do povrede njenih ustavnih prava došlo time što je sud odbio kao neosnovanu žalbu oštećenih kao tužilaca, ali nije potvrdio prvostepeno rešenje, da je žalba odbijena kao neosnovana „iako je žalba osnovana“, kao i da je žalba „svesno odbijena kao neosnovana“, jer nije naveden „nijedan objektivni razlog na kome se zasniva odluka“. Ostali navodi ustavne žalbe ne odnose se na osporene pojedinačne akte.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije je utvrđeno da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, saglasno odredbi člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) istovetna je odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona sledi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da se osporenim pojedinačnim aktom odlučivalo o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, jer je samo takav akt podoban da povredi neko od njegovih Ustavom zajemčenih prava i sloboda. Takođe, kako u postupku po ustavnoj žalbi Ustavni sud ispituje postojanje povrede ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, to se i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima, kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog prava ili slobode, ukazuje na njegovu povredu ili uskraćivanje.

3. Ustavni sud je u postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, uvidom u osporene akte i ostalu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće:

Podnositeljka ustavne žalbe je, u svojstvu oštećenog kao tužioca, 17. juna 2009. godine podnela zahtev za sprovođenje istrage protiv sudije Opštinskog suda u Kragujevcu Z.P. jer, kako se u zahtevu navodi „postoji nesporna osnovana sumnja“ da je osumnjičena izvršila krivično delo kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika. Okružni sud u Kragujevcu je 7. jula 2009. godine, uz upozorenje na posledice propuštanja, naložio podnositeljki ustavne žalbe da uredi podneti zahtev, navodeći koje nedostatke podnesak sadrži. Podnositeljka ustavne žalbe je 30. jula iste godine sudu dostavila podnesak u kome je, između ostalog, navela da je primljeni dopis „neuredan, nerazumljiv i ne sadrži činjenice koje ga čine opravdanim, odnosno isti nema ni zakonsko utemeljenje“, a da je „zahtev za sprovođenje istrage... sačinjen profesionalno, u svemu prema odredbama člana 242. stav 3. i stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, potpuno je razumljiv i po njemu se može postupati, jer sadrži sve obavezne elemente“. Okružni sud u Kragujevcu je 17. avgusta 2009. godine doneo osporeno rešenje Kio. 103/09, kojim je kao neuredan odbacio podnesak – zahtev za sprovođenje istrage podnositeljke ustavne žalbe. U postupku po žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, Okružni sud u Kragujevcu je doneo osporeno rešenje Kv. 274/09 od 31. avgusta 2009. godine, kojim je žalbu odbio kao neosnovanu. Iz obrazloženja prvostepenog i drugostepenog rešenja se zaključuje da je podnositeljka ustavne žalbe i pored podneska od 30. jula 2009. godine dostavila podnesak koji se može smatrati dopunom podnetog zahteva za sprovođenje istrage, ali da njime nije otklonila nedostatke na koje joj je prvostepeni sud ukazao, jer ni u dopuni zahteva nisu precizirana bitna obeležja krivičnog dela koje se osumnjičenoj stavlja na teret, nije navedeno vreme i mesto izvršenja dela, niti su dostavljeni dokazi koji bi upućivali na postojanje osnovane sumnje da je osumnjičena počinila krivično delo za koje se tereti.

4. Polazeći od prethodno utvrđenog, Ustavni sud najpre konstatuje da se osporeni pojedinačni akti, s obzirom na njihovu sadržinu i navode same ustavne žalbe, ne mogu dovesti u pravnu i logičku vezu sa istaknutim povredama prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta i prava na pravnu sigurnost u kaznenom pravu, zajemčenih odredbama čl. 23, 25. i 34. Ustava, imajući u vidu Ustavom utvrđenu sadržinu ovih prava.

Takođe, Ustavni sud ukazuje da ustavna žalba ne sadrži nijedan ustavnopravni razlog kojim bi se potkrepili navodi o tome da su osporenim aktima povređena načela iz čl. 21. i 22. Ustava, kao ni pravo na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, a činjenica da je podnositeljka ustavne žalbe imala i iskoristila pravo da protiv prvostepenog rešenja Okružnog suda u Kragujevcu izjavi žalbu i da je o toj žalbi veće istog suda odlučilo donošenjem osporenog drugostepenog rešenja, nesporno ukazuje da nema ustavnopravnih razloga za tvrdnju o povredi prava na pravno sredstvo iz člana 36. stav 2. Ustava.

Kada je reč o isticanju povrede prava na pravično suđenje, Ustavni sud i u ovom predmetu ukazuje da se u krivičnom postupku pravo na pravično suđenje garantuje pre svega okrivljenom licu, jer se u ovom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje da je okrivljeni počinio određeno krivično delo i o optužbama koje mu se stavljaju na teret, a ne o pravima oštećenog kao tužioca. Pored toga, prema odredbama svakog procesnog zakona, pa i Zakonika o krivičnom postupku, u isključivoj je nadležnosti organa koji vodi postupak da ceni urednost podnesaka koje upućuju stranke. Pitanja koja se odnose ne samo na optužne akte privatnog tužioca i oštećenog kao tužioca, već i na sve podneske ovih i svih drugih stranaka i učesnika u postupku (okrivljenog, branioca, javnog tužioca, svedoka, veštaka i dr.) uređena su odredbama člana 171. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ", br. 70/01 i 68/02 i "Službeni glasnik RS", br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08 i 20/09). Stoga su navodi ustavne žalbe o tome da je osporeno prvostepeno rešenje zasnovano na pogrešnoj primeni odredaba procesnog zakona posledica pogrešnog tumačenja propisa od strane podnositeljke ustavne žalbe i ne mogu predstavljati ustavnopravni razlog za tvrdnju o učinjenoj povredi ustavnog prava. S druge strane, Ustavni sud je utvrdio da je u konkretnom slučaju u svemu postupljeno u skladu sa propisanim pravilima postupka, jer je sud, našavši da upućeni podnesak – zahtev za sprovođenje istrage nije uredan, pozvao podnositeljku ustavne žalbe da ga dopuni, naveo je nedostatke koje treba da otkloni, ostavio joj rok da postupi po nalogu i upozorio je na posledice propuštanja ukoliko u ostavljenom roku ne otkloni nedostatke, ali da ona to nije učinila na način koji bi podneti zahtev učinio podobnim da sud po njemu postupa, što je imalo za posledicu Zakonikom propisano odbacivanje podneska. Stanovište podnositeljke ustavne žalbe da je podneti zahtev sačinjen, kako ona navodi, profesionalno, predstavlja njeno subjektivno mišljenje na kome se ne može zasnivati trvdnja o povredi prava na pravično suđenje. Konačno, činjenica da je zahtev za sprovođenje istrage podnet 17. juna 2009. godine, a da je postupak u kome su doneti osporeni akti pravnosnažno okončan 31. avgusta 2009. godine, dakle posle nepuna dva i po meseca, nesporno ukazuje da isticanje povrede prava na suđenje u razumnom roku nije ustavnopravno utemeljeno.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i meritorno odlučivanje.

Kako je ustavna žalba sačinjena na obrascu u kome su kao osporeni akti jasno označena samo prethodno navedena rešenja Okružnog suda u Kragujevcu, to Ustavni sud nije razmatrao ostale navode ustavne žalbe koji se ne odnose na pobrojane pojedinačne akte.

5. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

VRŠI FUNKCIJU PREDSEDNIKA USTAVNOG SUDA

Sudija

dr Agneš Kartag Odri

Odbacivanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede ustavnih prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti