Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o smetanju državine

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presuda u sporu zbog smetanja državine. Žalba nije sadržala ustavnopravne razloge, već je od Suda traženo da, kao instancioni sud, preispituje činjenično stanje i zakonitost odluka redovnih sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Aleksandra Krakera i Branislave Kraker, oboje iz Ostružnice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 9. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Aleksandra Krakera i Branislave Kraker izjavljena protiv presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3300/05 od 22. decembra 2007. godine, presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 12528/08 od 25. februara 2009. godine i presude Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 682/09 od 13. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Aleksandar Kraker i Branislava Kraker, oboje iz Ostružnice, su 3. aprila 2010. godine, preko punomoćnika Tatjana Petrović, advokata iz Beograda, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu protiv akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. st. 1. i 2. Ustava.

2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu vođen parnični postupak, radi prestanka smetanja državine, po tužbi tužioca L.K. protiv tuženih, ovde podnosilaca ustavne žalbe. Osporenom prvostepenom presudom Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3300/05 od 22. decembra 2007. godine u stavu prvom izreke usvojen je tužbeni zahtev tužioca i obavezani su tuženi da prestanu sa uznemiravanjem prava zemljišno-knjižnog vlasništva tužioca na ½ kuće broj 8 u ul. Dositeja Obradovića, koja se nalazi na kat. parceli 710/10 ZK.UL. br. 444, KO Ostružnica, kao i na postojećem izgrađenom stambenom objektu u vanknjižnom vlasništvu tužioca, površine 79 m2, koji se sastoji iz prizemlja i potkrovlja na istoj kat. parceli, kao i da prestanu sa uznemiravanjem stvarnog prava korišćenja tužioca na pripadajućem delu dvorišta kat. parcele broj 710/10 ZK. UL. br. 444 KO Ostružnica, koje korišćenje zemljišta je uređeno pravosnažnim rešenjem Drugog opštinskog suda u Beogradu 1R 199/01 od 11. jula 2003. godine u svemu prema tom rešenju. Stavom drugom izreke obavezani su tuženi da o svom trošku isprazne od svih svojih stvari levu stranu dvorišta, gledano sa ulice Dositejeve na kat. parceli 710/10 ZK. UL. br. 444 KO Ostružnica u ul. Dositejeva broj 8, na kom delu dvorišta je tužilac zemljišno-knjižni nosilac stvarnog prava korišćenja, a pripao mu je na korišćenje u svemu prema pravosnažnom rešenju Drugog opštinskog suda u Beogradu 1R 199/01 od 11. jula 2003. godine, o uređenju načina korišćenja zemljišta, te da tuženi sa opisanog dela dvorišta o svom trošku uklone postojeći pomoćni montažni objekat – zečernik, koji se nalazi levo od ulaza prve ulazne metalne kapije u dvorište u ul. Dositejeva broj 8, sa gornjeg dela placa u odnosu na ulicu Dositejevu, a pre druge kapije, 80 cm do 1m ispod prozora postojećeg stambenog objekta u vanknjižnom vlasništvu tužioca, površine 79 m2, koji se stambeni objekat sastoji od prizemlja i potkrovlja, na kat. parceli broj 710/10 ZK. UL. broj 444 KO Ostružnica, koji zečernik je dimenzija 3 x 5m, sačinjen od ondulina – plastike, kao i plast sa više bala sena, te da ovaj deo dvorišta ispražnjen od svih svojih stvari predaju na korišćenje tužiocu. U stavu trećem izreke obavezani su tuženi da tužiocu naknade troškove parničnog postupka. U obrazloženju presude se navodi da je sud u dokaznom postupku utvrdio da su tužilac i tuženi, ovde podnosioci ustavne žalbe, sa po ½ vlasnici katastarske parcele 710/10, da je Drugi opštinski sud u Beogradu u vanparničnom postupku rešenjem 1R 199/01 uredio korišćenje navedene katastarske parcele, te da je sudski veštak izlazio na lice mesta i konstatovao da su tuženi na delu katastarske parcele 710/10, koji je rešenjem 1R 199/01 pripao tužiocu, podigli montažni objekat – zečernik. Sud se u svom obrazloženju pozvao na odredbu člana 42. stav 1. Zakona o osnovama svojinsko pravnih odnosa prema kojoj sud pruža zaštitu vlasniku ili pretpostavljenom vlasniku ako ga treće lice neosnovano uznemirava na drugi način, a ne oduzimanjem stvari.

Osporenom presudom Okružnog suda u Beogradu Gž. 12528/08 od 25. februara 2009. godine, žalba tuženih, ovde podnosilaca ustavne žalbe, odbijena je kao neosnovana, a navedena prvostepena presuda je potvrđena.

Osporenom presudom Vrhovnog suda Srbije Sgzz. 682/09 od 13. oktobra 2009. godine odbijen je kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti tuženih, ovde podnosilaca ustavne žalbe, izjavljen protiv presude Drugog opštinskog suda u Beogradu P. 3300/05 od 22. decembra 2007. godine i presude Okružnog suda u Beogradu Gž. 12528/08 od 25. februara 2009. godine.

4. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povreda prava iz člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava. Naime, podnosioci ustavne žalbe navode da su osporene presude ''krajnje nepravične i nezakonite'' iz razloga što su zasnovane na nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju, odnosno pogrešnim činjeničnim zaključcima nižestepenih sudova. Podnosioci od Ustavnog suda, u suštini zahtevaju da postupa kao instancioni i ispita zakonitost osporenih odluka redovnih sudova.

Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. Stoga, Ustavni sud, odlučujući o ustavnoj žalbi, ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak u celini nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da u ustavnoj žalbi nisu navedeni ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je u predmetnom parničnom postupku došlo do pogrešne ili arbitrerne primene zakona, odnosno podnosioci ustavne žalbe ne nude argumente koji bi mogli opravdati njihovu tvrdnju o povredi prava na imovinu.

Ocenjujući da u ustavnoj žalbi nisu navedeni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povrede označenih ustavnih prava podnosilaca ustavne žalbe, te imajući u vidu da podnosioci od Ustavnog suda traže ocenu zakonitosti osporenih presuda, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe u sporu o smetanju državine

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti