Odbačaj ustavne žalbe izjavljene protiv rešenja o odbačaju zahteva za istragu

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja kojima je odbačen zahtev za sprovođenje istrage. Sud je konstatovao da je već odlučivao o istovrsnoj žalbi iste podnositeljke i po istom osnovu je odbacio i ovu žalbu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mare Šiljak iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. februara 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Mare Šiljak izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Kio. 113/09 od 14. septembra 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Kv. 299/09 od 29. septembra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Mara Šiljak iz Kragujevca je 2. oktobra 2009. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Kio. 113/09 od 14. septembra 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Kragujevcu Kv. 299/09 od 29. septembra 2009. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije, načela zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda, prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, prava pravnu sigurnost u kaznenom pravu, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo, kao i prava na pravično suđenje, uključujući i pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbama člana 21. st. 1. i 2, člana 22, člana 23. stav 1, čl. 25, 32, 34. i 36. Ustava Republike Srbije. U ustavnoj žalbi se poziva i na povredu odgovarajućih odredaba Međunarodnog pakta o građanskim i političkim pravima i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda kojima se garantuju ljudska prava i slobode.

U ustavnoj žalbi se navodi da je istražni sudija Okružnog suda u Kragujevcu osporenim rešenjem Kio. 113/09 od 14. septembra 2009. godine odbacio kao neuredan zahtev za sprovođenje istrage koji je podnositeljka ustavne žalbe podnela protiv troje sudija Okružnog suda u Kragujevcu koji su odlučivali o žalbi koju je podnositeljka ustavne žalbe izjavila u parničnom postupku vođenom pred Opštinskim sudom u Kragujevcu, a da je veće Okružnog suda u Kragujevcu, osporenim rešenjem Kv. 299/09 od 29. septembra 2009. godine odbacilo kao neosnovanu njenu žalbu izjavljenu protiv prethodno donetog prvostepenog rešenja. Podnositeljka ustavne žalbe smatra da su joj navedena ustavna načela i zajemčena prava povređena „proglašavanjem optužnog akta ‚zahtev za sprovođenje istrage‛ neurednim“, jer je, po njenom mišljenju, ovaj akt bio blagovremen, uredan, potpun i razumljiv i sačinjen „profesionalno“, u svemu prema odgovarajućim odredbama Zakonika o krivičnom postupku. Nalazi da je osporeni akt posledica „svesne pogrešene primene odredbe člana 171. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, koja se ne odnosi na navedeni optužni akt“, te da je time „svesno sprečeno privođenje pravde osumnjičenih“, a da su njoj „očigledno i nesumnjivo“ povređena ustavna prava. U odnosu na osporeno drugostepeno rešenje, podnositeljka ustavne žalbe ističe da je do povrede njenih ustavnih prava došlo time što je sud odbio kao neosnovanu žalbu oštećenih kao tužilaca, ali nije potvrdio prvostepeno rešenje, da je žalba odbijena kao neosnovana „iako je žalba osnovana“, kao i da je žalba „svesno odbijena kao neosnovana“, jer nije naveden „nijedan objektivni razlog na kome se zasniva odluka“.

2. Ustavni sud je u postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, uvidom u osporene akte i ostalu priloženu dokumentaciju, utvrdio sledeće:

Podnositeljka ustavne žalbe je, u svojstvu oštećenog kao tužioca, 13. jula 2009. godine podnela zahtev za sprovođenje istrage protiv troje sudija Okružnog suda u Kragujevcu jer, kako se u zahtevu navodi, „postoji nesporna osnovana sumnja“ da su osumnjičeni izvršili krivično delo kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika. Okružni sud u Kragujevcu je 29. jula 2009. godine, uz upozorenje na posledice propuštanja, naložio podnositeljki ustavne žalbe da uredi podneti zahtev, navodeći koje nedostatke podnesak sadrži. Podnositeljka ustavne žalbe je 31. avgusta iste godine tome sudu dostavila podnesak u kome je, između ostalog, navela da je primljeni dopis „neuredan, nerazumljiv i ne sadrži činjenice koje ga čine opravdanim, odnosno isti nema ni zakonsko utemeljenje“, a da je „zahtev za sprovođenje istrage ... sačinjen profesionalno, u svemu prema odredbama člana 242. stav 3. i stav 4. Zakonika o krivičnom postupku, potpuno je razumljiv i po njemu se može postupati, jer sadrži sve obavezne elemente“. Okružni sud u Kragujevcu je 14. septembra 2009. godine doneo osporeno rešenje Kio. 113/09, kojim je kao neuredan odbacio podnesak – zahtev za sprovođenje istrage podnositeljke ustavne žalbe. U postupku po žalbi podnositeljke ustavne žalbe izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, Okružni sud u Kragujevcu je doneo osporeno rešenje Kv. 299/09 od 29. septembra 2009. godine, kojim je žalbu odbio kao neosnovanu. Iz obrazloženja prvostepenog i drugostepenog rešenja se zaključuje da je podnositeljka ustavne žalbe i pored podneska od 31. avgusta 2009. godine dostavila podnesak koji se može smatrati dopunom podnetog zahteva za sprovođenje istrage, ali da njime nije otklonila nedostatke na koje joj je prvostepeni sud ukazao, jer ni u dopuni zahteva nisu precizirana bitna obeležja krivičnog dela koja se osumnjičenima stavljaju na teret, nije navedeno vreme i mesto izvršenja dela, niti su dostavljeni dokazi koji bi upućivali na postojanje osnovane sumnje da su osumnjičeni počinili krivično delo za koje se terete.

3. Polazeći od prethodno utvrđenog, Ustavni sud konstatuje da se ovom ustavnom žalbom osporavaju istovrsni pravni akti (prvostepeno i drugostepeno rešenje o odbačaju zahteva za sprovođenje istrage koje je podnositeljka ustavne žalbe podnela u svojstvu oštećene kao tužioca) kao i u ustavnoj žalbi iste podnositeljke koju je Ustavni sud razmatrao u predmetu Už-1831/2009, da se ističe povreda istih ustavnih načela i Ustavom zajemčenih prava, kao i da su navodi obe ustavne žalbe istovetni.

Imajući u vidu navedeno, te činjenicu da je Ustavni sud u predmetu Už-1831/2009, na sednici održanoj 3. februara 2011. godine doneo Rešenje kojim je odbacio ustavnu žalbu, ocenivši da ne postoje Ustavom i Zakonom o Ustavnom sudu utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i meritorno odlučivanje, Sud je po istom osnovu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), odbacio i ovu ustavnu žalbu. Razlozi na kojima se zasniva ocena Suda o nepostojanju pretpostavki za vođenje postupka detaljno su izneti u obrazloženju Rešenja Už-1831/2009 od 27. januara 2011. godine.

4. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević