Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe protiv rešenja o pritvoru

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o odbijanju predloga za ukidanje pritvora uz jemstvo. Sud je ocenio da su redovni sudovi dali relevantne i dovoljne razloge za neophodnost pritvora zbog opasnosti od bekstva i uznemirenja javnosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi H. A . iz sela B . kod Preševa , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 15. aprila 20 21. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba H. A . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 663/16 od 26. decembra 2016. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 89/17 od 24. januara 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. H. A . iz sela B . kod Preševa je , 2. marta 2017 . godine, preko punomoćnika G. S , advokata iz Vranja, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 663/16 od 26. decembra 2016. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 89/17 od 24. januara 2017. godine, zbog povrede prava iz člana 27. stav 1, člana 31. stav 1. i člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da su nadležni sudovi osporenim rešenjima odbili kao neosnovan zahtev branilaca podnosioca ustavne žalbe za ukidanje pritvora polaganjem jemstva u obliku hipoteke na nepokretnosti; da se podnosilac nalazi u pritvoru od 14. aprila 2016. godine; da je pritvor u međuvremenu više puta produžavan, a da je poslednji put produžen rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 616/16 od 24. novembra 2016. godine po osnovu člana 211. stav 1. tačka 4. Zakonika o krivičnom postupku.

Podnosilac ustavne žalbe povrede prava iz člana 27. stav 1. i člana 31. stav 1. Ustava obrazlaže navodima da sud nije preispitao postojanje razloga i zakonitost lišenja slobode, odnosno da osnovana sumnja bez osobitih okolnosti nije dovoljna za produženje pritvora koji predstavlja najtežu meru za obezbeđenje prisustva okrivljenog. Podnosilac ističe da su obrazloženja osporenih rešenja lapidarnog karaktera i da ne sadrže nijednu konkretnu okolnost koja bi se ticala uznemirenja javnosti, te da u svojim rešenjima sudovi nijednu rečenicu ne posvećuju uznemirenju javnosti, niti da li ono postoji, odnosno sudovi nisu ukazali koja je to konkretna okolnost koja uznemiruje javnost i na koji način ona utiče na nesmetano vođenje krivičnog postupka. Podnosilac ističe i da se sud ne upušta ni u visinu ni u opravdanost jemstva, niti je obrazložio koji su to razlozi zbog kojih jemstvo nakon punih deset meseci provedenih u pritvoru nije dovoljno niti dopušteno. Konačno, podnosilac navodi da sud nije obrazložio na koji način bi njegovo puštanje iz pritvora dovelo do uznemirenja javnosti, nije dao relevantne i dovoljne razloge za njegovo dalje zadržavanje u pritvoru, niti je naveo ustavnopravno prihvatljive razloge koji ukazuju na opasnost od bekstva.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava i „naloži drugostepenom sudu da poništi svoju odluku, ponovo preispita ožalbene navode i ukine rešenje prvostepenog suda o odbijanju jemstva“.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u osporena rešenja i drugu dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:

Rešenjem sudije za prethodni postupak Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kpp. 16/16 od 15. aprila 2016. godine prema okrivljenom, ovde podnosiocu ustavne žalbe, određen je pritvor koji mu se računao od 14. aprila 2016. godine, kada je lišen slobode.

Više javno tužilaštvo u Sremskoj Mitrovici je protiv okrivljenog podiglo optužnicu Kti. 21/16 od 2. juna 2016. godine zbog opravdane sumnje da je učinio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, koja je stupila na pravnu snagu.

Pritvor prema okrivljenom je više puta produžavan, a zadnji put pre podnošenja ustavne žalbe pritvor prema okrivljenom je produžen rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 616/16 od 24. novembra po osnovu člana 211. stav 1. tačka 4. Zakonika o krivičnom postupku, koji je mogao trajati najduže 60 dana, odnosno najduže do 26. januara 2017. godine.

Rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 617/16 od 24. novembra 2016. godine odbijen je kao neosnovan predlog branilaca za ukidanje pritvora prema okrivljenog polaganjem jemstva u obliku hipoteke na nepokretnosti vlasništvo M.Lj. u novčanom iznosu od 70.000,00 evra.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1639/16 od 15. decembra 2016. godine uvažene su žalbe branilaca okrivljenog, ukinuto je prvostepeno rešenje i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Osporenim rešenjima Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Kv. 663/16 od 26. decembra 2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 89/17 od 24. januara 2017. godine odbijen je kao neosnovan predlog branilaca za ukidanje pritvora prema okrivljenom polaganjem jemstva u obliku hipoteke na nepokretnosti vlasništvo M.Lj. u novčanom iznosu od 70.000,00 evra. U obrazloženjima osporenih rešenja je, pored ostalog, navedeno:

- da okrivljeni živi u Republici Srbiji u mestu B, opština Preševo, koja je u blizini administrativne granice sa Kosovom i Metohijom, a što po oceni ovog suda ukazuje da okrivljeni i u slučaju oduzimanja putne isprave (što odbrana predlaže), ilegalno ili uz ličnu kartu može preći na teritoriju Kosova i Metohije na čijoj teritoriji nadleženi organi Republike Srbije, a prema faktičkom stanju na terenu, nemaju ingerencije u postupanju;

- da dovodeći ovu okolnost u vezu sa aktuelnim stanjem u spisima predmeta da je okrivljeni H. A . osnovano sumnjiv da je kritičnom prilikom neovlašćeno radi prodaje prenosio 60.677,73 grama neto mase opojne droge kanabis, koja opojna droga je prema stanju u spisima predmeta trebalo da bude isporučena u Švajcarsku u koju je okrivljeni više puta prethodno već odlazio, da zbog velike količine opojne droge postoji povećan stepen krivice, te imajući u vidu visinu zaprećene kazne (3-12 godina), sve navedene okolnosti u međusobnoj povezanosti, po oceni suda, ukazuju da je mera pritvora i dalje nužna i neophodna mera radi obezbeđenja prisustva okrivljenog i nesmetanog vođenja krivičnog postupka, a da blaža mera polaganjem jemstva (u vidu hipoteke), kao ni druge mere koje su kumulativno predložene (zabrana napuštanja stana, oduzimanje putne isprave i javljanje nadležnoj PS Preševo) ne pružaju dovoljnu garanciju da okrivljeni, ukoliko bi bio pušten na slobodu ne bi pobegao tj. napustio mesto prebivališta i na taj način postao nedostupan sudu i državnim organima Republike Srbije čime bi svakako otežao vođenje krivičnog postupka;

- da je opojna droga nesumnjivo bila namenjena velikom broju konzumenata na međunarodnom tržištu, te da su vest o kritičnom događaju preneli svakako svi elektronski mediji;

- da su, po stanovištu suda, ceneći navedene okolnosti u svojoj međusobnoj povezanosti, one nesumnjivo dovele do povećanog uznemirenja javnosti, a koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka;

- da je pravilno prvostepeni sud odbio predlog branilaca za ukidanje pritvora prema okrivljenom i određivanje jemstva, imajući u vidu da, i po stavu drugostepenog suda , mera polaganja jemstva – u vidu hipoteke, kao ni druge mere blaže od pritvora koje su predložene od strane odbrane, ne pružaju dovoljnu garanciju da okrivljeni, ukoliko bi bio pušten na slobodu ne bi pobegao, tj. napustio mesto prebivališta i na taj način postao nedostupan sudu i državnim organima Republike Srbije, kao i da njegovim puštanjem na slobodu ne bi bila uznemirena javnost do mere koja bi ugrozila nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka;

- da je pravilno prvotepeni sud odbio kao neosnovan predlog branilaca okrivljenog za ukidanje pritvora, ocenivši da je pritvor prema okrivljenom, u konkretnom slučaju, jedina adekvatna i neophodna mera za obezbeđenje nesmetanog i pravičnog vođenje postupka, s obzirom na to da se ista svrha ne može postići drugom merom.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca, a da ga viši sud može, u skladu sa zakonom, produžiti na još tri meseca, i da se, ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica, okrivljeni pušta na slobodu. (član 31. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.

Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13 i 45/13) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da su mere koje se mogu preduzeti prema okrivljenom za obezbeđenje njegovog prisustva i za nesmetano vođenje krivičnog postupka poziv, dovođenje, zabrana prilaženja, sastajanja ili komuniciranja sa određenim licem i posećivanja određenih mesta, zabrana napuštanja boravišta, jemstvo, zabrana napuštanja stana i pritvor (član 188.); da će prilikom određivanja mera iz člana 188. ovog zakonika, organ postupka voditi računa da se ne primenjuje teža mera ako se ista svrha može postići blažom merom, da u slučaju potrebe organ postupka može odrediti dve ili više mera iz stava 1. ovog člana i da će se mera iz stava 1. ovog člana ukinuti i po službenoj dužnosti kad prestanu razlozi zbog kojih je određena, odnosno zameniće se drugom blažom merom kad za to nastupe uslovi (član 189. st. 1. do 3. ); da se okrivljeni koji treba da bude stavljen u pritvor ili je već u pritvoru zbog postojanja razloga propisanih u članu 211. stav 1. tač. 1) i 4) ovog zakonika, može ostaviti na slobodi, odnosno može se pustiti na slobodu, ako on lično ili neko drugi za njega pruži jemstvo da do kraja postupka neće pobeći i ako sam okrivljeni, pred sudom pred kojim se vodi postupak, da obećanje da se neće kriti i da bez odobrenja suda neće napustiti boravište (član 202. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).

Saglasno odredbi člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo ako je , pored ostalog, za krivično delo koje mu se stavlja na teret propisana kazna zatvora preko deset godina, odnosno kazna zatvora preko pet godina za krivično delo sa elementima nasilja ili mu je presudom prvostepenog suda izrečena kazna zatvora od pet godina ili teža kazna, a način izvršenja ili težina posledice krivičnog dela su doveli do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka (tačka 4)).

Odredbama člana 216. Zakonika o krivičnom postupku propisano je: da se od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da će, ako nakon potvrđivanja optužnice pritvor bude ukinut zbog toga što nema osnova za sumnju o postojanju krivičnog dela, sud ispitati optužnicu u skladu sa članom 337. ovog zakonika (stav 4); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a da javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.); da pritvor koji je određen ili produžen po odredbama st. 1. do 5. ovog člana može trajati do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, a najduže dok ne istekne vreme trajanja krivične sankcije izrečene u prvostepenoj presudi (stav 6.).

5. Ustavni sud konstatuje da se suština navoda podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 27. stav 1, člana 31. stav 1 . i člana 32. stav 1. Ustava u odnosu na osporena rešenja zasniva na sledećim tvrdnjama: da sudovi nisu preispitali postojanje razloga i zakonitost lišenja slobode, odnosno, da nisu dali relevantne i dovoljne razloge za dalje zadržavanje okrivljenog u pritvoru; da nisu obrazložili koji su to razlozi zbog kojih jemstvo nakon deset meseci provedenih u pritvoru nije dovoljno niti dopušteno; da nisu obrazložili na koji način bi puštanje na slobodu okrivljenog iz pritvora dovelo do uznemirenja javnosti, niti su naveli ustavnopravno prihvatljive razloge koji ukazuju na opasnost od bekstva .

Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom postupku ukazuje da je Ustavom utvrđeno da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je lišenje slobode dopušteno samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, iz čega proizlazi da je neophodno kumulativno postojanje dva uslova da bi lišenje slobode bilo zakonito. Prvi, da lišenje slobode mora biti zasnovano na razlozima predviđenim zakonom, i drugi, da se lice lišava slobode u skladu sa zakonom propisanim postupkom. Saglasno odredbama člana 30. stav 1. Ustava i člana 211. stav 1. ZKP, pritvor se prema nekom licu može odrediti samo odlukom suda ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova: da postoji osnovana sumnja da je lice učinilo krivično delo i da je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka. Razlozi koji pritvaranje mogu činiti neophodnim radi vođenja krivičnog postupka, propisani su u tač. 1) do 4) člana 211. stav 1. ZKP.

Iz navedenog, po oceni Ustavnog suda, nedvosmisleno proizlazi da sud može odrediti (i produžiti) pritvor prema nekom licu samo ukoliko istovremeno oceni da postoji osnovana sumnja da je ono izvršilo krivično delo i da je njegovo pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka, te da, potom, u rešenju o određivanju (i produženju) pritvora, detaljno obrazloži koji su to razlozi koji pritvaranje čine neophodnim radi nesmetanog vođenja krivičnog postupka. Upravo na taj način, navođenjem razloga za određivanje pritvora, nadležni sud obrazlaže zašto je pritvor neophodan radi vođenja krivičnog postupka.

Takođe, Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31. Ustava podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka.

Polazeći od navedenih opštih principa, a imajući u vidu navode i razloge iznete u ustavnoj žalbi u odnosu na osporena rešenja, Ustavni sud je ocenu osnovanosti iznetih tvrdnji podnosioca o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava cenio u okviru prava iz člana 27. stav 1. i člana 31. stav 1. Ustava.

Ustavni sud je utvrdio da je pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe produžen zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje krivično delo je zaprećena kazna zatvora od tri do 12 godina. Pritvor prema podnosiocu ustavne žalbe je produžen na osnovu člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP, odnosno zbog toga što je način izvršenja krivičnog dela dove o do uznemirenja javnosti koje može ugroziti nesmetano vođenje krivičnog postupka.

Ustavni sud je takođe utvrdio da je osporenim rešenjima odbijen kao neosnovan predlog branilaca za ukidanje pritvora prema podnosiocu polaganjem jemstva u obliku hipoteke na nepokretnosti.

Imajući u vidu da je u obrazloženjima osporenih rešenja, pored ostalog, navedeno: da je okrivljeni H. A . osnovano sumnjiv da je kritičnom prilikom neovlašćeno radi prodaje prenosio 60.677,73 grama neto mase opojne droge kanabis, koja opojna droga je prema stanju u spisima predmeta , trebalo da bude isporučena u Švajcarsku u koju je okrivljeni više puta prethodno već odlazio; da je opojna droga nesumnjivo bila namenjena velikom broju konzumenata na međunarodnom tržištu i da su vest o kritičnom događaju preneli svakako svi elektronski mediji; da su navedene okolnosti, cenjene u svojoj međusobnoj povezanosti, dovele do povećanog uznemirenja javnosti, a što može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka; da je pravilno prvostepeni sud odbio predlog branilaca za ukidanje pritvora prema okrivljenom i određivanje jemstva, imajući u vidu da i po stavu drugostepenog suda mera polaganja jemstva – u vidu hipoteke, kao ni druge mere blaže od pritvora koje su predložene od strane odbrane, ne pružaju dovoljnu garanciju da okrivljeni, ukoliko bi bio pušten na slobodu ne bi pobegao, tj. napustio mesto prebivališta i na taj način postao nedostupan sudu i državnim organima Republike Srbije, Ustavni sud je ocenio da je pritvor prema podnosiocu produžen iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom, a da su u osporenim rešenjima kojima je odbijen kao neosnovan predlog branilaca za ukidalje pritvora prema podnosiocu polaganjem jemstva, navedeni relevantni i dovoljni razlozi zbog kojih su nadležni sud ovi smatrali da je mera pritvora neophodna radi vođenja krivičnog postupka.

Takođe, Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac do dana donošenja osporenog drugostepenog rešenja (24. januar 2017. godine) nalazio u pritvoru nepunih deset meseci (računajući od 14. aprila 2016. godine, kada je lišen slobode), za koje vreme je sprovedena istraga i podignuta optužnica. Imajući u vidu da je protiv podnosioca ustavne žalbe istraga vođena, a optužnica podignuta zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, Ustavni sud je ocenio da se postupak, u okolnostima konkretnog slučaja, vodio sa primerenom hitnošću.

Sledom izloženog, Ustavni sud je našao da osporenim rešenjima nisu povređena zajemčena prava podnosioca iz člana 27. stav 1. i člana 31. stav 1. Ustava , te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15), odbio ustavnu žalbu kao neosnovanu.

6. Sledom svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odluka Ustavnog suda o odbijanju ustavne žalbe protiv rešenja o pritvoru

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti