Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao sedam godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 800 evra zbog nedelotvornog postupanja prvostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Snežana Marković, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec ( Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović , dr Vladan Petrov i dr Milan Škulić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi N. Lj . iz Inđije, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održano j 23. januara 2020. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba N. Lj . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 1514/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Inđiji P. 670/09) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se ustavna žalba N. Lj . izjavljena protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 957/16 od 25. januara 2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. N. Lj . iz Inđije je, 3. marta 2017. godine, preko punomoćnika N. J , advokata iz Inđije, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 1514/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Inđiji P. 670/09), kao i protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 957/16 od 25. januara 2017. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je tužilja S. M. 21. decembra 200 9. godine podne la tužbu protiv podnosioca ustavne žalbe, kao tuženog, radi činjenja i naknade materijalne štete i da je postupak pravnosnažno okončan presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 957/16 od 25. januara 201 7. godine, te mu je zbog dužine trajanja parničnog postupka od sedam godina povređeno pravo na suđenje u razumnom roku; da mu je osporenom presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 957/16 od 25. januara 2017. godine povređeno pravo na pravično suđenje jer je tokom trajanja postupka i u žalbi protiv prvostepene presude podnosilac isticao prigovor zastarelosti potraživanja tužilje , jer je tužilja imala rok od tri godine od dana saznanja za štetu, da podnese tužbu, ali osporenom presudom nije prihvaćen prigovor zastarelosti potraživanja jer, po pogrešnom stavu suda, do otklanjanja uzroka štete je došlo nakon nekoliko meseci od podnošenja tužbe te se može smatrati da je tužilja kontinuirano trpela štetu.

Zahtevao je naknadu nematerijalne štete kao i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u ustavnu žalbu, priloženu dokumentaciju i spise predmeta Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P. 1514/10, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilja S. M. je 21. decembra 200 9. godine podnela Opštinskom sudu u Inđiji tužbu protiv tuženog podnosioca ustavne žalbe, radi naknade materijalne štete. Podnosilac je 19. marta 2010. godine dostavio odgovor na tužbu. Predmet je dobio broj P. 670/09.

Prvo ročište za javnu raspravu zakazano je za 12. jula 2011. godine i pred prvostepenim sudom je bilo održano ukupno 10 ročišta na kojima su saslušane parnične stranke, izvršena su tri veštačenja od strane tri različita veštaka građevinske struke, izvršeno je dopunsko veštačenje od strane trećeg veštaka građevinske struke, saslušani su veštaci, saslušani su svedoci , i izvršen je uvid u određenu dokumentaciju, između ostalog, prepis liste nepokretnosti određenih katastarskih parcela, dok šest ročišta ni je bilo održano, i to: dva zbog procesnih razl oga, dva zbog obustave rada advokata, a jedno zbog odsustva tuženog što je dovelo do produženja parnice za četiri meseca, a jedno jer veštak nije dostavio sudu svoj nalaz.

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P. 1514/10 od 3. oktobra 2016. godine usvojen je celosti tužbeni zahtev, te je obavezan tuženi da tužilji na ime materijalne štete isplati iznos od 40.500,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom i da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 155.020,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom; dok je odbijen kao neosnovan zahtev tužilje u preostalom delu za naknadu troškova parničnog postupka u iznosu od 25.280,00 dinara, koji čini razliku od 180.300,00 dinara do dosuđenih 155.020,00 dinara.

Podnosilac je 25. oktobra 2016. godine izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude i osporenom presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 957/16 od 25. januara 2017. godine žalba tuženog je delimično uvažena, pa je presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P. 1514/10 od 3. oktobra 2016. godine potvrđena u usvajajućem delu (stav 1. izreke), delu kojim je tuženi obavezan da tužilji na ime naknade materijalne štete isplati iznos od 40.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom , te da tužilji naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 155.020,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom, kao i u pogledu odluke o troškovima (stav 2. izreke), dok je ista preinačena u delu odluke o zakonskoj zateznoj kamati na dosuđen iznos naknade materija lne štete te je zahtev tužilje za isplatu zakonske zatezne kamate na iznos od 40.500,00 dinara za period od 16. novembra 2011. godine do 3. oktobra 2016. godine odbijen kao neosnovan i odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

U obrazloženju presude je, pored ostalog, navedeno: da je prvostepeni sud iz svih sprovedenih dokaza, a koje je detaljno obrazložio u svojoj odluci, nedvomisleno utvrdio da je uzrok štete na kući tužilje upravo građevinski materijal koji je uz njenu kuću poslagao tuženi; da je na utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo i to odgovarajuće odredbe Zakona o obligacionim odnosima; da je pravilan zaključak prvostepenog suda da u konkretnom slučaju nije nastupila zastarelost potraživanja naknade štete iz razloga što je do otklanjanja uzroka štete došlo nekoliko meseci nakon podnošenja tužbe, te se može smatrati da je tužilja kontinuirano trpela štetu, a pravilno prvostepeni sud zaključuje da je saznanje za obim i visinu štete vezano za dan veštačenja – 15. novembra 2011. godine; da se takođe ne može prihvatiti ni žalbeni navod tuženog da u konkretnom slučaju postoji doprinos tužilje nastanku štetnog događaja, jer žalbeni navod da se tužilja nikad nije obratila tuženom sa zahtevom da ukloni predmete koji su doveli do prouzrokovanja štete nema uporište u utvrđenom činjeničnom stanju.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o predmetnoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/04 i 111/09) bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku; da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.).

5. Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine sudskog postupka.

Ustavni sud i u ovom predmetu konstatuje da je primarna dužnost sudova da postupak sprovedu bez odugovlačenja, da pravovremeno i efikasno reaguju u vršenju svojih procesnih ovlašćenja i da blagovremeno preduzmu sve raspoložive zakonske mere u cilju okončanja svakog pokrenutog postupka. Ustavni sud naglašava da je u pravnoj državi od izuzetne važnosti donošenje, a zatim i sprovođenje sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozila delotvornost sudske zaštite Ustavom zajemčenih prava i sloboda i kako bi se održalo poverenje građana u sudove kao organe državne vlasti.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, polazeći pri tome od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako bi se predmetni parnični postupak okončao u razumnom roku i da bi se o tužbi protiv podnosioca odlučilo bez nepotrebnog odugovlačenja.

Naime, ukupno trajanje parničnog postupka od sedam godina predstavlja njegovo nerazumno dugo trajanje kako po praksi ovoga suda, tako i po kriterijumima i merilima međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava i prekoračuje standard suđenja u razumnom roku.

Ustavni sud nalazi da je p retežan doprinos nerazumno dugom trajanj u postupka dao prvostepeni sud koji je meritorn o odlučio nakon skoro sedam godina od podnete tužbe. Takođe, taj sud je prvo ročište za glavnu raspravu zakazao nakon godinu i po dana od podnete tužbe.

Međutim, drugostepeni sud je efikasno postupao jer je žalbeni postupak trajao samo tri meseca .

Ustavni sud nalazi da je predmet spora bio od materijalnog značaja za podnosioca i podnosilac je imao legitiman interes da se postupak okonča u razumnom roku. Ispitujući ponašanje podnosioca, Sud ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe u manjoj meri doprineo dužini trajanja postupka jer jedno ročište nije bilo održano zbog njegovog odsustva, a što je dovelo do produženja parnice za četiri meseca.

Ustavni sud nalazi da predmetni postupak nije bio složen jer tokom njegovog trajanja nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja koje je postupajući sud trebalo da razjasni pre odlučivanja.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 1 514/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Inđiji P. 670/09). te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US , 40/15 – dr. zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja parničnog postupka, doprinos podnosioca trajanju postupka, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (predstavke broj 22080/09, 56465/13, 73656/14, 75791/14, 626/15, 629/15, 634/15 i 1906/15, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo.

7. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

8. Imajući u vidu navode iz ustavne žalbe koji se odnose na presudu Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 957/16 od 25. januara 2017. godine, Ustavni sud nalazi da podnosi lac ustavne žalbe, nezadovolj an ishodom pravnosnažno okončanog postupka, formalno se pozivajući na povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, od Ustavnog suda zapravo traži da postupa kao viši parnični sud i da još jednom, nakon redovnih sudova , oceni zakonitost osporen e presud e.

Ustavni sud nalazi da se osporena presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici zasniva na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog prava, kao i da je drugostepeni sud obrazložio svoje pravno stanovište zauzeto u ovoj pravnoj stvari. Tvrdnja podnosioca ustavne žalbe da mu je osporen om sudskim odlukom povređeno pravo na pravično suđenje, po oceni Ustavnog suda, predstavlja izraz njegove subjektivne ocene o pogrešnoj primeni prava, ali ne i dokaz o učinjeno j povredi označenog Ustavom zajemčenog prava.

Po oceni Ustavnog suda, Viši sud u Sremskoj Mitrovici je dao potpuno prihvatljivo ustavnopravno obrazloženje za usvajanje tužbenog zahteva prema podnosiocu ustavne žalbe kao tuženom i za obavezivanje podnosioca da tužilji na ime naknade materijalne štete isplati određen novčani iznos. Takođe, ustavnopravno je prihvatljiv zaključak drugostepenog suda da u konkretnom slučaju nije nastupila zastarelost potraživanja naknade štete imajući u vidu da je tužilja danom veštačenja saznala za uzrok i obim štete jer je u tužbi i predložila meru obezbeđenja dokaza veštačenja od strane veštaka građevinske struke, te joj od tada i teku rokovi za naknadu štete, u smislu člana 376. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je u tački 3. izreke odbacio ustavnu žalbu u delu izjavljenom protiv presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 957/16 od 25. januara 2017. godine, saglasno članu 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, zbog nepostojanja Ustavom i Zakonom utvrđenih pretpostavki za vođenje postupka i odlučivanje.

9. Saglasno svemu iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.