Odbijanje ustavne žalbe u vezi sa rešenjem o povlačenju tužbe u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu izjavljenu protiv sudskih rešenja kojima je konstatovano da se tužba smatra povučenom. Sud je ocenio da tumačenje procesnih normi od strane redovnih sudova nije bilo proizvoljno i da pravo na pravično suđenje nije povređeno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubomira Caranovića iz Negotina, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 26. novembra 2009. godine, doneo je

O D L U K U

1. Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Ljubomira Caranovića izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Negotinu P. 484/05 od 28. novembra 2006. godine i P. 484/05 od 1. februara 2007. godine, rešenja Okružnog suda u Negotinu Gž. 828/07 od 20. avgusta 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 3035/07 od 20. decembra 2007. godine.
2. Ovu Odluku objaviti u "Službenom glasniku Republike Srbije".

O b r a z l o ž e nj e

1. Ljubomir Caranović iz Negotina podneo je Ustavnom sudu 7. februara 2008. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Negotinu P. 484/05 od 1. februara 2007. godine i P. 484/05 od 28. novembra 2006. godine, rešenja Okružnog suda u Negotinu Gž. 828/07 od 20. avgusta 2007. godine i rešenja Vrhovnog suda Srbije Rev. 3035/07 od 20. decembra 2007. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na zaštitu fizičkog i psihičkog zdravlja iz člana 68. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, u postupku koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Negotinu P. 484/05.
Podnosilac ustavne žalbe navodi da je 2005. godine pred Opštinskim sudom u Negotinu pokrenuo parnični postupak protiv D.M. radi naknade štete. Na ročište za glavnu raspravu zakazano za 28. novembar 2006. godine pristupio je tuženi, dok uredno pozvani podnosilac u svojstvu tužioca nije pristupio, kao ni njegov punomoćnik, koji je bio sprečen bolešću. Opštinski sud u Negotinu je istog dana doneo rešenje P. 484/05 kojim je konstatovao da se tužba smatra povučenom i istovremeno je obavezao tužioca da tuženom naknadi troškove parničnog postupka. Punomoćnik tužioca - podnosioca ustavne žalbe podneo je predlog za vraćanje u pređašnje stanje, s pozivom na priloženu medicinsku dokumentaciju. Opštinski sud u Negotinu je ovaj predlog odbio rešenjem P. 484/05 od 1. februara 2007. godine. Punomoćnik podnosioca je protiv oba navedena rešenja izjavio žalbe Okružnom sudu u Negotinu, koje je taj sud odbio svojim rešenjem Gž. 828/07 od 20. avgusta 2007. godine. Protiv rešenja Okružnog suda u Negotinu punomoćnik podnosioca ustavne žalbe izjavio je reviziju. Vrhovni sud Srbije je rešenjem Rev. 3035/07 od 20. decembra 2007. godine reviziju odbacio kao nedozvoljenu u delu koji se odnosi na vraćanje u pređašnje stanje, dok je u delu koji se odnosi na rešenje kojim se tužba smatra povučenom reviziju odbio kao neosnovanu. Podnosilac smatra da mu je pravo na pravično suđenje povređeno jer prvostepeni sud nije pravilno primenio zakon, s obzirom da nisu postojali procesni uslovi za donošenje rešenja kojim se tužba smatra povučenom. Dalje, smatra da mu je pravo na zaštitu fizičkog i psihičkog integriteta povređeno, jer sudovi nisu dozvolili vraćanje u pređašnje stanje, iako je postojao pravni osnov za to, a pravo na suđenje u razumnom roku mu je, kako smatra, povređeno, jer je postupak po njegovoj tužbi trajao preko dve i po godine. Po navodima podnosioca, zbog propusta navedenih sudova mu je pričinjena višestruka materijalna šteta, jer je neosnovano obavezan da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka, kao i zbog zastarelosti prava na potraživanje duga, koje je pokušao da ostvari u navedenom parničnom postupku. Dopunom ustavne žalbe od 8. jula 2009. godine podnosilac je naveo iznos od 139.500,00 dinara kao ukupan iznos odštetnog zahteva prema Republici Srbiji. Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povrede ljudskih prava na koja se ustavnom žalbom pozvao.
2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Podnosilac ustavne žalbe pokrenuo je 27. juna 2005. godine, pred Opštinskim sudom u Negotinu, parnični postupak protiv D.M. iz Negotina, radi duga. Naznačena vrednost spora je iznosila 520.000 dinara.
Opštinski sud u Negotinu doneo je 28. novembra 2006. godine osporeno rešenje P. 484/05 kojom je konstatovao da je tužba u toj pravnoj stvari povučena i obavezao podnosioca ustavne žalbe da tuženom, na ime naknade parničnih troškova, isplati iznos od 83.730,00 dinara. U obrazloženju rešenja sud je naveo da je sa ročišta za glavnu raspravu neopravdano izostao punomoćnik tužioca, a tuženi koji je pristupio nije želeo da se upusti u raspravljanje, pa je sud konstatovao da je tužba u toj pravnoj stvari povučena, saglasno odredbi člana 296. stav 2. Zakona o parničnom postupku, kao i da je tužilac, saglasno odredbi člana 153. Zakona o parničnom postupku, obavezan da tuženom nadoknadi troškove parničnog postupka.
Podnosilac je protiv rešenja Opštinskog suda u Negotinu P. 484/05 od 28. novembra 2006. godine podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje, koji je Opštinski sud u Negotinu osporenim rešenjem P. 484/05 od 1. februara 2007. godine odbio.
Protiv oba rešenja Opštinskog suda u Negotinu, koja nose isti broj P. 484/05, doneta 28. novembra 2006. godine i 1. februara 2007. godine, podnosilac je izjavio žalbu Okružnom sudu u Negotinu.
Predlog podnosioca za vraćanje u pređašnje stanje, rešenje Opštinskog suda u Negotinu P. 484/05 od 1. februara 2007. godine, kao ni žalba na oba prethodno navedena rešenja, nisu priloženi uz ustavnu žalbu, tako da u iste uvid nije izvršen, ali je njihov sadržaj interpretiran navodima iz ustavne žalbe i dostavljenih osporenih akata.
Okružni sud u Negotinu je 20. avgusta 2007. godine doneo osporeno rešenje Gž. 828/07, kojim je odbio kao neosnovane žalbe podnosioca na rešenje Opštinskog suda u Negotinu P. 484/05 od 1. februara 2007. godine i na rešenje istog suda P. 484/05 od 28. novembra 2006. godine, i oba rešenja potvrdio. U obrazloženju ovog rešenja, Okružni sud u Negotinu prihvatio je pravno shvatanje Opštinskog suda u Negotinu da punomoćnik tužioca nije opravdao svoj izostanak sa zakazane rasprave i pored priložene medicinske dokumentacije, kao i da je pravilno primenjena odredba člana 296. stav 2. Zakona o parničnom postupku, prema kojoj su ispunjene procesne pretpostavke da se konstatuje povlačenje tužbe, u situaciji kada je tužena strana pristupila na ročište ali ne želi da se upusti u raspravljanje, a sa ročišta je odsutna uredno pozvana tužilačka strana. Ovim rešenjem je potvrđena i odluka o troškovima postupka koje je tužilac dužan da nadoknadi tuženom.
Podnosilac je, preko punomoćnika, 30. avgusta 2007. godine protiv osporenog rešenja Okružnog suda u Negotinu izjavio reviziju Vrhovnom sudu Srbije, zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka, zbog „povrede Zakona o sudijama", kao i zbog pogrešne primene materijalnog prava. U reviziji je navedeno da su sudovi počinili bitne povrede odredaba parničnog postupka kada nisu usvojili podnosiočev predlog za povraćaj u pređašnje stanje, jer priložena medicinska dokumentacija opravdava odsustvo sa ročišta za glavnu raspravu uredno pozvanog punomoćnika tužioca. U reviziji se navodi i da su sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su odredbe člana 296. stav 2. Zakona o parničnom postupku primenili na situaciju na osnovu koje je prvostepeni sud konstatovao povlačenje tužbe u ovoj pravnoj stvari, jer nisu bile ispunjene procesne pretpostavke za primenu odredbe tog člana zakona. Prema reviziji, Zakon o sudijama je povređen jer su članovi veća drugostepenog suda bile sudije koje su godišnjim rasporedom rada u Okružnom sudu u Negotinu raspoređene da sude krivičnu a ne građansku materiju.
Vrhovni sud Srbije doneo je 20. decembra 2007. godine osporeno rešenje Rev. 3035/07 kojim je, u stavu 1. izreke, odbacio kao nedozvoljenu reviziju podnosioca izjavljenu protiv rešenja Okružnog suda u Negotinu Gž. 828/07 od 20. avgusta 2007. godine, u delu kojim je odbijena njegova žalba i potvrđeno rešenje Opštinskog suda u Negotinu P. 485/05 od 1. februara 2007. godine. U stavu 2. izreke rešenja Vrhovni sud Srbije je reviziju izjavljenu protiv rešenja Okružnog suda u Negotinu Gž. 828/07 od 20. avgusta 2007. godine odbio kao neosnovanu. Ovaj sud je, saglasno odredbama čl. 401. i 412. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odbacio kao nedozvoljenu reviziju izjavljenu protiv pravnosnažnog drugostepenog rešenja kojim je odbijen predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje, jer se tim rešenjem postupak pravnosnažno ne završava. U odnosu na primenu odredbe člana 296. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je prihvatio stav nižestepenih sudova, da se odbijanje tuženog da raspravlja na ročištu sa koga je izostao uredno pozvani tužilac poistovećuje sa izostankom tuženog sa ročišta, čime su ispunjeni procesni uslovi za donošenje rešenja kojim se tužba smatra povučenom.
Prema dostavnici koju je Opštinski sud u Negotinu dostavio Ustavnom sudu, revizijsko rešenje Vrhovnog suda Srbije uručeno je podnosiocu ustavne žalbe preko punomoćnika 29. januara 2008. godine.
4. Odredbama člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Prema odredbi člana 68. stav 1. Ustava svako ima pravo na zaštitu svog fizičkog i psihičkog zdravlja.
Odredbama člana 111. Zakona o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04) propisano je: da ako stranka propusti ročište ili rok za preduzimanje neke radnje u postupku i usled toga izgubi pravo na preduzimanje te radnje, sud će toj stranci na njen predlog dozvoliti da naknadno izvrši tu radnju (vraćanje u pređašnje stanje) kad postoje opravdani razlozi za propuštanje (stav 1.); da kad se dozvoli vraćanje u pređašnje stanje, postupak se vraća u ono stanje u kome se nalazio pre propuštanja i ukidaju se sve odluke koje je sud zbog propuštanja doneo (stav 2.).
Članom 296. Zakona o parničnom postupku je propisano: da će se rasprava održati sa prisutnom strankom ako sa ročišta za glavnu raspravu izostane tužilac ili ako na to ročište ne dođe tuženi, a uredno su pozvani (stav 1.); da se tužba smatra povučenom ako sa ročišta za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tuženi i tužilac (stav 2.).
Prema odredbama člana 153. Zakona o parničnom postupku, tužilac koji povuče tužbu dužan je da protivnoj stranci naknadi parnične troškove, osim ako je povlačenje tužbe usledilo odmah posle ispunjenja zahteva od strane tuženog (stav 1.), a stranka koja povuče pravni lek dužna je da protivnoj stranci naknadi troškove nastale povodom pravnog leka (stav 2.).
Članom 412. Zakona o parničnom postupku propisano je: da stranke mogu izjaviti reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno završen (stav 1.); da revizija protiv rešenja iz stava 1. ovog člana nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude (član 394. st. 2. i 3) (stav 2.); da je revizija uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojim se izjavljena žalba odbacuje, odnosno kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju revizije (stav 3.); da je revizija uvek dozvoljena i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je pravnosnažno odlučeno o predlogu za ponavljanje postupka (stav 4.); da će se u postupku povodom revizije protiv rešenja shodno primenjivati odredbe ovog zakona o reviziji protiv presude (stav 5.).
5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta sadržine Ustavom zajemčenih prava, a imajući u vidu sve prethodno izrečene konstatacije, Ustavni sud je utvrdio da se, suštinski i formalno-pravno, u izreci navedeni akti osporavaju u pogledu dva pravna osnova. Prvi pravni osnov je traženo vraćanje u pređašnje stanje, a drugi - postojanje procesnih pretpostavki za primenu odredbe člana 296. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odnosno ispunjenost procesnih pretpostavki za donošenje rešenja kojim se tužba smatra povučenom.
Po oceni Ustavnog suda, u sprovednim postupcima sve osporene akte doneli su zakonom ustanovljeni sudovi u granicama svoje nadležnosti i u postupku sprovedenom na osnovu zakona, gde je podnosiocu bilo omogućeno učestvovanje u postupku, praćenje tog postupka, preduzimanje zakonom dopuštenih radnji i izjavljivanje pravnih lekova.
U delu koji se odnosi na vraćanje u pređašnje stanje, osporena rešenja su, po oceni Ustavnog suda, zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju materijalnog prava primenjenog na činjenično stanje utvrđeno u ovom parničnom postupku. Po oceni Ustavnog suda, utvrđeno činjenično stanje, te primena odgovarajućeg materijalnog prava na tako utvrđeno činjenično stanje, kao i obrazloženje pravnog stava u ovom predmetu, predstavljaju pravno utemeljen osnov za donošenje akata prvostepenog i drugostepenog suda, kao i rešenja Vrhovnog suda Srbije, koji se osporavaju ustavnom žalbom. To je posledica činjenice da rešenje o predlogu za vraćanje u pređašnje stanje nema procesno dejstvo pravnosnažnog okončanja postupka. Stoga se, saglasno odredbi člana 401. Zakona o parničnom postupku, i revizija protiv takvog rešenja ne može izjaviti, a samim tim ni ispitati njegova zakonitost od strane Vrhovnog suda Srbije.
S obzirom na navedeno, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima Opštinskog suda u Negotinu P. 484/05 od 1. februara 2007. godine, Okružnog suda u Negotinu Gž. 828/07 od 20. avgusta 2007. godine i Vrhovnog suda Srbije Rev. 3035/07 od 20. decembra 2007. godine nije povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.
6. U odnosu na deo ustavne žalbe kojim se dovodi u pitanje primena odredbe člana 296. stav 2. Zakona o parničnom postupku i ispunjenost procesnih pretpostavki za donošenje rešenja kojim se tužba smatra povučenom, Ustavni sud je ocenio da osporenim pojedinačnim aktima, ni u ovom delu, nije povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.
Po oceni Ustavnog suda, osporena rešenja su i u ovom delu zasnovana na ustavnopravno prihvatljivom tumačenju merodavnog procesnog prava, primenjenog na činjenično stanje utvrđeno u ovom parničnom postupku. Ustavni sud smatra da se procesna situacija, u kojoj sa ročišta neopravdano izostane uredno pozvani tužilac, a ročištu pristupi uredno pozvani tuženi i izjavi da ne želi da se upusti u raspravljanje, može upodobiti sa procesnom situacijom izostanka obe uredno pozvane stranke, predviđenom odredbom člana 296. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Stoga je Ustavni sud ocenio da su sudovi pravilno primenili ovu odredbu kada su smatrali da su ispunjeni uslovi za donošenje rešenja kojim se tužba tužioca smatra povučenom. Naime, prema navedenoj zakonskoj odredbi, uslovi za donošenje ovakvog rešenja ispunjeni su kada sa ročišta za glavnu raspravu neopravdano izostanu i tužilac i tuženi. Međutim, prisustvo tuženog koji odbija da raspravlja analogno je situaciji kada nije ni pristupio na ročište, jer je postupajući sud u faktičkoj nemogućnosti da primeni stav 1. člana 296. Zakona o parničnom postupku - da održi ročište s prisutnom strankom. Zakonodavac je, po mišljenju Ustavnog suda, jasno i nedvosmisleno napravio razliku između procesnih situacija kada se ročište može održati, jer je pristupila jedna stranka (koja hoće da se upusti u raspravljanje) a druga - uredno pozvana je odsutna (član 296. stav 1.), od procesne situacije kada se ročište ne može održati, jer nijedna uredno pozvana stranka nije pristupila (član 296. stav 2.), ili je pristupila samo jedna stranka koja ne želi da se upusti u raspravljanje.
S obzirom da je, u konkretnoj situaciji, na sporno ročište za glavnu raspravu 28. novembra 2006. godine pristupila tužena strana, koja je odbila da raspravlja (ponaša se kao da nije ni pristupila), postojale su procesne pretpostavke za primenu odredbe stava 2. člana 296. Zakona o parničnom postupku i donošenje rešenja kojim se tužba smatra povučenom. Po stanovištu Ustavnog suda, viši sudovi su zakonom ovlašćeni i obavezani da ispitaju zakonitost odluka nižih sudova, odnosno da isprave njihove greške i otklone povredu prava podnosioca ustavne žalbe koje je zajemčeno Ustavom, ukoliko povreda postoji. U situaciji kada je prvostepeni sud pravilno primenio odredbu člana 296. stav 2. Zakona o parničnom postupku, a drugostepeni i Vrhovni sud Srbije su ovakvu primenu prava prihvatili, Ustavni sud nalazi da nije došlo do uskraćivanja podnosiočevog prava da sud koji je za to po zakonu nadležan, bez obzira o kojoj instanci se radi, pravično i javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama.
Ovakva ocena Ustavnog suda zasnovana je i na praksi i kriterijumima Evropskog suda za ljudska prava, prema kojima se pravo na pravično suđenje iz člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda prostire na sve faze određenog postupka, pa tako i na fazu odlučivanja o vanrednom pravnom sredstvu. Ukoliko sud nepravilno primeni procesno-pravne odredbe, odnosno učini „proceduralnu grešku" koja utiče na pravičnost suđenja ili primenjuje pravila postupka isuviše rigidno ili bez osnova odbije da razmatra suštinu podnetog pravnog sredstva, dolazi do kršenja prava na pravično suđenje. Kada sud pravilno primeni zakonom propisane procesno-pravne odredbe, svakako da povrede prava nema.
Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima Opštinskog suda u Negotinu P. 484/05 od 28. novembra 2006. godine, Okružnog suda u Negotinu Gž. 828/07 od 20. avgusta 2007. godine i Vrhovnog suda Srbije Rev. 3035/07 od 20. decembra 2007. godine, ni u delu koji se odnosi na primenu odredbe člana 296. stav 2. Zakona o parničnom postupku, nije povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.
7. Imajući u vidu da podnosiočev stav o povredi prava na zaštitu fizičkog i psihičkog zdravlja iz člana 68. Ustava proističe iz povrede prava na pravično suđenje, koje pravo po oceni Ustavnog suda nije povređeno, to Ustavni sud smatra da ne postoji ni povreda prava na zaštitu fizičkog i psihičkog zdravlja iz člana 68. Ustava.
8. U odnosu na navode iz ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku, kao sastavnom delu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je postupak koji se vodio u predmetu Opštinskog suda u Negotinu P. 484/05, trajao ukupno neznatno više od dve godine i šest meseci.
Tužba je podneta 27. juna 2005. godine. Prvostepeni sud je 28. novembra 2006. godine doneo osporeno prvostepeno rešenje P. 484/05 kojim je konstatovao povlačenje tužbe. Drugostepeni sud je, rešavajući po žalbi podnosioca, doneo 20. avgusta 2007. godine rešenje Gž. 828/07, dakle u roku od nešto manje od devet meseci od dana donošenja prvostepenog rešenja. Vrhovni sud je, rešavajući po reviziji, doneo rešenje 20. decembra 2007. godine, odnosno u roku od četiri meseca od dana donošenja drugostepenog rešenja. Revizijsko rešenje uručeno je podnosiocu 29. januara 2008. godine, nešto više od mesec dana od dana donošenja.
Polazeći od navedenog, Ustavni sud je ocenio da se ukupno vreme u kome su okončani prvostepeni i drugostepeni postupak i postupak po reviziji ne može smatrati nerazumno dugim trajanjem postupka. Sud je našao da, u konkretnom slučaju, ni ostali elementi koji moraju biti uzeti u obzir prilikom ocene razumnog trajanja postupka, a to su pre svega složenost činjeničnih i pravnih pitanja, postupanje sudova, kao i ponašanje i interes podnosioca ustavne žalbe, ne daju povoda za drugačiju ocenu Suda.
Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je utvrdio da u predmetu Opštinskog suda u Negotinu P. 484/05 nije povređeno pravo podnosioca na suđenje u razumnom roku, kao sastavni deo prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.
9. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima Opštinskog suda u Negotinu P. 484/05 od 28. novembra 2006. godine i 1. februara 2007. godine, Okružnog suda u Negotinu Gž. 828/07 od 20. avgusta 2007. godine i Vrhovnog suda Srbije Rev. 3035/07 od 20. decembra 2007. godine nije povređeno Ustavom garantovano pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, kao ni pravo na zaštitu fizičkog i psihičkog zdravlja iz člana 68. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavnu žalbu u celosti odbio kao neosnovanu.
10. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Odbijanje ustavne žalbe u vezi sa rešenjem o povlačenju tužbe u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti