Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku dugom preko 13 godina

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko 13 godina. Povreda je nastala zbog sporog i neefikasnog postupanja sudova, uključujući duge periode neaktivnosti i kašnjenja u odlučivanju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Predraga Dimitrijevića iz Smedereva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2011. godine doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Predraga Dimitrijevića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Smederevu u predmetu P. 3725/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere, kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Odluku objaviti u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

O b r a z l o ž e nj e

1. Predrag Dimitrijević iz Smedereva podneo je 10. februara 2009. godine, preko punomoćnika Miroslava Dimitrijevića iz Smedereva, Ustavnom sudu ustavnu žalbu, dopunjenu podnescima od 27. i 28. juna 2011. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i na suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu zajemčenog članom 58. Ustava, u postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Smederevu u predmetu P. 308/06.

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je postupak pred Opštinskim sudom u Smederevu započet u martu 1998. godine i da do danas nije okončan. Dalje je naveo da mu je neopravdano dugim trajanjem sudskog spora, pristrasnim suđenjem i nepravilnom primenom zakona povređeno „pravo na pravično suđenje u razumnom roku“ i pravo na imovinu. Predložio je da Ustavni sud naloži da se postupak hitno okonča, da odbaci tužbu i ukine privremenu meru Opštinskog suda u Smederevu.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

Prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Smederevu P. 3725/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Zemljoradnička zadruga „Pirok“ u stečaju iz Strumice, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, podnela je 16. marta 1998. godine tužbu Opštinskom sudu u Smederevu protiv tuženog Predraga Dimitrijevića iz Smedereva, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi poništaja ugovora o zakupu. Predmet je zaveden pod brojem P. 216/98.

U toku postupka pred Opštinskim sudom u Smederevu zakazano je ukupno šest ročišta za glavnu raspravu (2. jula 1998. godine, 24. februara, 14. jula, 20. septembra i 10. novembra 1999. godine i 25. aprila 2000. godine).

Opštinski sud u Smederevu je 26. marta 1998. godine doneo rešenje P. 216/98 kojim je usvojio predloženu privremenu meru i zabranio tuženom da preduzima bilo kakvu adaptaciju i druge građevinske radove u poslovnom prostoru - magacinu u vlasništvu tužioca, te je odredio da će privremena mera važiti do pravnosnažnog okončanja spora.

Tuženi je 28. maja 1998. godine podneo Opštinskom sudu u Smederevu protivtužbu protiv tužioca Zemljoradničke zadruge „Pirok“ u stečaju, kao i protiv Mešovitog preduzeća „Pirok-produkt“ iz Smedereva, V. Z. i B. I. Povodom protivtužbe tuženog formiran je poseban predmet pod brojem P. 691/99, koji je nakon isticanja eventualnog protivtužbenog zahteva od 3. januara 2001. godine dobio novi broj P. 219/01.

Tužilac je podneskom od 10. septembra 1998. godine izvršio subjektivno preinačenje tužbe, tako što je proširio tužbu i na Mešovito preduzeće „Pirok-produkt“ iz Smedereva.

Opštinski sud u Smederevu je 10. novembra 1999. godine doneo rešenje o mirovanju postupka, jer tužilac nije došao na ročište za glavnu raspravu, iako je bio uredno pozvan.

Tužilac je 11. februara 2000. godine podneo predlog za nastavak postupka. Postupak je nastavljen 25. aprila 2000. godine.

Opštinski sud u Smederevu je 25. aprila 2000. godine doneo presudu P. 216/98, kojom je: u stavu prvom izreke utvrdio da je ništav ugovor o zakupu poslovnog prostora - magacina zaključen 24. septembra 1997. godine između tužioca Zemljoradničke zadruge „Pirok“ i tuženog drugog reda Mešovitog preduzeća „Pirok-produkt“ iz Smedereva kao zakupodavaca i tuženog prvog reda, ovde podnosioca ustavne žalbe, kao zakupca, overen pred Opštinskim sudom u Kovinu pod brojem Ov. 156/98 od 29. januara 1998. godine, i obavezao tuženog prvog reda da tužiocu preda zakupljeni poslovni prostor; u stavu drugom izreke odbio kao neosnovan prigovor tuženog prvog reda, izjavljen protiv rešenja Opštinskog suda u Smederevu P. 216/98 od 26. marta 1998. godine; u stavu trećem izreke obavezao tužene da tužiocu isplate odgovarajući novčani iznos na ime troškova parničnog postupka.

Okružni sud u Smederevu je 24. oktobra 2000. godine, odlučujući o žalbi tuženog prvog reda, doneo presudu Gž. 1177/2000 kojom je odbio kao neosnovanu žalbu tuženog prvog reda i potvrdio presudu Opštinskog suda u Smederevu P. 216/98 od 25. aprila 2000. godine.

Vrhovni sud Srbije je 22. aprila 2002. godine, odlučujući o reviziji tuženog prvog reda, doneo presudu Rev. 1160/01 kojom je u stavu prvom izreke odbio reviziju tuženog prvog reda izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Smederevu Gž. 1177/2000 od 24. oktobra 2000. godine, u delu kojim je potvrđena presuda Opštinskog suda u Smederevu P. 216/98 od 25. aprila 2000. godine u delu stava prvog izreke i poništen ugovor o zakupu, a u stavu drugom izreke ukinuo presudu Opštinskog suda u Smederevu P. 216/98 od 25. aprila 2000. godine u delu stava prvog izreke u pogledu odluke o predaji spornog poslovnog prostora u državinu tužiocu i u stavu trećem izreke, kao i presudu Okružnog suda u Smederevu Gž. 1177/2000 od 24. oktobra 2000. godine kojom je u ovom delu prvostepena presuda potvrđena, i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Pismeni otpravak presude Vrhovnog suda Srbije je dostavljen tuženom prvog reda 23. septembra 2002. godine, a punomoćniku tužioca 24. septembra 2002. godine.

U ponovnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Smederevu vodio pod brojem P. 1106/02 zakazano je ukupno četiri ročišta za glavnu raspravu (28. jula 2003. godine, 30. avgusta i 8. oktobra 2004. godine i 10. februara 2005. godine).

Opštinski sud u Smederevu je 21. oktobra 2002. godine doneo rešenje P. 1106/02 da se spoji parnica u ovom predmetu sa parnicom u predmetu P. 219/01, radi istovremenog raspravljanja i odlučivanja.

Opštinski sud u Smederevu je 12. februara 2005. godine doneo presudu P. 1106/02, kojom je: u stavu prvom izreke obavezao tuženog prvog reda da poslovni prostor - magacin, koji je predmet ugovora o zakupu zaključenog 24. septembra 1997. godine, preda u posed tužiocu; u stavu drugom izreke odbio protivtužbeni zahtev tuženog prvog reda-protivtužioca, kojim je traženo da se utvrdi da je ugovor o zakupu zaključen 24. septembra 1997. godine prividan i da je u pitanju ugovor o kupovini; u stavu trećem izreke odbio protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se obavežu protivtuženi da protivtužiocu solidarno isplate odgovarajući novčani iznos na ime materijalne štete u vidu izgubljene dobiti zbog nekorišćenja poslovnog prostora; u stavu četvrtom izreke delimično usvojio protivtužbeni zahtev i obavezao protivtuženog B. V. da protivtužiocu isplati odgovarajući novčani iznos zbog sticanja bez osnova, a Zemljoradničku zadrugu „Pirok“ da protivtužiocu isplati odgovarajući novčani iznos na ime uloženog materijala i rada u adaptaciji poslovnog prostora; u stavu petom izreke odbio eventualni protivtužbeni zahtev protivtužioca u preostalom delu; u stavu šestom izreke obavezao tužene da tužiocu solidarno isplate odgovarajući novčani iznos na ime troškova ovog postupka; u stavu sedmom izreke obavezao tuženog B. V. da protivtužiocu isplati odgovarajući novčani iznos na ime troškova postupka.

Okružni sud u Smederevu je 7. marta 2006. godine, odlučujući o žalbama tuženih, doneo presudu Gž. 707/06 kojom je ukinuo presudu Opštinskog suda u Smederevu P. 1106/02 od 12. februara 2005. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Smederevu vodio pod brojem P. 308/06 zakazano je ukupno devet ročišta za glavnu raspravu (3. maja, 9. avgusta, 3. oktobra i 26. decembra 2006. godine, 13. februara, 5. aprila, 19. juna, 13. septembra i 24. oktobra 2007. godine).

Na ročištu za glavnu raspravu održanom 9. avgusta 2006. godine sud je odredio izvođenje dokaza grafološkim veštačenjem. Nalaz i mišljenje veštaka dostavljeni su sudu 26. septembra 2006. godine.

Opštinski sud u Smederevu je 13. septembra 2007. godine doneo rešenje P. 308/06 kojim je odredio da se tužba tužioca i protivtužba protivtužioca smatraju povučenim, s obzirom na to da na ročište za glavnu raspravu zakazano za 13. septembar 2007. godine nisu pristupile parnične stranke, iako su bile uredno pozvane.

Opštinski sud u Smederevu je 12. oktobra 2007. godine doneo rešenje P. 308/06 kojim je odbacio kao nerazumljive i neuredne podneske punomoćnika tuženog prvog reda od 27. septembra i 8. oktobra 2007. godine.

Tužilac je 24. oktobra 2007. godine podneo predlog za vraćanje u pređašnje stanje.

Opštinski sud u Smederevu je 31. oktobra 2007. godine doneo rešenje P. 308/06 kojim je odbio kao neosnovan predlog tužioca za vraćanje u pređašnje stanje.

Tužilac je 19. novembra 2007. godine podneo žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Smederevu P. 308/06 od 31. oktobra 2007. godine.

Viši sud u Smederevu je 19. februara 2010. godine, odlučujući o žalbama tužioca i tuženog, doneo rešenje Gž. 70/10 kojim je, u stavu prvom izreke, odbio žalbu tuženog prvog reda i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Smederevu P. 308/06 od 12. oktobra 2007. godine, a u stavu drugom izreke ukinuo rešenje Opštinskog suda u Smederevu P. 308/06 od 31. oktobra 2007. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. Pismeni otpravak rešenja Višeg suda u Smederevu dostavljen je punomoćniku tuženog prvog reda 11. novembra 2010. godine.

U ponovnom postupku koji se pred Osnovnim sudom u Smederevu vodio pod brojem P. 3725/10 zakazana su dva ročišta za glavnu raspravu (16. novembra 2010. godine i 7. februara 2011. godine).

Na ročištu za glavnu raspravu zakazanom za 16. novembar 2010. godine punomoćnik tužioca je naveo da mu nije uručeno rešenje Višeg suda u Smederevu Gž. 70/10 od 19. februara 2010. godine, te je radi toga sud odložio ročište za 7. februar 2011. godine.

Osnovni sud u Smederevu je 7. februara 2011. godine doneo presudu P. 3725/10, kojom je: u stavu prvom izreke obavezao tuženog prvog reda da poslovni prostor - magacin, koji je predmet ugovora o zakupu zaključenog 24. septembra 1997. godine, preda u posed tužiocu; u stavu drugom izreke odbio protivtužbeni zahtev tuženog prvog reda-protivtužioca, kojim je traženo da se utvrdi da je ugovor o zakupu zaključen 24. septembra 1997. godine prividan i da je u pitanju ugovor o kupovini; u stavu trećem izreke odbio protivtužbeni zahtev kojim je traženo da se obavežu protivtuženi da protivtužiocu solidarno isplate odgovarajući novčani iznos na ime materijalne štete u vidu izgubljene dobiti zbog nekorišćenja poslovnog prostora; u stavu četvrtom izreke delimično usvojio protivtužbeni zahtev i obavezao protivtuženog B. V. da protivtužiocu isplati odgovarajući novčani iznos zbog sticanja bez osnova; u stavu petom izreke delimično usvojio eventualni protivtužbeni zahtev i obavezao protivtuženog Zemljoradničku zadrugu „Pirok“ da protivtužiocu isplati odgovarajući novčani iznos na ime uloženog materijala i rada u adaptaciju poslovnog prostora; u stavu šestom izreke odbio eventualni protivtužbeni zahtev protivtužioca u preostalom delu; u stavu sedmom izreke utvrdio da je povučena tužba tužioca protiv tuženog Mešovitog preduzeća „Pirok-produkt“ iz Smedereva; u stavu osmom izreke utvrdio da je povučena protivtužba protivtužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, podneta protiv tuženog Mešovitog preduzeća „Pirok-produkt“ iz Smedereva; u stavu devetom izreke obavezao tuženog prvog reda da tužiocu na ime parničnih troškova isplati odgovarajući novčani iznos; u stavu desetom izreke obavezao protivtuženog B. V. da protivtužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, isplati odgovarajući novčani iznos na ime parničnih troškova.

Tuženi prvog reda je 25. marta 2011. godine podneo žalbu protiv presude Osnovnog suda u Smederevu P. 3725/10 od 7. februara 2011. godine.

Do 27. jula 2011. godine kada su spisi predmeta Osnovnog suda u Smederevu P. 3725/10 dostavljeni Ustavnom sudu, još uvek nije odlučeno o žalbi tuženog prvog reda izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Smederevu P. 3725/10 od 7. februara 2011. godine.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih prava na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe poziva, bitne su sledeće odredbe Ustava:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 58. Ustava je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.); da se zakonom može ograničiti način korišćenja imovine (stav 3.); da je oduzimanje ili ograničenje imovine radi naplate poreza i drugih dažbina ili kazni, dozvoljeno samo u skladu sa zakonom (stav 4.).

5. Ocenjujući navode i razloge ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava na suđenje u razumnom roku, na čiju se povredu podnosilac ustavne žalbe poziva, a polazeći od utvrđenih činjenica i okolnosti, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak pokrenut 16. marta 1998. godine podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Smederevu i da još uvek nije okončan. Iako je period u kojem se građanima Republike Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom proglašenja Ustava Republike Srbije, Ustavni sud je, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu, stao na stanovište da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir celokupan period trajanja parničnog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja parničnog postupka, Ustavni sud je utvrdio da postupak traje 13 godina i četiri meseca i da još uvek nije okončan, što samo po sebi ukazuje na njegovo nerazumno dugo trajanje. Međutim, polazeći od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja u konkretnom sporu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i od značaja prava o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dužinu trajanja konkretnog parničnog postupka.

Ispitujući složenost činjeničnih i pravnih pitanja u predmetnom parničnom postupku, Ustavni sud je ocenio da je došlo do usložnjavanja parničnog postupka nakon što je parnica u predmetu P. 1106/02 spojena sa parnicom po protivtužbi podnosioca ustavne žalbe u predmetu P. 219/01.

Ocenjujući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da podnosilac ima legitiman pravni interes da se o njegovom protivtužbenom zahtevu odluči u razumnom roku.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da podnosilac kao tuženi-protivtužilac nije u značajnijoj meri doprineo neopravdano dugom trajanju parničnog postupka.

Nasuprot prethodno iznetom, Ustavni sud je ocenio da je sporo i nedolotvorno postupanje sudova isključivi razlog neopravdano i nerazumno dugog trajanja ovog parničnog postupka. Ovakvu ocenu Ustavni sud zasniva na sledećim činjenicama: da su dva puta ukidane presude nižestepenih sudova i predmet vraćan prvostepenom sudu na ponovno suđenje; da u periodu od 28. jula 2003. godine pa do 30. avgusta 2004. godine nije zakazano ni jedno ročište za glavnu raspravu; da je drugostepeni sud odlučio o žalbi tužioca izjavljenoj protiv rešenja Opštinskog suda u Smederevu P. 308/06 od 31. oktobra 2007. godine tek nakon dve godine i tri meseca od njenog podnošenja; da je pismeni otpravak rešenja Višeg suda u Smederevu Gž. 70/10 od 19. februara 2010. godine izrađen i dostavljen parničnim strankama nakon više od osam meseci od njegovog donošenja.

Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u parničnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Smederevu u predmetu P. 3725/10, povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. U pogledu isticanja povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, Ustavni sud je ocenio da je u tom delu ustavna žalba preuranjena. Naime, pretpostavka za izjavljivanje ustavne žalbe je da su prethodno iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Iz spisa predmeta Osnovnog suda u Smederevu P. 3725/10 proizlazi da još uvek nije odlučeno o žalbi podnosioca izjavljenoj protiv presude Osnovnog suda u Smederevu P. 3725/10 od 7. februara 2011. godine. S obzirom na to da pre izjavljivanja ustavne žalbe podnosilac nije iscrpeo pravna sredstva, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu u ovom delu odbacio zbog nepostojanja pretpostavki utvrđenih Ustavom i Zakonom za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio nadležnim sudovima da preduzmu sve neophodne mere kako bi se parnični postupak iz tačke 1. izreke okončao u najkraćem roku. S obzirom na to da podnosilac u ustavnoj žalbi nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud je u tački 3. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava, u ovom slučaju, ostvari objavljivanjem ove odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije“.

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 - ispravka i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u postupku dugom preko 13 godina

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti