Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku zbog neažurnosti drugostepenog suda, koji o žalbi nije odlučio preko pet godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete u iznosu od 1000 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Dobrivoja Janjića iz sela Đurinci, opština Sopot, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. aprila 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Dobrivoja Janjića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Leskovcu predmetu Gž. 3010/06, kasnije pred Višim sudom u Leskovcu u predmetu Gž. 2478/10 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 1000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dobrivoje Janjić iz sela Đurinci, opština Sopot, je 6. oktobra 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u parničnom postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Leskovcu u predmetu Gž. 3010/06.

Podnosilac u ustavnoj žalbi navodi da je predmetni postupak započet 15. januara 2001. godine pred Opštinskim sudom u Leskovcu i da je „po prvoj presudi“ vođen u predmetu P. 101/02, a da je druga presuda doneta pod brojem P. 4268/04. Dalje ističe da navedeni postupak nije rešen, jer je na presudu koja je izrečena u njegovu korist 16. oktobra 2006. godine, suprotna strana izjavila žalbu drugostepenom sudu 24. novembra 2006. godine pod brojem Gž. 3010/06 o kojoj Okružni sud još uvek nije odlučio. Takođe navodi da ga je predsednik Okružnog suda u Leskovcu, kome se pismeno obraćao radi ubrzanja žalbenog postupka, obavestio da su dva puta izdavani nalozi za hitno rešavanje predmeta, ali da isto nije urodilo plodom. Podnosilac ustavne žalbe traži da Ustavni sud da zaključak o šteti koju je pretrpeo zbog nedonošenja presude u razumnom roku.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Prema članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“', br. 109/07 i 99/11), ustavna žalba može se izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu (stav 1.), a ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku (stav 2.).

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

Krećući se u okviru navoda iz ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ne osporava ceo parnični postupak već samo postupak koji je vođen po žalbi pred drugostepenim sudom.

3. Na zahtev Ustavnog suda, v.f. predsednika Višeg suda u Leskovcu je saglasno odredbi člana 72. stav 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“ br. 24/08 i 76/11) dostavio odgovor na ustavnu žalbu I Su. 16/12-1 od 1. marta 2012. godine, u kojem je naveo sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari: da je tužilac Janjić Dobrivoje podneo 15. januara 2002. godine Opštinskom sudu u Leskovcu tužbu radi naknade štete, koja je zavedena pod brojem P. 101/02; da je punomoćnik tužioca protiv presude Opštinskog suda u Leskovcu P. 101/02 od 29. marta 2004. godine izjavio žalbu 9. avgusta 2004. godine koju je dopunio 11. avgusta 2004. godine, nakon čega su spisi predmeta dostavljeni Okružnom sudu u Leskovcu gde su zavedeni pod brojem Gž. 1758/04; da je rešenjem Okružnog suda u Leskovcu Gž. 1758/04 od 28. oktobra 2004. godine ukinuta navedena prvostepena presuda i predmet je vraćen istom sudu na ponovnio suđenje gde je zaveden pod brojem P. 4268/04; da je Opštinski sud u Leskovcu 16. oktobra 2006. godine doneo presudu P. 4268/06 protiv koje je tuženi izjavio žalbu 8. novembra 2006. godine; da je punomoćnik tužioca dostavio odgovor na žalbu 16. novembra 2006. godine, nakon čega su spisi predmeta 24. novembra 2006. godine dostavljeni Okružnom sudu u Leskovcu gde su zavedeni pod brojem Gž. 3010/06; da su posle reorganizacije pravosuđa spisi predmeta dostavljeni Apelacionom sudu u Nišu koji se rešenjem Gž. 741/10 od 18. marta 2010. godine oglasio stvarno nenadležnim i spise predmeta dostavio Višem sudu u Leskovcu kao stvarno nadležnom sudu 31. marta 2010. godine; da je navedeni predmet pred Višim sudom u Leskovcu zaveden pod brojem Gž. 2478/10; da je 2. februara 2012. godine sudija izvestilac navedeni predmet izneo na sednicu veća kada je doneta i odluka, koja je zajedno sa spisima predmeta otpravljena Osnovnom sudu u Leskovcu 6. februara 2012. godine.

Pored toga, Ustavni sud je na osnovu izvršenog uvida u spise predmeta Višeg suda u Leskovcu Gž. 2478/10 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu utvrdio: da je drugostepenom presudom tog suda Gž. 2478/10 od 2. februara 2012. godine preinačena presuda Opštinskog suda u Leskovcu P. 4268/06 od 16. oktobra 2006. godine u stavu prvom izreke, tako što je kao neosnovan odbijen tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi JKP „Vodovod“ iz Leskovca da tužiocu kao suvlasniku na ½ k.p. broj 990/1 pod kulturom šuma ukupne površine 97,45 ari a po pl. broj 188 u KO Gagince, usled nemogućnosti tužioca da koristi i eksploatiše drvnu masu sa navedene parcele, isplati iznos od 27. 312,00 dinara zajedno sa odgovarajućom kamatom počev od 4. decembra 2003. godine pa do isplate, i u stavu trećem izreke , tako što je tužilac obavezan da tuženom na ime troškova postupka isplati 12.800,00 dinara; da je u obrazloženju drugostepene presude navedeno da su osnovani žalbeni navodi da prvostepeni sud prilikom odlučivanja o tužbenom zahtevu nije cenio istaknuti prigovor zastarelosti potraživanja tužioca, za koji je Viši sud u Leskovcu našao da je osnovan; da je povodom izjavljene pritužbe, dopisom predsednika Okružnog suda u Leskovcu Pt. 242/08 od 13. maja 2008. godine, tužilac obavešten da predmet Gž. 3010/06 još uvek nije rešen, te da je dat nalog postupajućoj sudiji izvestiocu da u roku od sedam dana navedeni predmet uzme u rad, izradi odluku i istu otpravi; da je predsednik Okružnog suda u Leskovcu dopisom Pt. 169/09 od 21. maja 2009. godine ponovo obavestio tužioca da preduzete mere nisu urodile plodom, obzirom da predmet Gž. 3010/06 još uvek nije rešen, te da je postupajućoj sudiji izdat ponovni nalog za ažuriranje rada, s tim da joj je ostavljen rok od tri dana za postupanje po nalogu.

4. Za odlučivanje Ustavnog suda o navedenoj ustavnoj žalbi od značaja su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava jemči se pravo svakome da nezavisan, nepristrasan, i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o parničnom postupku ("Službeni glasnik RS", br. 125/05 i 111/09), koji se primenjivao od 23. februara 2005. godine, bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, a da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je utvrdio da je period ocene razumnosti dužine trajanja ovog sudskog postupka koji spada u nadležnost Ustavnog suda počeo 8. novembra 2006. godine stupanjem na snagu Ustava Republike Srbije, kojim se ustanovljava ustavna žalba kao pravno sredstvo za zaštitu povređenih ili uskraćenih ljudskih ili manjinskih prava i sloboda i svakome jemči pravo na javno raspravljanje o njegovim pravima i obavezama u razumnom roku. Međutim, imajući u vidu da parnični postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu i nedeljivu celinu, koji započinje podnošenjem tužbe, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je stao na stanovište da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja parničnog postupka u konkretnom slučaju mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, do kada je predmet bio nerešen više od četiri i po godine, tako da je za ocenu postojanja povrede prava podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku bitan ceo protekli period, od dana podnošenja tužbe Opštinskom sudu u Leskovcu 15. januara 2002. godine, pa do 2. februara 2012. godine kada je doneta presuda Višeg suda u Leskovcu Gž. 2478/10, kojom je pravnosnažno okončan predmetni parnični postupak.

Pri utvrđivanju razumnog vremenskog trajanja sudskog postupka, mora se poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca koji se procenjuju u svakom pojedinačnom slučaju. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja parničnog postupka i određuju da li je taj postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak ukupno trajao 10 godina, a da je osporeni žalbeni postupak trajao pet godina i četiri meseca.

Ispitujući navedene kriterijume za utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku u konkretnom slučaju, a krećući se u granicama postavljenog zahteva u kome je navedeno da se osporava dužina trajanja postupka po žalbi, Ustavni sud je na osnovu obrazloženja datog u drugostepenoj presudi Višeg suda u Leskovcu Gž. 2478/10 od 2. februara 2012. godine zaključio da u ovom parničnom predmetu nije bilo naročito složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja bi zahtevala dugotrajan postupak radi odlučivanja o izjavljenoj žalbi.

Ustavni sud je ocenio da podnosilac ustavne žalbe, kao tužilac nije mogao doprineti dužini trajanja postupka pred drugostepenim sudom.

Osnovni razlog dugom vremenskom trajanju parničnog postupka je neažurno postupanje drugostepenog suda koji nije odlučio o žalbi tuženog u razumnom roku. Naime, spisi predmeta Opštinskog suda u Leskovcu su sa izjavljenom žalbom dostavljeni Okružnom sudu u Leskovcu na odlučivanje 24. novembra 2006. godine. Do uspostavljanja nove mreže sudova 1. januara 2010. godine, Okružni sud u Leskovcu nije preduzeo nikakve radnje u ovom postupku, nakon čega su spisi predmeta dostavljeni Apelacionom sudu u Nišu koji se rešenjem Gž. 741/10 od 18. marta 2010. godine oglasio stvarno nenadležnim i spise predmeta 31. marta 2010. godine dostavio Višem sudu u Leskovcu na dalji postupak , kao stvarno nadležnom sudu. Posle prijema spisa predmeta iz Apelacionog suda u Nišu, Viši sud u Leskovcu je o izjavljenoj žalbi protiv prvostepene presude doneo odluku tek 2. februara 2012. godine. Ustavni sud nalazi da je period potpune neaktivnosti Okružnog suda u Leskovcu u periodu od tri godine i jednog meseca, kao i Višeg suda u Leskovcu u periodu od skoro pune dve godine za odlučivanje o žalbi, predugačak i ničim opravdan.

Ocenjujući sprovedeni postupak u predmetnoj građanskopravnoj stvari, uvažavajući pri tome sudsku praksu i kriterijume Ustavnog suda, kao i međunarodnih institucija za zaštitu ljudskih prava, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava u postupku koji se vodio pred Okružnim sudom u Leskovcu u predmetu Gž.3010/06, a kasnije pred Višim sudom u Leskovcu u predmetu Gž. 2478/10.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke ustavnu žalbu usvojio i utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava.

6. Podnosilac ustavne žalbe je tražio da Ustavni sud da zaključak o šteti koju je pretrpeo zbog nedonošenja presude u razumnom roku. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 1000 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno ukupnu dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka, kao i to da podnosilac ustavne žalbe ni na koji način nije doprineo dugom trajanju osporenog sudskog postupka. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo isključivo zbog nedelotvornog postupanja suda, odredio isplatu navedenog novčanog iznosa. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne šetete kojom se oštećenom pruža odgovarajuća pravična satisfakcija zbog utvrđene povrede prava.

7. S obzirom na izneto, Ustavni sud je, na osnovu člana odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti