Rešenje Ustavnog suda o nedopustivosti ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću sudije

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja o odbacivanju zahteva za izuzeće sudija. Sud je zauzeo stav da rešenje o izuzeću nije pojedinačni akt protiv koga se može izjaviti ustavna žalba, već se njegova zakonitost može osporavati u žalbi na presudu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Mare Šiljak iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. novembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Mare Šiljak izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu VII Su. 125/09 od 16. septembra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

1. Mara Šiljak iz Kragujevca je 5. oktobra 2009. godine Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu protiv rešenja Opštinskog suda u Kragujevcu VII Su. 125/09 od 16. septembra 2009. godine.
2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacija kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je osporenim rešenjem Opštinskog suda u Kragujevcu VII Su. 125/09 od 16. septembra 2009. godine odbačen kao nedopušten zahtev oštećene kao tužilje, ovde podnositeljke ustavne žalbe, za izuzeće svih sudija Opštinskog suda u Kragujevcu i Okružnog suda u Kragujevcu u predmetu Opštinskog suda u Kragujevcu K. 1890/08.
Zakonikom o krivičnom postupku (''Službeni list SRJ'', br. 70/02 i 68/02 i ''Službeni glasnik RS'', br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07) propisano je: da izuzeće sudije ili sudije porotnika mogu tražiti stranke i branilac (član 42. stav 1.); da stranke i branilac mogu tražiti izuzeće samo poimenično određenog sudije ili sudije-porotnika koji u predmetu postupa (član 42. stav 5); da ako je zahtev za izuzeće podnesen protivno odredbi člana 42. st. 3, 5. i 6. ovog zakonika, ili ako je očigledno upravljen na odugovlačenje postupka, zahtev će se odbaciti u celini, odnosno delimično, s tim da protiv rešenja kojim se zahtev odbacuje nije dozvoljena žalba, te da rešenje kojim se zahtev odbacuje donosi predsednik suda, a od otvaranja zasedanja - veće, kao i da u donošenju tog rešenja od otvaranja zasedanja može učestvovati sudija čije se izuzeće traži (član 43. stav 5.); da se presuda može pobijati zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka (član 367. stav 1. tačka 1)); da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je sud bio nepropisno sastavljen ili ako je u izricanju presude učestvovao sudija ili sudija porotnik koji nije sudelovao na glavnom pretresu ili koji je pravosnažnom odlukom izuzet od suđenja, odnosno ako je na glavnom pretresu sudelovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti ( član 40. tač. 1) do 5)) ( član 368. stav 1. tač. 1) i 2)).
Iz navedenih odredaba Zakonika o krivičnom postupku proizlazi da institut izuzeća sudije treba da obezbedi da postupak bude vođen i okončan od strane nadležnog, nezavisnog i nepristrasnog suda, obrazovanog na osnovu zakona. Rešenje o izuzeću je jedno od procesnih rešenja koje sud donosi u toku krivičnog postupka, a kojim se ne odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, niti o optužbama protiv okrivljenog. Ustavni sud konstatuje da učestvovanje sudije koji je po zakonu morao biti izuzet u donošenju presude predstavlja apsolutno bitnu povredu odredaba krivičnog postupka, zbog koje se može izjaviti žalba protiv presude, a po iscrpljivanju ovog pravnog sredstva i ustavna žalba, u slučaju da je navedena povreda pravila krivičnog postupka dovela do povrede Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje.
4. Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da rešenje o izuzeću sudije ne predstavlja pojedinačni akt državnog organa protiv koga se može izjaviti ustavna žalba, pa je ustavnu žalbu odbacio, saglasno članu 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

Slični dokumenti

• Už 1532/2008: Nepostojanje ustavnog prava privatnog tužioca na krivično gonjenje trećeg lica
• Už 1533/2009: Odbacivanje ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću sudije
• Už 4028/2010: Nedozvoljenost ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću sudije
• Už 2547/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe protiv rešenja o izuzeću