Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji traje preko sedam godina

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao preko sedam godina bez donošenja prvostepene presude. Podnosiocima se dodeljuje naknada nematerijalne štete i nalaže se ubrzanje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milana Lalića i Radosava Stefanovića, obojice iz sela Lise, opština Ivanjica , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 9. maja 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milana Lalića i Radosava Stefanovića i utvrđuje da je u parničnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Ivanjici u predmetu P. 599/03, a sada se vodi pred Osnovnim sudom u Požegi – Sudska jedinic a u Ivanjici u predmetu P . 57/10, povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije .

2. Utvrđuje se pravo podnosilaca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od po 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere, kada se za to steknu zakonski uslovi, kako bi se parnični postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milan Lalić i Radosav Stefanović, obojica iz sela Lise, opština Ivanjica, su 9 . aprila 2010. godine podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u parnič nom postupku koji se vodio pred Osnovnim sudom u Požegi – Sudska jedinic a u Ivanjici u predmetu P. 57/10 .

Podnosioci ustavne žalbe su naveli da su 14. novembra 2003. godine podneli tužbu Opštinskom sudu u Ivanjici i da postupak ni nakon sedam god ina, koliko traje u vreme podnošenja ustavne žalbe, nije okončan.

Smatra ju da osporeni par nični postupak predugo traje i da im je zbog toga povređeno Ustavom garantovano pravo na suđenje u razumnom roku. P redložili su da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i pravo na naknadu štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Članom 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 , 99/11 i 18/13-Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosilaca ustavne žalb e povređeno ili uskraćeno njihovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise parnič nog predmeta Opštinskog suda u Ivanjici P. 599/03 , sada Osnovnog suda u Požegi – Su dska jedinica u Ivanjici P. 57/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnosioci ustavne žalbe su 14. novembra 2003 . godine podneli Opštinskom sudu u Ivanjici tužbu radi osude na činidbu i trpljenje .

Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 599/03.

Opštinski sud u Ivanjici je održao pripremno ročište 20. maja 2004. godine na kojem je saslušao tužioce i tuženog i odredio da se ročište za glavnu raspravu održi 1. jun a 2004. godine.

Na ročištu od 1. juna 2004. godine sud je, na predlog punomoćnika tužilaca, odredio da se izvrši uvid u spise predmeta tog suda P. 40/85.

Punomoćnik tužilaca je podneskom od 20. aprila 2006. godine urgirao sudu da zakaže ročište za glavnu raspravu u predmetu, navodeći da je poslednja rasprava u predmetu održana 1. juna 2004. godine.

Tokom daljeg postupka, prvostepeni sud je održao ročišta za glavnu raspravu od 26. oktobra i 4. decembra 2006. godine i 20. novembra 2008. godine . Na održanim ročištima sud je ponovo saslušao parnične stranke, izvršio je uvid u određene parnične spise, a na poslednje navedenom ročištu je određeno veštačenje od strane veštaka vodoprivredne struke.

Punomoćnik tužilaca je podnescima od 19. marta i 23. aprila 2009. godine tražio od suda da se obavi određeno veštačenje i predložio je veštaka.

Osnovni sud u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici je na ročištu od 24. marta 2010. godine odredio izvođenje dokaza uviđajem suda na licu mesta u prisustvu određenog veštaka hidrostruke koji će veštačiti na predložene okolnosti.

Prvostepeni sud je dopisom P. 57/10 od 7. aprila 2010. godine naložio tužiocima da predujme troškove određenog veštačenja, što su tužioci i učinili i dostavili su 29. aprila 2010. godine dokaz sudu o uplati troškova veštačenja.

Osnovni sud u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici je doneo rešenje P. 57/10 od 17. maja 2011. godine kojim je prekinut postupak u ovoj pravnoj stvari usled smrti tuženog R.J, s a tim da će se postupak nastaviti kada naslednici tuženog preuzmu postupak ili kada ih sud, na predlog protivne strane, pozove da to učine.

Pismeni otpravak rešenja je 23. maja i 8. juna 2011. godine dostavljen punomoćnicima parničnih stranaka.

Spisi predmeta su 6. aprila 2013. godine dostavljeni Ustavnom sudu.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.) .

Zakonom o parničnom postupku („ Službeni list SFRJ", br. 4/77, 36/77, 6/80, 36/80, 43/82, 69/82, 58/84, 74/87, 57/89, 20/90, 27/90 i 35/91 i „Službeni list SRJ“, br. 27/92, 31/93, 24/94, 12/98, 15/98 i 3/02), koji je bio na snazi u vreme pokretanja osporenog parničnog postupka, bilo je propisano da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova i da onemogući svaku zloupotrebu prava koja strankama pripadaju u postupku ( član 10.).

Zakonom o parničnom postupku („ Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je stupio na snagu 23. februara 2005. godine i koji se primenjuje na konkretan postupak propisano je: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova ( član 10. st. 1. i 2.) .

5. Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka, koji ratione temporis spada u nadležnost Ustavnog suda, počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud takođe smatra da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja ovog parničnog postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka, uzme u obzir celokupan period trajanja postupka.

Kada je reč o dužini trajanja predmetnog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je parnični postupak započeo 14. novembra 2003. godine, podnošenjem tužbe Opštinskom sudu u Ivanjici, a da je rešenjem Osnovnog suda u Požegi – Sudska jedinica u Ivanjici P. 57/10 od 17. maja 2011. godine prekinut , zbog smrti tuženog. U obrazloženju tog rešenja je navedeno da će postupak biti nastavljen kada naslednici tuženog preuzmu postupak ili kada ih sud, na predlog protivne strane, pozove da to učine. Kako je uvidom u spise predmeta utrđeno da prvostepenom sudu nije podnet zahtev za nastavak prekinutog postupka, Ustavni sud je trajanje osporenog predmetnog parničnog postupka cenio od dana podnošenja tužbe do dana prekida postupka i utvrdio da je postupak trajao preko sedam godina , sa tim da prvostepeni sud nije doneo nijednu presudu.

Prilikom odlučivanja o tome da li je podnosiocima ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog parničnog postupka, Ustavni sud je našao da složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka. Pri tome, Ustavni sud konstatuje da podnosioci ustavne žalbe nisu doprineli dužini tra janja postupka, kao i da su imali legitiman interes da sud u razumnom roku okonča predmetni postupak koji su pokrenuli podnošenjem tužbe radi osude na činidbu i trpljenje.

Ocenjujući postupanje nadležnog suda u osporenom parničnom postupku, Ustavni sud je i u ovom ustavnosudskom sporu konstatovao da je osnovna dužnost suda da obezbedi da se izbegne nepotrebno odugovlačenje i da se preduzimaju one radnje u postupku koje imaju za cilj da se postupak sprovede brzo i efikasno. S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da prvostepeni sud snosi odgovornost za neopravdano dugo trajanje predmetnog parn ičnog postupka. Odgovornost ovog suda se ogleda u činjenici da tokom sprovedenog postupka , koji je trajao preko sedam godina , sud nijednom nije odlučio o podnetoj tužbi. U postupanju prvostepenog suda je prisutno nekoliko perioda neaktivnosti suda u kojima nije preduzimao radnje, pa tako u periodu od 1. juna 2004. godine do 26. oktobra 2006. godine, preko dve godine, sud nije zakazao nijedno ročište za glavnu raspravu. Isto i u periodu od 4. decembra 2006. godine do 20. novembra 2008. godine, kada skoro dve godine sud nije zakazao nijedno ročište za glavnu raspravu. Prvostepeni sud je poslednje ročište održao 24. marta 2010. godine, a nakon više od godinu dana je rešenjem P.57/40 od 17. maja 2011. godine prekinuo postupak.

Ustavnopravna ocena ukupno sprovedenog postupka u ovoj pravnoj stvari dovodi do zaključka da u konkretnom slučaju parnica nije zadovoljila standard suđenja u razumnom roku, što je posledica neefikasnog postupanja prvostepenog suda.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom č lana 32. stav 1. Ustava u parničnom postupku koji se vodio pre d Opštinskim sudom u Ivanjici u predme tu P. 599/03 i pred Osnovnim sudom u Požegi – Suds kom jedinicom u Ivanjici u predmetu P . 57/10.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke .

Imajući u vidu da predmetni parnični postupak nije okončan, već je u prekidu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere, kada se za to steknu zakonski uslovi, kako bi se predmetni parnični postupak okončao u najkraćem roku, odlučujući kao u tački 3. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od po 7 00 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju su pretrpeli podnosioci ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno predmet spora, postupanje sudova i ukupnu dužinu trajanja parničnog postupka. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju su podno sioci ustavne žalbe pretrpeli prevashodno zbog neažurnog i neadekvatnog postupanja su da.

7. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 4 2b stav 1. tačka 1) i člana 4 5. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević