Odbijanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda o povredi prava

Kratak pregled

Ustavni sud odbija kao neosnovanu ustavnu žalbu zbog navodne povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu. Utvrđeno je da je izvršni postupak trajao nešto više od dve godine i da je podnosilac u potpunosti namirio svoje potraživanje.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1846/2010
14.03.2013.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Miroljuba Jelesića iz Novog Pazara, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 14. marta 2013. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Miroljuba Jelesića izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i prava na imovinu iz člana 58. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Nov om Pazaru u predmetu I. 1030/08, a koji je okončan pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu I. 4441 /10.

O b r a z l o ž e nj e

1. Miroljub Jelesić iz Novog Pazara je 9. aprila 2010. godine, preko punomoćnika, sada pok. Mare X. Popović, advokata iz Novog Pazara , podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku , zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu I. 1030 /08, kao i zbog povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava.

Podnosilac ustavne žalbe je , između ostalog, naveo : da je 24. oktobra 2008. godine, kao izvršni poverilac , po dneo Opštinskom sudu u Novom Pazaru predlog za izvršenje ; da je prvostepeni sud odredio pr edloženo izvršenje rešenjem I. 1030/08 od 24. oktobra 2008. godine, ali da do dana podnošenja ustavne žalbe izvršenje nije sprovedeno.

S obzirom na navedeno, predloženo je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu , utvrdi da su po dnosiocu ustavne žalbe povređena navedena Ustavom garantovana prava, utvrdi pravo podnosioca na naknadu nem aterijalne i materijalne štete i naloži nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se izvršni postupak okončao u najkraćem mogućem roku. Podnosilac je istakao i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 , 99/11 i 18/13 - Odluka US) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise izvršnog predmeta Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1030/08, a potom Osnovnog suda u Novom Pazaru I. 4441/10 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je, kao izvršni poverilac, 23. oktobra 2008. godine podneo Opštinskom sudu u Novom Pazaru predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika - Savremena konfekcija „Raška“ iz Novog Pazara, na osnovu izvršne isprave – presude na osnovu priznanja Opštinskog suda u Novom Pazaru P. 8 05/07 od 10. marta 2008. godine. Predlogom za izvršenje izvršni poverilac je tražio da sud odredi izvršenje prema izvršnom dužniku, na osnovu navedenog izvršnog naslova , radi isplate neispl aćenih zarada u dosuđenom novčanom iznos u, sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do isplate , radi isplate troškova parničnog postupka u dosuđenom iznosu, sa zakonskom zateznom kamatom od dana pravnosnažnosti presude do dana isplate i troškova izvršnog postupka koliko budu iznosili.

Opštinski sud u Novom Pazaru je rešenjem I. 1030/08 od 24. oktobra 2008. godine odredio predloženo izvršenje zabranom raspolaganja novčani m sredstvima na računu izvršnog dužnika.

Izvršnom poveriocu je 3. novembra 2008. godine naloženo da plati taksu za predlog i rešenje. Kako nije izmirio navedenu obavezu izvršni poverilac je 3. decembra 2009. godine opomenut da će se naplata izvršiti prinudnim putem, ako u ostavljenom roku ne plati taksu.

Osnovni sud u Novom Pazaru je dopisom I. 1030/08 od 18. maja 2010. godine obavestio Poresku upravu – Filijalu u Novom Pazaru da takseni obveznik nije izmirio svoju zakonsku obavezu u pogledu uplate sudske takse i da protiv istog pokrene postupak prinudne naplate sudske takse.

Podneskom od 1. novembra 2010. godine izvršni dužnik je obavestio sud da je sa izvršnim poveriocem 28. oktobra 2010. godine zaključio vansudsko poravnanje , da je izvršni poverilac 28. oktobra 2010. godine , s obzirom na to da je izvršni dužnik ispunio sve obaveze prema njemu , povukao predlog za izvršenje u predmetu I. 1030/08 i tražio da sud donese rešenje o obustavi izvršnog postupka I. 1030/08 i da o istom obavesti i N arodnu banku Srbije – Odeljenje za prinudnu naplatu u Kragujevcu, kako bi došlo do deblokade računa izvršnog dužnika.

Osnovni sud u Novom Pazaru je rešenjem I. 4441/10 od 29. novembra 2010. godine konstatovao da je predlog za izvršenje izvršnog poverioca Miroljuba Jelesića iz Novog Pazara podnet protiv izvršnog dužnika – Savremena konfekcije „Raška“ iz Novog Pazara, radi naplate novčanog potraživanja, povučen u celini i da se obustavlja postupak izvršenja određen rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Novom Pazaru I. 1030/08 od 24. oktobra 2008. godine, kao i da se ukidaju sve sprovedene izvršne radnje.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava jemči se svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme pokretanja predmetnog izvršnog postupka, bilo je propisano: da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno i da je o predlogu za izvršenje sud dužan da odluči u roku od tri dana od dana podnošenja predloga (član 5. st. 1. i 2.)

5. Razmatrajući navode ustavne žalbe Ustavni sud je ocenio da se podnosilac u suštini poziva na povredu prava na suđenje u razumnom roku. Analizirajući dužinu trajanja izvršnog postupka povodom koga je podneta ustavna žalba, Ustavni sud je utvrdio da je taj postupak pokrenut podnošenjem predloga izvršnog poverioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, 23 . oktobra 2008. godine, da je podnosilac u celosti namirio svoje potraživanje do 28. oktobra 2010. godine , kada je povukao predlog za izvršenje i da je postupak formalno okončan rešenjem Osnovnog suda u Novom Pazaru I. 4441/10 od 29. novembra 2010. godine, kojim je obustavljeno izvršenje. Navedeno ukazuje da je izvršni postupak trajao nešto više od dve godine.

Prilikom ocene trajanja osporenog izvršnog postupka, Ustavni sud je pošao od toga da je razumna dužina trajanja sudskog postupka relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj povređenog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na trajanje postupka.

U tom smislu, Ustavni sud je ocenio da u ovom predmetu nije bilo složenih činjeničnih i pravnih pitanja o kojima bi se sud izjašnjavao. Sud je trebalo da odluči o podnetom predlogu za izvršenje i da sprovede odgovarajuće radnje propisane Zakonom o izvršnom postupku kako bi izvršni poverilac namirio svoje potraživanje. Ustavni sud je konstatovao da, nakon što je doneo rešenje o izvršeu I. 1030/08 od 24. oktobra 2008. godine, izvršni sud nije preduzimao odgovarajuće radnje u postupku kako bi izvršenje bilo sprovedeno, što ukazuje na neažurno postupanje tog suda u izvršnom p ostupku.

Ustavni sud je, takođe, ocenio da je postavlje ni zahtev od značaja za podnosioca ustavne žalbe , obzirom da je predlogom za izvršenje tražio namir enje novčanog potraživanja koje mu je dosuđeno u parničnom postupku , kao i da svojim ponašanjem nije doprineo trajanju postupka.

Ipak, prilikom konačne ocene postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je naročito imao u vidu : da je podnosilac ustavne žalbe, kao izvršni poverilac, u celosti namirio svoje potraživanje koje je određeno rešenjem o izvršenju I. 1030/08 od 24. oktobra 2008. godine, a koje je se odnosilo i na potraživanje dosuđeno u parničnom postupku i na troškove izvršnog postupka ; da je zbog takvog načina namirenja izvršni poverilac povukao predlog za izvršenje i da je od podnošenja predloga za izvršenje do njegovog povlačenja prošlo ukupno dve godine .

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je ocenio da podnosiocu ustavne žalbe, u konkretnom slučaju , nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, kao ni pravo na imovinu iz člana 58. Ustava u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Novom Pazaru u predmetu I. 1030/08, a koji je okončan pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru u predmetu I. 4441/10.

S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, saglasno članu 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu.

Povodom zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da je odredbama člana 6. Zakona o Ustavnom sudu propisano da se u postupku pred Ustavnim sudom ne plaća taksa i da učesnici u postupku pred ovim sudom snose svoje troškove.

6. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbijanje ustavne žalbe zbog neosnovanosti navoda o povredi prava

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti