Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je trajao preko 13 godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete od 500 evra zbog neefikasnosti nadležnog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Petkovića iz Knjaževca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 7. novembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zorana Petkovića i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se pred Opštinskim sudom u Boru vodio u predmetu I. 114/99 (I. 175/07) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u ostalom delu ustavna žalba odbacije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde i državne uprave .

3. Nalaže se Osnovnom sudu u Boru da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Petković iz Knjaževca je 8. aprila 2010. godine, preko punomoćnika Dragane Videnović i Mileta Petk ovića, advokata iz Bora, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje i suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , u izvršnom postupku koji se vodio pred Opštinskim sudom u Boru u predmetu I. 114/99. Istakao je da su mu u osporenom izvršnom postupku povređena i prava iz čl. 22. i 36. Ustava , kao i prava iz čl. 6. i 13. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda .

Podnosilac ustavne žalbe je naveo: da je još 22. februara 1999. godine podneo Opštinskom sudu u Boru predlog za izvršenje a da mu do podnošenja ustavne žalbe, dakle 11 godina sud nije do stavi rešenje o izvršenju; da je predložio sprovođenje izvršenja radi naplate potraživanja od dužnikovog dužnika 19. marta 2009. godine jer je izvršni dužnik od svog dužnika imao potraživanja koja su bila veća od potraživanja podnosioca prema njemu; da ni o tom novom predlogu za izvršenje sud nije odlučio punih 13 meseci. Podnosilac traži naknadu nematerijalne i materijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11) je po sadržini identična odredbi člana 170. Ustava. Odredbom člana 82. stav 2. Zakona propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u prethodnom postupku uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Boru I. 114/99 (I. 175/07) utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 22. februara 1999. godine kao izvršni poverilac podneo Opštinskom sudu u Boru predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Ljubiše Mijulovića iz Bora, radi naplate novčanog potraživanja na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Opštinskog suda u Boru P. 456/97 od 1. jula 1998. godine. Opštinski sud u Boru je doneo rešenje o izvršenju I. 114/99 od 23. februara 1999. godine kojim dozvoljava predloženo izvršenje , dok u spisima predmeta n ema dokaza da je rešenje o izvršenju uručeno podnosiocu ustavne žalbe. Izvršni d užnik je na rešenje o izvršenju izjavio prigovor, koji je odbijen rešenjem I. 114/99 od 16. juna 1999. godine. Rešenjem Okružnog suda u Zaječaru Gž. 1924/99 od 29. septembra 1999. godine odbijena je kao neosnovana žalba izvršnog dužnika protiv rešenja I. 114/99 od 16. juna 1999. godine . Zapisnikom o popisu i proceni od 22. marta 2001. godine konstatovano je da dužnik nema stvari za popis i zaključkom izvršnog sudije od 8. avgusta 2002. godine nalož eno je izvršnom poveriocu da u roku od tri dana promeni sredstvo izvršenja, budući da dužnik nema stvari podobne za izvršenje i poverilac je podneskom od 4. septembra 2002. godine obavestio sud da dužnik ima pokretne stvari, te je zatražio ponovni popis stvari dužnika. Dalje, izvršenje nije sprovođeno. Poverilac je podneskom od 15. marta 2007. godine, predložio da se izvršenje sprovede plenidbom od zarade dužnika. Rešenjem I. 175/07 od 19. marta 2007. godine, promenjeno je rešenje o izvršenju I. 114/99 od 23. februara 1999. godine u pogledu sredstva izvršenja, te je određeno da se potraživanje poverioca ima naplatiti plenidbom jedne polovine zarade dužnika. Rešenjem Ipv. I. 9/07 od 18. februara 2008. godine odbijen je prigovor dužnika izjavljen na rešenje I. 175/07 od 19. marta 2007. godine. Rešenjem I. 175/ 07 od 23. februara 2011. godine odbijen je predlog poverioca od 18. aprila 2007. godine da se potraživanja poverioca u predmetu I. 175/07 naplati od dužn ikovog dužnika RTB Bor Grupa-Tir DOO Bor iz Bora. Rešenjem Ipv. 34/11 od 27. maja 2011. godine, odbijen je prigovor poverioca izjavljen na rešenje I. 175/07 od 23. februara 2011. godine. Dopisom I. 175/07 od 5. aprila 2012. godine finansijskoj službi RTB Bor Grupa-Tir DOO Bor iz Bora zabranjena je isplata bilo kakvog novčanog iznosa Ljubiši Mij uloviću iz Bora kao poveriocu pre nego što se naplati potraživanje poverioca Zorana Petkovića iz Knjaževca kao poverioca koji ima potraživanje prema Ljubiši Mijuloviću iz Bora. Predmet je arhiviran 19. septembra 2012. godine.

4. Odredbama Ustava na čiju se povredu ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.). Članom 22. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale a članom 36. Ustava utvrđeno je pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo.

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS", br. 28/2000, 73/2000 i 71/01), koji se primenjivao u vreme pokretanja postupka izvršenja, bilo je propisano: da se ovim zakonom određuju pravila po kojima sud postupa radi prinudnog izvršenja sudske odluke koja glasi na ispunjenje obaveze, kao i radi obezbeđenja potraživanja (član 1. stav 1.); da se postupak izvršenja i postupak obezbeđenja pokreću na predlog poverioca (član 2. stav 1.); da izvršenje i obezbeđenje određuje i sprovodi sud (član 3.); da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno (član 4. stav 1.).

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. U pogledu perioda u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, s obzirom na to da sudski postupak predstavlja jedinstvenu celinu, Ustavni sud je stanovišta da ocena suđenja u razumnom roku mora da obuhvati celokupni period trajanja postupka od momenta podnošenja predloga za izvršenje 22. februara 1999. godine.

Razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca, koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postuka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Analizirajući dužinu trajanja osporenog sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je navedeni izvršni postupak trajao trinaest godina.

Na osnovu navedenog, kako je izvršni sud bio dužan da, saglasno odredbi člana 4. stav 1. ranijeg Zakona o izvršnom postupku i odredbi člana 6. stav 1. važećeg Zakona o izvršenju i obezbeđenju, postupa hitno, Ustavni sud nalazi da Opštinski sud u Boru a zatim Osnovni sud u Boru nisu postupali efikasno u skladu sa zakonskim ovlašćenjima da bi se izvršni postupak koji je po svojoj prirodi hitnog karaktera, okončao u najkraćem roku da bi se izvršni poverilac namirio.

Naime, u spisima predmeta nije postojao dokaz o uručenju podnosiocu rešenja o izvršenju I. 114/99 od 23. februara 1999. godine. Takođe o podnetom predlogu za pr omenu sredstava izvršenja od dužnikovog dužnika od 18. aprila 200 7. godine sud je odlučio posle četiri godine, 23. februara 2011. godine. Dakle, Ustavni sud je ocenio da je nepostupanje Opštinskog suda u Boru, a zatim i Osnovnog suda u Boru u rokovima propisanim zakonom uticalo na neopravdano dugo trajanje osporenog izvršnog postupka. Po oceni Ustavnog suda, nadležni sud je sve do 2007. godine preduzimao radnje u cilju sprovođenja izvršnog postupka, međutim od 18. aprila 2007. godine kada je podnosilac predložio promenu sredstava izvršenja , sud nije aktivan i nije preduzimao zakonom propisane mere da bi se izvršni postupak okončao. Takođe, predmet nije mogao da bude arhiviran imajući u vidu da se izvršni postupak okončava sprovođenjem izvršenja ili njegov om obustavom.

Bitna karakteristika izvršnog postupka je njegov prinudni karakter koji određuje osnovna načela tog postupka. Jedno od tih načela je načelo oficijelnosti koje od suda zahteva aktivno ponašanje sve do okončanja izvršnog postupka, te je sud dužan hitno da preduzima sve radnje koje treba da dovedu do sprovođenja izvršenja i okončanja izvršnog postupka, što u konkretnoj situaciji nije bio slučaj. Osnovni razlog trajanja predmetnog izvršenja je neefikasno delovanje nadležnog suda, nepostupanje u rokovima propisanim zakonom i nekorišćenje svih procesnih ovlašćenja koja su sudu stajala na raspolaganju.

Na osnovu svega izloženog, Ustavni sud je utvrdio da su Opštinski sud u Boru i Osnovni sud u Boru odgovorni za trajanje predmetnog izvršn og postupk a, te da je navedenim postupanjem nadležnih sud ova podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji se u predmetu I. 114/99 (I. 175/07) vodio pred Opštinskim sudom u Boru.

Ustavni sud nalazi da podnosilac ustavne žalbe nije doprineo trajanju izvršnog postupka, imajući u vidu da je naknadno podneo predlog za izvršenje od dužnikovog dužnika a takođe je podnosio i podneske kojima je urgirao da se postupak izvršenja sprovede.

6. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, a u tački 3. izreke kao način otklanjanja štetnih posledica zbog povrede navedenog ustavn og prava naložio nadležnom sudu da preduzme sve neophodne mere kako bi se postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

7. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava ostvari utvrđivanjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra , u dinar skoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Prilikom odlučivanja o visine nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju a posebno dužinu trajanja predmetnog izvršnog postupka kao i period neaktivnosti nadležnog suda. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog neažurnog postupanja nadležnog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu Ustavnog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima , ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete k oja oštećenom treba da pruži odgovarajuće zadovoljenje.

U vezi sa zahtevom za naknadu materijalne štete, po oceni Ustavnog suda, navedeni zahtev je preuranjen jer izvršni postupak i dalje nije okončan.

8. U vezi sa istaknutom povredom prava na jednaku zaštitu prava iz člana 36. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ustavne žalbe nije pružio dokaze da su sudovi u istoj činjeničnoj i pravnoj stvari različito postupali, što je neophodna pretpostavka za utvrđivanje povrede navedenog ustavnog prava. Ustavni sud je ocenio da podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava iz člana 22. stav 1, člana 36. stav 2. Ustava i prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava .

Takođe, imajući u vidu da se član 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda sadržinski ne razlikuje od člana 32. stav 1. Ustava, a član 13. Evropske konvencije po sadržini odgovara članu 36. stav 2. i članu 22. stav 1. Ustava , to je Ustavni sud ocenu postojanja istaknutih povreda prava vršio u odnosu na navedene ustavne odredbe.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu , jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka, te je u tom delu odbacio ustavnu žalbu , kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. Na osnovu izloženog, odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11) Ustavni sud je odlučio kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti