Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog neiscrpljenosti pravnih sredstava

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv prvostepene presude i akata izvršnog postupka. Žalba protiv presude je preuranjena jer je redovni pravni lek u toku, dok akti izvršenja nisu pojedinačni akti protiv kojih se može izjaviti ustavna žalba.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Zore Rakić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 7. oktobra 2010. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Zore Rakić izjavljena protiv presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 8657/07 od 20. marta 2009. godine, rešenja o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 13119/09 od 2. septembra 2009. godine i zaključka Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 13119/09 od 16. septembra 2009. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

 

1. Zora Rakić iz Beograda je 7. oktobra 2009. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv pojedinačnih akata navedenih u izreci, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, prava na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo iz člana 36. Ustava i prava na nepovredivost stana iz člana 40. Ustava.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) ima istu sadržinu kao član 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su iscrpljena ili da nisu predviđena druga pravna sredstva za zaštitu povređenih ili uskraćenih prava zajemčenih Ustavom.

3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i dokaza koji su uz nju priloženi, te uvida u spis Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 3106/10 (P. 8657/07) i spis Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 13119/09, Ustavni sud je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti:

Dom učenika srednje železničke škole u Beogradu je 17. septembra 2007. godine podneo tužbu Prvom opštinskom sudu u Beogradu protiv podnositeljke ustavne žalbe, radi iseljenja.

Prvi opštinski sud u Beogradu je 20. marta 2009. godine doneo osporenu presudu zbog propuštanja P. 8657/07, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca i obavezana tužena, ovde podnositeljka ustavne žalbe, da se sa svim licima i stvarima iseli iz apartmana, bliže opisanog u izreci ove presude, i isti oslobođen od lica i stvari preda tužiocu na slobodno korišćenje i raspolaganje, u roku od 15 dana od dana prijema pismenog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka. U obrazloženju osporene presude je, između ostalog, navedeno: da je tužba podneta 17. septembra 2007. godine i da je dostavljanje tužbe sa prilozima više puta pokušano, ali da je tužena u dužem vremenskom periodu odbijala prijem, te je 13. februara 2009. godine bez zakonskog razloga odbila prijem tužbe, što se utvrđuje iz dostavnice u spisima predmeta, a koja je potpisana od strane tužene; da su ispunjeni uslovi propisani članom 138. Zakona o parničnom postupku, da se smatra da je tužba sa prilozima, u smislu člana 281. istog zakona, dostavljena tuženoj 13. februara 2009. godine; da je uz tužbu tuženoj dostavljen i dopis kojim je obaveštena da je, na osnovu člana 282. navedenog zakona, dužna da u roku od 30 dana od dana prijema tužbe podnese sudu razumljiv i potpun odgovor na tužbu u dovoljnom broju primeraka za sud i suprotnu stranu i upozorena na posledice propuštanja, odnosno da će, ukoliko u roku od 30 dana ne dostavi odgovor na tužbu, sud doneti presudu zbog propuštanja kojom će usvojiti tužbeni zahtev tužioca; da su bili ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 338. Zakona o parničnom postupku za donošenje presude zbog propuštanja, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca, imajući u vidu da u ostavljenom roku tužena nije podnela sudu odgovor na tužbu; da osnovanost tužbenog zahteva proizlazi iz činjenica navedenih u tužbi i da ne postoje opšte poznate okolnosti iz kojih proizlazi da su tuženu sprečili opravdani razlozi da dostavi odgovor na tužbu. U spisima predmeta postoji dokaz da je prvostepena presuda dostavljena punomoćniku tužioca 30. marta 2009. godine, kao i da je pokušana dostava presude tuženoj 3. aprila 2009. godine, zatim na radnom mestu, a potom je dostavljanje izvršeno preko oglasne table suda 22. maja 2009. godine.

Imajući u vidu da je prvostepena presuda postala pravnosnažna i izvršna, izvršni poverilac je podneo Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje, te je taj sud doneo osporeno rešenje o izvršenju I. 13119/09 od 2. septembra 2009. godine, a potom i osporeni zaključak o danu i času provođenja iseljenja I. 13119/09 od 16. septembra 2009. godine.

Podnositeljka ustavne žalbe je 25. septembra 2009. godine podnela žalbu protiv osporene prvostepene presude, sa predlogom za ukidanje klauzule pravnosnažnosti i izvršnosti.

4. Imajući u vidu da je protiv osporene presude P. 8657/07 od 20. marta 2009. godine podnositeljka ustavne žalbe 25. septembra 2009. godine podnela žalbu sa predlogom za ukidanje klauzule pravnosnažnosti i izvršnosti, a da je ustavna žalba izjavljena 7. oktobra 2009. godine, Ustavni sud je u ovom delu ustavnu žalbu odbacio kao preuranjenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za postupanje i odlučivanje Suda.

U vezi sa osporenim aktima donetim u izvršnom postupku, Ustavni sud ukazuje na praksu Evropske komisije za ljudska prava, koja je odlučujući o primenjivosti garancija sadržanih u pravu na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda na izvršni postupak, zaključila da se odluke koje donosi sud u postupku izvršenja pravnosnažne presude nužno ne odnose na novo i posebno određivanje građanskih prava i obaveza, u poređenju sa postupkom koji je prethodio izvršnom postupku i odlukom koja je rezultat tog postupka (videti Odluku Anton Dornbach protiv Savezne Republike Nemačke, broj 11258/84 oi 46 ).

Imajući u vidu navedeno, osporeni akti – rešenje o izvršenju i zaključak o danu i času provođenja iseljenja, nisu akti protiv kojih se može izjaviti ustavna žalba u smislu Ustava i Zakona o Ustavnom sudu, jer njima podnositeljki ustavne žalbe, kao izvršnom dužniku u izvršnom postupku, nisu utvrđene nove obaveze u poređenju sa parničnim postupkom koji je prethodio izvršnom postupku i pravnosnažnom presudom koja je bila rezultat tog postupka.

Podnositeljka ustavne žalbe je 25. septembra 2009. godine podnela žalbu protiv osporene prvostepene presude, sa predlogom o ukidanju klauzule pravnosnažnosti i izvršnosti. Ustavni sud konstatuje da će se predmetno izvršenje obustaviti po službenoj dužnosti, saglasno odredbi člana 68. stav 1. Zakona o izvršnom postupku ("Službeni glasnik RS", broj 125/04), ukoliko potvrda o izvršnosti bude pravnosnažno ukinuta, što podnetu ustavnu žalbu čini preuranjenom. Ustavni sud je stoga i u ovom delu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu.

4. Polazeći od iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić