Odbijanje ustavne žalbe zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora
Kratak pregled
Ustavni sud je odbio kao neosnovanu ustavnu žalbu podnosilaca protiv rešenja o produženju pritvora. Sud je ocenio da su redovni sudovi naveli relevantne i dovoljne razloge za dalje trajanje pritvora, te da je postupak vođen sa zadovoljavajućom hitnošću.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov i Lidija Đukić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi A. D, M . V . i B . A , svih iz Subotice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. novembra 2020. godine, doneo je
O D L U K U
Odbija se kao neosnovana ustavna žalba A. D, M . V . i B . A . izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Subotici Kv. 11/18 od 15. januara 201 8. godine i rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 110/18 od 29. janaura 201 8. godine zbog povrede prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje .
O b r a z l o ž e nj e
1. A. D, M . V . i B . A, svi iz Subotice , su 13. februara 201 8. godine, preko punomoćnika Viktora J. Đ, advokata iz Subotice, Ustavnom sudu podneli ustavnu žalbu protiv rešenja označenih u izreci, zbog povrede prava na slobodu i bezbednost i prava na ograničeno trajanje pritvora, zajemčenih odredbama čl. 27. i 31. Ustava Republike Srbije.
Ustavnom žalbom se osporavaju rešenja kojima je prema podnosiocima ustavne žalbe pravnosnažno produžen pritvor u fazi pripreme za glavni pretres, zbog postojanja pritvorskih razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivčnom postupku, a prema podnosiocu M. V . i zbog postojanja razloga iz člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika .
U ustavnoj žalbi je navedeno: da pritvor protiv podnosilaca ustavne žalbe neprekidno traje od 18. jula 2013. godine; da su podnosioci ustavne žalbe nakon pravnosnažnosti presude Višeg suda u Subotici K. 21/16 od 18. oktobra 2016. godine (potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 109/17 od 24. marta 2017. godine) upućeni na izdržavanje kazne zatvora u trajanju od po 30 godina zbog izvršenja četiri krivična dela; da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 489/2017 od 20. septembra 2017. godine usvojen zahtev za zaštitu zakonitosti podnosilaca ustavne žalbe, ukinute su pravnosnažne presude i predmet je vraćen na ponovni prvostepeni postupak; da je u ponovnom krivičnom postupku prema podnosiocima ustavne žalbe određen pritvor rešenjem Višeg suda u Subotici Kv. 212/17 od 20. septembra 2017. godine i produžavan rešenjem Višeg suda u Subotici Kv. 249/17 od 16. novembra 2017. godine (potvrđeno rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2. 1291/17 od 27. novembra 2017. godine) i ovde osporenim rešenjima.
Povredu prava na ograničeno trajanje pritvora iz člana 31. st. 2. i 3. Ustava Republike Srbije podnosioci obrazlažu navodima da se razlozi za pritvaranje podnosilaca od 16. avgusta 2013. godine do 16. januara 2018. godine stalno ponavljaju istim stereotipnim navodima; da sudovi nisu razmatrali primenu alternativnih mera kojima bi se postigla ista svrha.
Podnosioci su naveli da sudovi nisu poštovali ni zahtev posebne hitnosti, postupajući suprotno odredbi člana 346. Zakonika o krivičnom postupku, koja propisuje obavezu predsednika veća da odredi pripremno ročište najkasnije u roku od 30 dana od prijema potvrđene optužnice u sud. U ustavnoj žalbi je navedeno da, s obzirom na to da je optužnica potvrđena još 2014. godine, rok iz člana 346. ZKP bi trebalo računati od 4. oktobra 2017. godine kao dana prijema presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 489/2017 u sudu, kada je prvostpeni sud bio u obavezi da ponovi postupak, a pripremno ročište je održano 7. i 9. februara 2018. godine, dok je glavni pretres zakazan za 13. mart 2018. godine.
Podnosioci su u ustavnoj žalbi naveli i da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 489/2017 ukazano da dokazi na kojima su zasnovane pravnosnažne presude moraju biti izdvojeni iz spisa predmeta, što bi značilo kolaps dokazne građe na kojoj se temelji optužnica i dovodi do toga da se podnosioci ustavne žalbe i posle pet godina nalaze u pritvoru bez ijednog dokaza koji bi potkrepio osnovanu, odnosno opravdanu sumnju da su izvršili krivična dela koja su predmet postupka.
U ustavnoj žalbi je navedno da je povreda prava iz člana 5. stav 3. Evropske konvencije za z aštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, odnosno prava iz člana 30. stav 2. Ustava, učinjena time što podnosioci ustane žalbe, nakon ponovnog određivanja pritvora 20. septembra 2017. godine pa do 12. marta 2018. godine nisu bez odlaganja, odnosno u roku od 48 sati, bili izvedeni pred sudiju ovlašćenog da odlučuje o pritvoru (prvi put su izvedeni pred sud 7. februara 2018. godine na pripremno ročište na kojem se ne može ukinuti pritvor).
Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povredu označenih prava, poništi osporena rešenja, dosudi troškove zastupanja i utvrdi naknadu nematerijalne štete u iznosu od 20.000 evra .
2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može podneti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.
3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , izvršio uvid u dokumentaciju priloženu kao dokaz uz ustavnu žalbu i internet stranicu „Portal sudova Srbije“ – www.portal.sud.rs, te utvrdi o sledeće činjenice i okolnosti od značaja za donošenje odluke u ovom ustavnosudskom predmetu:
Predmetni krivični postupak protiv podnosilaca ustavne žalbe započeo je donošenjem rešenja o sprovođenju istrage Višeg suda u Subotici Ki. 62/13 od 20. jula 2013. godine. Pritvor je prema podnosiocima ustavne žalbe određen rešenjem Višeg suda u Subotici Ki. 62/13 od 20. jula 2013. godine, a računao im se od 18. jula 2013. godine, kada su lišeni slobode.
Optužnicom Višeg javnog tužilaštva u Subotici Kt. 1/14, Kto. 2/14 od 17. januara 2014. godine, povodom koje je u Višem sudu u Subotici formiran predmet K. 5/14, podnosiocima ustavne žalbe stavljeno je na teret da su izvršili jedno krivično delo teško ubistvo i tri krivična dela razbojništva.
Viši sud u Subotici je pripremno ročište zakazao za 7. i 29. april 2014. godine, a glavni pretres je započeo 10. juna 2014. godine. U toku prvobitno vođenog prvostepenog postupka glavni pretres je bio zakazivan najmanje jedanput mesečno (sa izuzetkom u letnjoj pauzi), pa je tako u periodu od nepunih 16 meseci (od 10. juna 2014. godine do 1. oktobra 2015. godine) bio održan 11 puta od ukupno 14 zakazivanog.
Presuda Višeg suda u Subotici K. 5/14 od 1. oktobra 2015. godine, kojom su podnosioci oglašeni krivima, je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 88/16 od 14. marta 2016. godine i predmet je vraćen na ponovni postupak. Predmet je primljen u Viš em sudu u Beogradu 19. aprila 2016. godine i dodeljen sudiji u rad pod brojem K. 21/16.
U ponovnom prvostepenom postupku Viši sud u Subotici je u predmetu K. 21/16 pripremno ročište zakazao za 22. jun, 22. i 26. avgust 2016. godine, a glavni pretres je započeo 21. septembra 2016. godine i završen 18. Je oktobra 2016. godine.
Presudom Višeg suda u Subotici K. 21/16 od 18. oktobra 2016. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 109/17 od 24. marta 2017. godine, podnosioci ustavne žalbe su osuđeni na po 30 godina zatvora zbog izvršenja jednog krivično g del a teško ubistvo i tri krivična dela razbojništva .
Rešenjem Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 489/17 od 20. septembra 2017. godine određeno je da se prekine sa izvršenjem pravnosnažnih presuda Višeg suda u Subotici K. 21/16 od 18. oktobra 2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 109/17 od 24. marta 2017. godine, na osnovu člana 488. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, sa obrazloženjem da sadržina podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti opravdava odluku suda da se prekine sa izvršenjem pravnosnažnih presuda.
Presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 489/17 od 20. septembra 2017. godine usvojeni su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca podnosilaca ustavne žalbe, ukinute su pravnosnažne presude Višeg suda u Subotici K. 21/16 od 18. oktobra 2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 109/17 od 24. marta 2017. godine i predmet je vraćen na ponovno suđenje prvostepenom sudu. Predmet je primljen u Viš em sudu u Subotici 7. oktobra 2017. godine i zaveden pod brojem K. 102/2017.
U ponovnom prvostepenom postupku Viši sud u Subotici je u predmetu K. 102/17 pripremno ročište zakazao 7. i 9. februara 2018. godine, a glavni pretres je započeo 12. marta 2018. godine.
Rešenjem Višeg suda u Subotici Kv. 212/17 od 20. septembra 2017. godine, koje je potvrđeno rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 1107/17 od 10. oktobra 2017. godine, prema podnosiocima ustavne žalbe A. D . i B . A . određen je pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom posutpku, a prema podnosiocu M . V . po osnovu člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika , koji im se računa od dana prekida izvršenja kazne zatvora – 20. septembra 2017. godine.
Osporenim rešenjem Višeg suda u Subotici Kv. 11/18 od 15. januara 201 8. godine, koje je potvrđeno ustavnom žalbom takođe osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 110/18 od 29. januara 2018. godine, prema podnosiocima ustavne žalbe A. D . i B . A . produžen je pritvor na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom posutpku, a prema podnosiocu M . V . po osnovu člana 211. stav 1. tač. 1) i 3) Zakonika.
U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je navedeno da osnovanost produženja pritvora prema okrivljenom M . V . po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku proizlazi iz činjenice da je za imenovanim okrivljenim bila raspisana centralna poternica Policijske uprave u Kruševcu zbog bekstva iz Vaspitno -popravnog doma Kruševac, što i po oceni drugostepenog suda, ima kvalitet osobite okolnosti koja osnovano ukazuje na opasnost od bekstva okrivljenog, ukoliko bi se našao na slobodi, na koji način bi ometao vođenje krivičnog postupka protiv njega. Što se tiče pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku , u obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da su okrivljeni u predmetnom krivičnom postupku opravdano sumnjivi da su u kratkom vremenskom periodu, od dva meseca, izvršili četiri krivična dela, i to jedno krivično delo teškog ubistva i tri krivična dela razbojništva, a kako iz kaznenih evidencija za okrivljene proizlazi da je A . D . ranije osuđivan zbog krivičnog dela razbojništva, da je M . V . kao maloletnom licu izricana vaspitna mera zbog krivičnog dela protiv života i tela, što ukazuje na njegov raniji život, a da je B . A . ranije višestruko osuđivan, između ostalog i zbog krivičnih dela protiv života i tela, to po oceni drugostepenog suda, navedene okolnosti, uz činjenicu da su okrivljeni nezaposleni, bez drugih izvora prihoda, čije pribavljanje je bilo osnovni motiv izvršenja krivičnih dela za koja se opravdano sumnjiče u predmetnom postupku, svakako imaju značaj bitnih okolnosti koje ukazuju na to da će okrivljeni, ukoliko bi se našli na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivičn o del o, zbog čega se određivanje pritvora prema njima po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) pokazuje kao nužno.
U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je navedeno da nije osnovano isticanje u žalbama branilaca da u konkretnom slučaju nisu postupale sudije koje sude krivičnopravnu materiju i da je to razlog za ukidanje pobijanog rešenja, budući da su u konkretnoj pravnoj stvari postupale sudije Višeg suda u Subotici, dakle, izabrana lica koja vrše sudijsku funkciju u navedenom sudu, a činjenica da su godišnjim rasporedom raspoređeni da postupaju u građanskopravnoj materiji, a ne u krivičnoj, svakako ne predstavlja procesnu smetnju za donošenje pobijane odluke, budući da se u skladu sa sudskim poslovnikom, ako to hitnost i dinamika u postupanju nalaže, mogu načiniti odstupanja.
Period trajanja pritvora prema podnosiocima ustavne žalbe, koji u konkretnom predmetu treba razmatrati u smislu odredbe člana 31. Ustava Republike Srbije, iznosi ukupno tri godine i nepuna tri meseca, a sastoji se od tri posebna dela:
(1) od 18. jula 2013. godine, kada su lišeni slobode, do 1. oktobra 2015. godine, kao dana donošenja prve prvostepene presude Višeg suda u Subotici K. 5/14 (dve godine i dva i po meseca);
(2) od 14. marta 2016. godine, kada je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 88/16 ukinuta prvobitno doneta presuda Višeg suda u Subotici K. 5/14 i predmet vraćen na ponovno suđenje, do 18. oktobra 2016. godine, kada je doneta druga prvostepna presuda Višeg suda u Subotici K. 21/16 (sedam meseci);
(3) od 20. septembra 2017. godine, kada je je prema podnosiocima ustavne žalbe ponovo određen pritvor rešenjem Višeg suda u Subotici Kv. 212/17, nakon što su presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 489/17 od 20. septembra 2017. godine usvojeni zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca podnosilaca ustavne žalbe, ukinute pravnosnažne presude Višeg suda u Subotici K. 21/16 od 18. oktobra 2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 109/17 od 24. marta 2017. godine i predmet vraćen na ponovno suđenje prvostepenom sudu , do 13. februara 2018. godine kao dana podnošenja ustavne žalbe (nepunih pet meseci).
Prema podacima sa internet stranice „Portal sudova Srbije“ (www.portal.sud.rs), podnosioci ustavne žalbe A. D . i M . V . su pre pravnosnažnosti presude Višeg suda u Subotici K. 102/17 od 15. marta 2018. godine sprovedeni na izdržavanje kazne zatvora 22. avgusta 2018. godine .
4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se ukazuje u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo na ličnu slobodu i bezbednost i da je l išenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predviđeni zakonom (član 27. stav 1.); da lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnog postupka (član 30. st av 1.); da ako nije saslušano prilikom donošenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru nije izvršena neposredno po donošenju, pritvoreno lice mora u roku od 48 časova od lišenja slobode da bude izvedeno pred nadležni sud, koji potom ponovo odlučuje o pritvoru (čln 30. stav 2.); da trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, imajući u vidu razloge pritvora, da posle podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme, u skladu sa zakonom i da se pritvorenik pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen (član 31.).
Zakonikom o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 101/11, 121/12, 32/13, 45/13 i 55/14) (u daljem tekstu: ZKP) propisano je: da pre donošenja pravnosnažne odluke o izricanju krivične sankcije, okrivljenom mogu biti ograničene slobode i prava samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka, pod uslovima propisanim ovim zakonikom (član 10. stav 1.); da se pritvor može odrediti samo pod uslovima predviđenim u ovom zakoniku i samo ako se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, da je dužnost svih organa koji učestvuju u krivičnom postupku i organa koji im pružaju pravnu pomoć da trajanje pritvora svedu na najkraće neophodno vreme i da postupaju sa naročitom hitnošću ako se okrivljeni nalazi u pritvoru i da će se u toku celog postupka pritvor ukinuti čim prestanu razlozi na osnovu kojih je bio određen (član 210. st. 1. do 3.).
Odredbama člana 211. stav 1. ZKP propisano je da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, ako se krije ili se ne može utvrditi njegova istovetnost ili u svojstvu optuženog očigledno izbegava da dođe na glavni pretres ili ako postoje druge okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva (tačka 1), kao i ako osobite okolnosti ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo ili dovršiti pokušano krivično delo ili učiniti delo kojim preti (tačka 3).
Članom 216. ZKP je, pored ostalog, propisano: da od predaje optužnice sudu pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje krivične sankcije koja se sastoji u lišenju slobode, pritvor se može odrediti, produžiti ili ukinuti rešenjem veća (stav 1.); da se rešenje o određivanju, produženju ili ukidanju pritvora donosi po službenoj dužnosti ili na predlog stranaka i branioca (stav 2.); da je veće dužno da i bez predloga stranaka i branioca ispita da li još postoje razlozi za pritvor i da donese rešenje o produženju ili ukidanju pritvora, po isteku svakih 30 dana do potvrđivanja optužnice, a po isteku svakih 60 dana nakon potvrđivanja optužnice pa do donošenja prvostepene presude (stav 3.); da protiv rešenja iz stava 2. ovog člana stranke i branilac mogu izjaviti žalbu, a javni tužilac može izjaviti žalbu i protiv rešenja kojim je odbijen predlog za određivanje pritvora, da se žalba, rešenje i ostali spisi dostavljaju odmah veću i da žalba ne zadržava izvršenje rešenja (stav 5.).
Odredbom člana 346. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 i dr.) propisano da će predsednik veća odrediti pripremno ročište najkasnije u roku od 30 dana ako je optuženi u pritvoru, odnosno u roku od 60 dana ako je optuženi na slobodi, računajući od dana prijema potvrđene optužnice u sud.
5. Donoseći odluku u ovom ustavnosudskom predmetu, Ustavni sud ukazuje da je u više svojih odluka (videti, pored ostalih, Odluku Už-4940/2010 od 31. marta 2011. godine, tačka 5. obrazloženja) zauzeo stanovište da dužina trajanja pritvora koja neće dovesti do povrede Ustavom zajemčenog prava iz člana 31, podrazumeva da nadležni sudovi u svojim odlukama navode relevantne i dovoljne razloge kojima opravdavaju trajanje mere pritvora i pokazuju posebnu hitnost u vođenju postupka. Imajući u vidu navedeno, kao i sadržinu ustavne žalbe, Ustavni sud je istaknute povred e prava iz člana 27. stav 1.Ustava cenio u okviru prava iz člana 31. Ustava.
Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava , prilikom utvrđivanja trajanja pritvora saglasno članu 5. stav 3. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, period koji se uzima u razmatranje počinje na dan kada je okrivljeni pritvoren, a završava na dan kada se utvrdi krivica, čak i kada to učini samo prvostepeni sud (videti odluku u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Đermanović protiv Srbije, predstavka broj 48497/06, od 23. februara 2010. godine, st. 65-67.).
Shodno tome, u ovom predmetu se period koji treba razmatrati sastoji od tri posebna dela: (1) od 18. jula 2013. godine, kada su lišeni slobode, do 1. oktobra 2015. godine, kao dana donošenja prve prvostepene presude Višeg suda u Subotici K. 5/14 (dve godine i dva i po meseca); (2) od 14. marta 2016. godine, kada je rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. 88/16 ukinuta prvobitno doneta presuda Višeg suda u Subotici K. 5/14 i predmet vraćen na ponovno suđenje, do 18. oktobra 2016. godine, kada je doneta druga prvostepna presuda Višeg suda u Subotici K. 21/16 (sedam meseci); (3) od 20. septembra 2017. godine, kada je je prema podnosiocima ustavne žalbe ponovo određen pritvor rešenjem Višeg suda u Subotici Kv. 212/17, do 13. februara 2018. godine kao dana podnošenja ustavne žalbe (nepunih pet meseci).
Stoga, po oceni Ustavnog suda, u predmetnom slučaju period koji treba uzeti u obzir iznosi približno tri godine i tri meseca.
Pritvor prema podnosiocima ustavne žalbe je određen i produžavan zbog postojanja opravdane sumnje da su izvrši li jedno krivično delo teško ubistvo i tri krivična dela razbojništva.
Pored postojanja osnovane sumnje da je podnosilac izvršio krivično delo, a u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka, što je uslov sine qua non za postojanje ustavnosti i zakonitosti kako prilikom određivanja tako i prilikom produžavanja mere pritvora (videti, pored ostalih, Odluku Ustavnog suda Už-1429/2008 od 16. jula 2009. godine, tačka 7. obrazloženja), Viši sud u Subotici i Apelacioni sud u Novom Sadu su u osporenim rešenjima o produženju pritvora utvrdili da postoje osobite okolnosti koje ukazuju da će u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo iz člana 211. stav 1. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku , a da kod podnosioca ustavne žalbe M. V . postoji i opasnost od bekstva iz člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivčnom postupku.
U odnosu na navedeni pritvorski razlog, u obrazloženju osporenih rešenja je, pored ostalog, navedeno da osnovanost produženja pritvora prema okrivljenom M. V . po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku proizlazi iz činjenice da je za imenovanim okrivljenim bila raspisana centralna poternica Policijske uprave u Kruševcu zbog bekstva iz Vaspitno -popravnog doma Kruševac, što i po oceni drugostepenog suda, ima kvalitet osobite okolnosti koja osnovano ukazuje na opasnost od bekstva okrivljenog, ukoliko bi se našao na slobodi, na koji način bi ometao vođenje krivičnog postupka protiv njega. Što se tiče pritvorskog razloga iz člana 211. stav 1. tačka 3 ) Zakonika o krivičnom postupku, u obrazloženju osporenog rešenja je navedeno da su okrivljeni u predmetnom krivičnom postupku opravdano sumnjivi da su u kratkom vremenskom periodu, od dva meseca, izvršili četiri krivična dela, i to jedno krivično delo teškog ubistva i tri krivična dela razbojništva, a kako iz kaznenih evidencija za okrivljene proizlazi da je A. D . ranije osuđivan zbog krivičnog dela razbojništva, da je M . V . kao maloletnom licu izricana vaspitna mera zbog krivičnog dela protiv života i tela, što ukazuje na njegov raniji život, a da je B . A . ranije višestruko osuđivan, između ostalog i zbog krivičnih dela protiv života i tela, to po oceni drugostepenog suda, navedene okolnosti, uz činjenicu da su okrivljeni nezaposleni, bez drugih izvora prihoda, čije pribavljanje je bilo osnovni motiv izvršenja krivičnih dela za koja se opravdano sumnjiče u predmetnom postupku, svakako imaju značaj bitnih okolnosti koje ukazuju na to da će okrivljeni, ukoliko bi se našli na slobodi, u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo, zbog čega se produženje pritvora prema njima po zakonskom osnovu iz člana 211. stav 1. tačka 3) pokazuje kao nužno.
Uzimajući u obzir da su podnosioci ustavne žalbe optužen i da su u kratkom vremenskom periodu od dva meseca izvršili tri krivična dela razbojništva i jedno krivčno delo teškog ubistva (izvršenog pri izvršenju krivčnog dela razbojništva), te da se radi o licima bez izvora prihoda čije pribavljanje je bilo osnovni motiv izvršenja krivičnih dela za koja se opravdano sumnjiče u predmetnom postupku, te da su ranije osuđivani, a M. V . odgovarao kao maloletnik, zbog izvršenja istovrsnih krivičn ih dela koj a su im i u ovom krivičnom postupku stavljen a na teret, Ustavni sud prihvata da su nadležni sudovi osnovano smatrali da postoje konkretne osobite okolnosti koje, u ovom slučaju, ukazuju da će podnosioci ustavne žalbe , ukoliko se nađu na slobodi, u kratkom vreme nskom periodu ponoviti delo i da su te okolnosti takvog značaja da opravdavaju produženje mere pritvora.
Međutim, imajući u vidu da su se podnosioci do dana podnošenja ustavne žalbe neprekidno nalazi li u pritvoru tri godine i skoro tri meseca, Ustavni sud naglašava da je za ocenu osnovanosti trajanja mere pritvora od značaja i to da li je krivični postupak vođen u skladu sa zahtevom hitnosti.
Ustavni sud ukazuje na to da je uvidom u internet stranicu „Portal sudova Srbije“ utvrđeno da je u krivičnom postupku koji se protiv podnosilaca ustavne žalbe vodio u predmetu K. 102/17 prvostepena presuda dva puta ukidana, što bi samo po sebi moglo da ukaže na to da dokazni postupak nije vođen sa potrebnom marljivošću i efikasnošću. Pored navedenog Ustavni sud smatra da podnosioci ustavne žalbe opravdano ukazuju na to da je Viši sud u Subotici nakon prijema spisa u rad, nakon ukidanja najpre presude K. 5/14 od 1. oktobra 2015. godine, a potom i ukidanja pravnosnažnih presuda K. 21/16 od 18. oktobra 2016. godine i Kž. 109/17 od 24. marta 2017. godine, bio dužan da u skladu sa odredbom člana 346. stav 1. ZKP pokaže naročitu hitnost u obezbeđivanju uslova da glavni pretres započne u što kraćem roku .
Međutim, polazeći od toga da iz dostavljene dokumentacije i „Portala sudova Srbije“ proizlazi da je Viši sud u Subotici glavni pretres zakazivao u rokovima kraćim od mesec dana (sa izuzecima u toku letnjih pauza), kao i da glavni pretres u toku celokupnog trajanja predmetnog krivičnog postupka nije mogao da se održi svega četiri puta, te da je žalbeni postupak pred Apelacionim sudom u Novom Sadu u predmetu Kž. 88/16 a potom i u predmetu Kž. 109/17 trajao po tri meseca, kao i da je postupak po vanrednom pravnom leku trajao nešto duže od četiri meseca, Ustavni sud smatra da se se vođenje krivičnog postupka pred Višim sudom u Subotici ne može okarakterisati kao očigledno neažurno, a imajući u vidu činjenicu da je predmetni krivični postupak vođen protiv trojice okrivljenih zbog četiri krivična dela, pa je ocenio da su sudovi pokazali zadovoljavajuću hitnost u vođenju predmetnog krivičnog postupka.
Imajući u vidu izloženo, Ustavni sud je utvrdio da osporenim rešenjima nije povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na ograničeno trajanje pritvora, zajemčeno odredbama člana 31. Ustava, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu, odlučujići kao u prvom dleu izreke.
6. Razmatrajući navode ustavne žalbe o istaknutoj povredi prava iz člana 30. stav 2. Ustava, koju podnosioci zasnivaju na tvrdnji da je sud propustio da ih pre ponovnog određivanja pritvora rešenjem Kv. 212/17 od 20. septembra 2017. godine sasluša u roku od 48 sati, već su, nasuprot tome, izvedeni pred sud tek 7. februara 2018. godine, Ustavni sud je, iz dostavljene dokumentacije, utvrdio da je prema podnosiocima ustavne žalbe pritvor prvobitno bio određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Subotici Ki. 62/13 od 20. jula 2013. godine zbog postojanja osnovane sumnje da su izvršili krivično delo teško ubistvo iz člana 114. tačka 4) u vezi člana 33. KZ i tri krivična dela razbojništvo iz člana 206. stav 2. u vezi stava 1. KZ, na osnovu člana 142. stav 1. tač. 3) i 5) Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10), a okrivljenom M . V . i po zakonskom osnovu iz člana 142. stav 1. tačka 1) Zakonika; da se pritvor podnosiocima ustavne žalbe računa od 18. marta 2013. godine, kada su lišeni slobode; da je optužnicom Višeg javnog tužioca u Subotici Kt. 2/14 od 17. januara 2014. godine podnosiocima ustavne žalbe stavljeno na teret izvršenje prethodno navedenih krivičnih dela i da je ovaj pritvor više puta produžavan po istim zakonskim osnovima, odnosno, nakon stupanja na snagu Zakonika o krivičnom postupku iz 2011. godine, na osnovu člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, a okrivljenom M . V . i na osnovu člana 211. stav 1. tačka 1) ZKP, u kontinuitetu do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka Višeg suda u Subotici u predmeu K. 21/16, donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 109/17 od 24. marta 2017. godine, kada su podnosioci ustavne žalbe upućeni na izdržavanje višegodišnjih kazni zatovra na koje su pravnosnažno osuđeni presudom Višeg suda u Subotici K. 21/16 od 18. oktobra 2016. godine.
Nakon što je Vrhovni kasacioni sud, najpre, rešenjem Kzz. 489/17 od 20. septembra 2017. godine odredio prekid izdržavanja navedenih kazni zatvora, a potom presudom Kzz. 489/17 od 20. septembra 2017. godine ukinio pravnosnažne presude Višeg suda u Subotici K. 21/16 od 18. oktobra 2016. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1. 109 /17 od 24. marta 2017. godine i predmet vratio na ponovni prvostepeni postupak, Viši sud u Subotici je prema podnosiocima ustavne žalbe ponovo odredio pritvor u cilju nesmetanog vođenja krivičnog postupka , u kojem su se podnosioci od njegovog pokretanja nalazili zbog opasnosti da bi puštanjem na slobodu mogli da ponove krivično delo u kratkom vremenskom periodu, a podnosilac M . V . i zbog opasnosti od bekstva.
Stoga pritvor koji je prema podnosiocima ponovo određen (produžen osporenim rešenjima) po svom karakteru ne predstavlja inicijalni pritvor, jer je nakon lišenja slobode podnosilaca ustavne žalbe 18. jula 2013. godine i njihovog saslušanja od strane istražnog sudije Višeg suda u Subotici, podnosiocima ustavne žalbe inicijalni pritvor bio određen u prethodnom delu postupka, a razlozi i okolnosti za njegovo određivanje su detaljno cenjeni, kako prilikom njihovog prvog saslušanja nakon lišenja slobode, tako i u toku višegodišnjeg trajanja predmetnog krivičnog postupka kada je pritvor višestruko produžavan. Stoga Ustavni sud smatra da se u konkretnom, suštinski radi o kontinuitetu pritvora koji je bio određen rešenjem istražnog sudije Višeg suda u Subotici Ki. 62/13 od 20. jula 2013. godine i produžavan do upućivanja podnosilaca ustavne žalbe na izdržavanje kazne zatvora po pravnosnažnoj presudi Višeg suda u Subotici K. 21/16 od 18. oktobra 2016. godi ne, te se tako ne mogu prihvatiti kao osnovane tvrdnje podnosilaca da je im je pravo iz člana 30. stav 2. Ustava povređeno time što su pred sud, koji može odlučivati o osnovanosti pritvora izvedeni tek 7. februara 2018. godine, odnosno po isteku roka od 48 sati od pritvaranja, računajući od 20. septembra 2017. godine kada im je prekinuto izdržavanje kazne zatvora i ponovo određen pritvor, s obzirom na to da, iako im je pritvor formalno određen, okrivljeni su već bili saslušani prilikom inicijalnog pritvaranja, te nadlež an sud nije bio u obavezi da ovu procesnu radnju ponovi pre donošenja rešenja o određivanju pritvora .
Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je u odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 30. stav 2. Ustava, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 5) Zakona o Ustvnom sudu, ustavnu žalbu odbacio kao očigledno neosnovanu, rešavajući kao u drugom delu izreke.
7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika i radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13 ), doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK VEĆA
Snežana Marković, s.r.