Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku za naknadu štete. Postupak koji je trajao skoro sedam godina, posebno zbog perioda neaktivnosti prvostepenog suda, predstavlja neopravdano odugovlačenje.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća i sudije Miroslav Nikolić, dr Tijana Šurlan, Tatjana Đurkić, dr Milan Škulić, Lidija Đukić, dr Nataša Plavšić i dr Vladan Petrov, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. R . iz Krčedina , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 26. decembra 201 9. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. R . i utvrđuje da je u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 161/16 (ranije predmet Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji P. 2719/10) povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. R . iz Krčedina je, 3. marta 2017. godine, preko punomoćnika N. J , advokata iz Inđije, Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 161/16 (ranije predmet Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji P. 2719/10).

Podnosilac ustavne žalbe je naveo da je 4. februara 2010. godine podneo tužbu protiv tužene Z. z . „K.“ iz Krčedina, radi naknade štete i da je postupak pravnosnažno okončan presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 954/16 od 28. decembra 2016. godine, te mu je zbog dužine trajanja postupka od sedam godina, a koji nije bio složen , povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

Ustavni sud ukazuje da iako je podnosilac u ustavnoj žalb i naveo da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u predmetu Gž. 954/16, polazeći od sadržine ustavne žalbe u kojoj se navodi da je parnični postupak trajao sedam godina, proizlazi da podnosilac smatra da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u celokupnom parničnom postupku , a ne samo u drugostepenom postupku.

Zahtevao je naknadu nematerijalne štete, kao i naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P. 161/16, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Podnosilac ustavne žalbe je 4. februara 2010. godine Osnovnom sudu u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji podneo tužbu radi naknade štete protiv tužene Z. z . „K.“ iz Krčedina sa predlogom za obezbeđenje dokaza. Predmet je dobio broj P. 2719/10.

Rešenjem Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji P. 2719/10 od 9. marta 2010. godine usvojen je predlog tužioca za obezbeđenje dokaza na taj način što je određeno da će veštak poljoprivredne struke što hitnije izaći na lice mesta i na konkretnoj parceli u KO Krčedin, konstatovati zatečeno stanje i utvrditi, pored ostalog, da li je eventualno nastala šteta na parceli tužioca, u čemu se ogleda šteta i kolika je njena visina. Veštak poljoprivredne struke je 22. marta 2010. godine dostavio sudu izveštaj o veštačenju radi utvrđenja štete na parceli tužioca .

Pred prvostepenim sudom je održano pet ročišta na kojima su saslušane parnične stranke, saslušani su svedoci, izvršeno je veštačenje i dopunsko veštačenje od strane različitih veštaka poljoprivredne struke, izvršen je uvid u određenu dokumentaciju, između ostalog, ugovor o poslovnoj saradnji u oblasti proizvodnje i otkupa šećernog roda, i ugovor o zajedničkoj proizvodnji. Pet ročišta nije održano, i to : jedno zbog kvara kompjuterskog sistema u sudu, jedno zbog sprečenosti postupajućeg sudije, jedno zbog procesnih razl oga, jedno zbog obustave rada advokata, a jedno zbog nedolaska tužioca i njegovog punomoćnika.

U periodu od 2. juna 2010. do 7. novembra 2013. godine nije bilo zakazano nijedno ročište , s tim što je punomoćnik tužioca 27. januara i 22. juna 2011. godine urgirao kod prvostepenog suda za zakazivanje ročišta.

Tužbeni zahtev je preciziran 4. jula 2014. godine u skladu sa nalazom i mišljenjem veštaka.

Rešenjem Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P. 2719/10 od 27. januara 2015. godine utvrđeno je da je tužba povučena jer na strani tužioca niko nije došao na zakazano ročište , a punomoćnik tuženog je odbio da raspravlja i predložio je konstatovanje povlačenja tužbe. Podnosilac je 9. februara 2015. godine izjavio žalbu protiv navedenog rešenja kojim je tužb a povučena, koje je rešenjem Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P. 2719/10 od 9. marta 2015. godine stavljeno van snage. Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P. 270/15 od 7. avgusta 2015. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev.

Podnosilac je 17. septembra 2015. godine izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude. Rešenjem Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 811/15 od 13. januara 2016. godine usvojena je žalba tužioca, navedena prvostepena presuda je ukinuta i predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak.

U ponovnom postupku pred prvostepenim sudom održana su dva ročišta na kojima je izvršen uvid u celokupne spise predmeta i saslušane su parnične stranke, dok jedno ročište nije bilo održano na zajednički predlog punomoćnika obe parnične stranke, a što je dovelo do produženja parnice za dva meseca.

Presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P. 161/16 od 10. oktobra 2016. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete isplati iznos od 37.326,29 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom i obavezan je tuženi da tužiocu plati troškove postupka u iznosu od 164.934,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom ; u stavu drugom izreke odbijen je kao neosnovan zahtev tužioca u preostalom delu za isplatu naknade štete za iznos od 62.593,02 dinara kao i na ime troškova parničnog postupka u iznosu od 88.566,00 dinara.

Podnosilac je 27. oktobra 2016. godine izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude, a tuženi je izjavio žalbu 31. oktobra 2016. godine . Presudom Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 954/16 od 28. decembra 2016. godine žalba tužioca je delimično uvažena, a delimično odbijena, dok je žalba tuženog odbijena, pa je presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji P. 161/16 od 10. oktobra 2016. godine preinačena u pobijanom obavezujućem i odbijajućem delu odluke o glavnom zahtevu (st. 1. i 2. izreke) tako što je tužbeni zahtev usvojen u celosti pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime naknade štete isplati iznos od 99.919,31 dinar a sa zakonskom zateznom kamatom, dok je u delu odluke o troškovima postupka prvostepena presuda potvrđena (st. 1. i 2. izreke) i obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 20.807,44 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

5. Ispitujući pritužbu podnosioca o povredi prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je predmetni parnični postupak pokrenut 4. februara 2010. godine, podnošenjem tužbe podnosioca ustavne žalbe radi naknade štete, a okončan je donošenjem presude Višeg suda u Sremskoj Mitrovici Gž. 954/16 od 28. decembra 2016. godine, dakle postupak je ukupno trajao šest godina i deset meseci.

Razumna dužina sudskog postupka je relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca i mora se proceniti u svakom pojedinačnom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova i priroda zahteva, odnosno značaj predmeta spora za podnosioca, osnovni su činioci koji utiču na ocenu razumne dužine trajanje sudskog postupka.

Ispitujući osnovanost navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku, a polazeći od prakse i kriterijuma Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud je zaključio da nadležni sudovi nisu efikasno i delotvorno postupali kako bi se predmetni spor okončao u razumnom roku, bez nepotrebnog odugovlačenja. Po oceni Ustavnog suda, u konkretnom slučaju ne postoji okolnost koja bi mogla opravdati trajanje parničnog postupka od šest godina i deset meseci u kome je odlučivano o tužbenom zahtevu za naknadu štete.

Ispitujući kriterijum složenosti, Ustavni sud nalazi da predmetni postupak nije bio složen, jer tokom njegovog trajanja nije bilo posebno složenih činjeničnih i pravnih pitanja koje je postupajući sud trebalo da razjasni pre odlučivanja.

Pored toga, Ustavni sud smatra da je predmet spora bio od materijalnog značaja za podnosioca i podnosilac je imao opravdani interes da se postupak okonča u razumnom roku. Ispitujući ponašanje podnosioca, Sud ukazuje da je podnosilac ustavne žalbe u određenoj meri doprineo trajanju postupka, jer na saglasan predlog punomoćnika obe parnične stranke jedno ročište nije bilo održano, a takođe zbog odsustva i tužioca i njegovog punomoćnika sa jednog ročišt a doneto je rešenje da se tužba smatra povučenom, što je sve dovelo do produženja parnice za ukupno četiri meseca.

Ustavni sud smatra da je na nerazumno dugo trajanje spornog postupka, pre svega, uticalo nedelotvorno postupanje prvostepenog suda koji je prvu presudu doneo nakon pet i po godina od podnete tužbe. Takođe, taj sud je imao period potpune neaktivnosti u trajanju od tri i po godine kada nije bio zakazao nijedno ročište – od 2. juna 2010. do 7. novembra 2013. godine.

Ustavni sud konstatuje da su ostali postupajući sudovi efikasno postupali i odlučivali su u razumnim rokovima. Tako je prvi žalbeni postupak trajao samo četiri meseca, ponovni prvostepeni postupak je trajao devet meseci, dok je drugi po redu žalbeni postupak, kojim je parnica pravnosnažno okončana, trajao samo dva meseca.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud nalazi da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Staroj Pazovi – Sudska jedinica u Inđiji u predmetu P. 161/16 (ranije predmet Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici – Sudska jedinica u Inđiji P. 2719/10). te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), u tački 1. izreke usvojio ustavnu žalbu.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo zbog učinjene povrede prava, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno utvrđenje u konkretnom slučaju. Ustavni sud je posebno cenio dužinu trajanja parničnog postupka, doprinos podnosioca dužini trajanja postupka, kao i životni standard u državi, te činjenicu da će dosuđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je uzeo u obzir i noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Savić i drugi protiv Srbije (broj predstavke 22085/09, od 5. aprila 2016. godine), kao i više presuda donetih nakon toga, a koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. Usklađujući svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda za ljudska prava, Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja pravičnu i adekvatnu kompenzaciju za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpe o.

7. U pogledu zahteva podnosioca za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored mnogih drugih, u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na : www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti