Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud odbio je ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u postupku koji je trajao preko sedam godina. Sud je ocenio da je postupak bio složen i da je podnosilac značajno doprineo njegovom trajanju.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-185/2018
24.02.2022.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković , predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić , dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Jovan Ćirić, Gordana Ajnšpiler Popović, Miroslav Nikolić i dr Tijana Šurlan , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. S . iz Vranja , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. februara 2022. godine, doneo je

O D L U K U

Odbija se kao neosnovana ustavna žalba Z. S . izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu P. 1986/11.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. S . iz Vranja podneo je Ustavnom sudu, 3. januara 2018. godine, preko pun omoćnika D . Z. S , advokata iz Beograda, ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu P. 1986/11.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, interpetirano činjenično stanje u predmetnom parničnom postupku i ukazano na ukupnu dužinu trajanja parničnog postupka više od šest godina.

Podnosilac us tavne žalbe je predložio Ustavnom sud u da usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog ustavnog prava . Tražio je naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , na osnovu izvršenog uvida u spise predmeta Osnovnog suda u Vranju P. 1986/11 i dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu , utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovom ustavnosudskom postupku :

Izvršni poverilac Javno preduzeće … „N.“ Vranje podnelo je 7. jula 2010. godine predlog za izvršenje Osnovnom sudu u Vranju, na osnovu verodostojne isprave, protiv izvršnog dužnika Z. S, ovde podnosioca ustavne žalbe, radi namirenja novčanog potraživanja, na osnovu pruženih komunalnih usluga. Osnovni sud u Vranju je rešenjem Iv. 31477/10 od 7. jula 2010. godine odredio predloženo izvršenje.

Podnosilac ustavne žalbe je 27. januara 2011. godine podneo prigovor protiv rešenja o izvršenju.

Osnovni sud u Vranju je rešenjem Iv. 31477/10 od 5. aprila 2011. godine stavio van snage rešenje o izvršenju, ukinuo sve sprovedene izvršne radnje i odredio da će se postupak nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga. Rešenje je dostavljeno punomoćniku podnosioca 24. maja 2011. godine, a spisi predmeta su dostavljeni parničnom odeljenju istog suda 10. juna 2011. godine. Postupak je vođen u predmetu P. 1986/11. Prvo ročište je zakazano za 21. septembar 2011. godine.

Nalaz sa mišljenjem sudskog veštaka mašinske struke na okolnost stanja toplovodne instalacije u stanu podnosioca dostavljen je sudu 5. novembra 2012. godine.

Na zakazanom ročištu od 9. maja 2013. godine doneto je, na predlog stranaka, rešenje o spajanju parnica u predmetima P. 1986/11 i P. 3126/12, radi vođenja jedinstvenog postupka u predmetu P. 1986/11.

Nalaz sa mišljenjem sudskog veštaka mašinske struke na okolnost stanja toplovodne instalacije u stanu podnosioca dostavljen je sudu 20. januara 2014. godine.

Na zakazanom ročištu od 16. juna 2014. godine doneto je, na predlog stranaka, rešenje o spajanju parnica u predmetima P. 730/14 i P. 1986/11, radi vođenja jedinstvenog postupka u predmetu P. 1986/11.

Nalaz sa mišljenjem sudskog veštaka mašinske struke na okolnost stanja toplovodne instalacije u stanu podnosioca dostavljen je sudu 25. januara 2016. godine.

Osnovni sud u Vranju je presudom P. 1986/11 od 1. jula 2016. godine delimično održao na snazi rešenja o izvršenju suda i zaključak o izvršenju javnog izvršitelja. Podnosilac ustavne žalbe je podneo žalbu 5. avgusta 2016. godine.

Viši Sud u Vranju je presudom Gž. 2621/16 od 13. septembra 2017. godine delimično potvrdio prvostepenu presudu, dok je prvostepenu presudu ukinuo u delu u kojem je odlučeno o troškovima postupka, sa obrazloženjem da su tužiocu dosuđeni u celosti troškovi postupka, a trebalo je da se vodi račun a o delimičnom uspehu tužioca u s poru.

Osnovni sud u Vranju je rešenjem P. 1986/11 od 23. novembra 2017. godine odlučio o troškovima postupka. Protiv navedenog rešenja nije podneta žalba. Navedeno rešenje je dostavljeno punomoćniku podnosioca ustavne žalbe 1. decembra 2017. godine.

U sprovedenom parničnom postupku je zakazano 24 ročišta za glavnu raspravu, pri čemu nije održano 12 ročišta (ročište zakazano za 21. septembar 2011. godine nije održano zbog mogućnosti mirnog rešavanja spo ra, ročište zakazano za 25. jul 2012. godine nije održano na predlog podnosioca radi mirnog rešavanja spora , ročište zakazano za 24. oktobar 2012. godine nije održano na predlog podnosioca radi mirnog rešavanja spora, ročište zakazano za 14. novembar 2012. godine nije održano zbog dostavljanja nalaza sa mišljenjem strankama, ročište zakazano za 9. maj 2013. godine nije održano jer je, na predlog stranaka, doneto rešenje o spajanju parnica u predmetima P. 1986/11 i P. 3126/12, radi vođenja jedinstvenog postupka u predmetu P. 1986/11, ročište zakazano za 18. novembar 2013. godine nije održano jer je postupajući sudija javio telefonom da zbog porodičnih prilika nije u mogućnosti da dođe na posao, ročište zakazano za 4. februar 2014. godine nije održano, jer je tužilac uručio podnesak podnosiocu ustavne žalbe, ročište zakazano za 16. jun 2014. godine nije održano jer je, na predlog stranaka, doneto rešenje o spajanju parnica u predmetima P. 730/14 i P. 1986/11, radi vođenja jedinstvenog postupka u predmetu P. 1986/11, ročišta zakazana za 6. novemb ar i 11. decembar 2014. godine nisu održana zbog štrajka advokat a, ročište zakazano za 20. maj 2015. godine nije održano na predlog podnosioca radi mirnog rešavanja spora i ročište zakazano za 10. septemb ar 2015. godine nije održano na predlog stranaka radi mirnog rešavanja spora).

U predmetnom parničnom postupaku sproveden je postupak veštačenjem preko tri različita veštaka, saslušanjem svedoka i uvidom u pismenu dokumentaciju.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pra vo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama čl. 21. st. 1. i 4. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji se primenjivao na predmetni izvršni postupak, bilo je propisano da će sud, ako se rešenje o izvršenju na osnovu verodostojne isprave pobija u celini ili samo u delu kojim je određeno izvršenje, staviti van snage rešenje o izvršenju u delu kojim je određeno izvršenje i ukinu ti sprovedene radnje, a postupak nastaviti kao povodom prigovora protiv platnog naloga, a ako za to nije mesno nadležan, dostavi ti predmet mesno nadležnom sudu i da prigovor protiv rešenja o izvršenju mora biti obrazložen.

Odredbama Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br . 125/04 i 111/09 ), koji je počeo da se primenjuje 23. februara 2005. godine i koji se primenjivao u ovom predmetu nakon što je postupak nastavljen kao povodom prigovora protiv platnog naloga , bilo je propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku, da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10.); da je sud dužan da se stara da se predmet spora svestrano pretrese, da se postupak ne odugovlači i da se rasprava po mogućnosti dovrši na jednom ročištu (član 312. stav 2.) .

5. Polazeći od toga da je ustavna žalba izjavljena zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da je ovaj specifični sudski postupak pokrenut 7. jula 2010. godine, podnošenjem predloga za izvršenje na osnovu verodostojne isprave Osnovnom sudu u Vranju, i da je predmet pravnosnažno okončan donošenjem rešenja Osnovnog suda u Vranju rešenjem P. 1986/11 od 23. novembra 2017. godine, imajući u vidu da je u međuvremenu, nakon što je stavljeno van snage rešenje o izvršenju Iv. 31477/10 od 7. jula 2010. godine, postupak nastavljen kao povodom prigovora protiv platnog naloga prema pravilima parničnog postupka. Dakle, navedeni sudski postupak (pred parničnim i izvršnim sudom) ukupno je trajao sedam godina i četiri meseca.

Navedeno trajanje sudskog postupka može da ukaže na to da nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, prilikom utvrđivanja postojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud polazi od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova i prirode zahteva, odnosno značaja predmetnog prava za podnosi oca, te je i u ovom slučaju ispitivao da li su i u kojoj meri navedeni kriterijumi uticali na dugo trajanje postupka.

Ustavni sud je ocenio da je ovaj predmet bio činjenično i pravno složen , odnosno okolnosti koje su se javile u toku postupka u velikoj meri su usložile postupak. Naime, u predmetnom parničnom postupku u dva navrata je došlo do spajanja parnice: na ročištu od 9. maja 2013. godine doneto je rešenje o spajanju parnica u predmetima P. 1986/11 i P. 3126/12, radi vođenja jedinstvenog postupka u predmetu P. 1986/11, a na ročištu od 16. juna 2014. godine doneto je rešenje o spajanju parnica u predmetima P. 730/14 i P. 1986/11, radi vođenja jedinstvenog postupka u predmetu P. 1986/11. Znači, predmetni postupak je u sebi sadržao tri parnice. Nakon svakog spajanja parnice, postojala je potreba za izvođenjem novog dokaza veštačenjem (ali i drugih dokaza) , te su u predmetnom parničnom postupku dostavljena tri različita nalaza sa mišljenjem veštaka.

U pogledu značaja prava za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da je podnosilac kao stranka u postupku imao interes da sud okonča postupak u razumnom roku.

Kada je reč o ponašanju podnosioca ustavne žalbe, kao stranke u postupku, Ustavni sud najpre ukazuje na opšti pravni stav Evropskog suda za ljudska prava, koji prihvata i Ustavni sud, da lice o kojem je reč treba da pokaže revnost u preduzimanju procesnih radnji koje se na njega odnose, da se uzdrži od korišćenja taktika odugovlačenja i da koristi sredstva koja domaći zakoni pružaju za skraćivanje postupka ( videti presudu u predmetu Union Alimentaria Sanders S.A. protiv Španije, broj predstavke 11681/85, od 7. jula 1989. godine, tačka 35 .). Ustavni sud ocenjuje da je podnosilac značajno doprineo dužini trajanja postupka . Naime, ročište zakazano za 21. septembar 2011. godine nije održano na zajednički predlog stranaka zbog mogućnosti mirnog rešavanja spo ra, ročište zakazano za 25. jul 2012. godine nije održano na predlog podnosioca radi mirnog rešavanja spora , ročište zakazano za 24. oktobar 2012. godine nije održano na predlog podnosioca radi mirnog rešavanja spora, ročište zakazano z a 20. maj 2015. godine nije održano na predlog podnosioca radi mirnog rešavanja spora i ročište zakazano za 10. septembar 2015. godine nije održano na predlog stranaka radi mirnog rešavanja spora. Prema praksi Evropskog suda za ljudska prava, a koju prihvata i Ustavni sud, pokušaj mirnog rešavanja spora predstavlja okolnost koja utiče na dužinu trajanja postupka za koju su odgovorne stranke ( videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u predmetu Pizzetti protiv Italije, broj predstavke 8/1992/353/427, od 26. februara 1993, stav 18 ).

Ocenjujući postupanje nadležnih sudova u konkretnom slučaju, Ustavni sud, na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti, konstatuje da su izvršni i parnični sudovi, načelno, preduzimali sve zakonom pre dviđene procesne mere koje su im stajale na raspolaganju da se postupak efikasno sprovede i okonča, bez nepotrebnog odugovlačenja, da je prvostepeni parnični sud ročišta zakazivao redovno, kao i da je postupao u skladu sa načelom koncentracije dokaza i procesne ekonomičnosti. Ustavni sud je imao u vidu da je prvostepeni parnični sud doneo presudu nakon pet godina od kada su mu dostavljeni spisi, nakon što je postupak nastavljen kao povodom prigovora protiv platnog naloga, ali uzrok tome je ste da je u postupku u dva navrata došlo do spajanja parnica (spojene su tri parnice) , nakon čega su izvedeni novi dokazi veštačanjem (dostavljeni su tri nalaza sa mišljenjem) . Pri tome, drugostepeni sud je o žalbi podnosioca ustavne žalbe protiv prvostepene presude odlučio u roku od godinu dana (žalba je izjavljena 5. avgusta 2016. godine , a drugostepena presuda je doneta 13. semptembra 2017. godine), potvrđujući prvostepenu presudu u pogledu glavne stvari, dok je ukinuo prvostepenu presudu u delu u kojem je odlučeno troškovima postupka, ali prav o na troškove postupka nije bilo sporno, već samo visina.

Ustavni sud, dalje, ocenjuje da su postojale objektivne okolnosti koje su uticale na dužinu trajanja postupka, ali koje se ne mogu staviti na teret sudu (ročište zakazano za 14. novembar 2012. godine nije održano zbog dostavljanja strankama nalaza sudskog veštaka sa mišljenjem, ročište zakazano za 9. maj 2013. godine nije održano jer je, na predlog stranaka, doneto rešenje o spajanju parnica u predmetima P. 1986/11 i P. 3126/12, ročište zakazano za 4. februar 2014. godine nije održano, jer je tužilac uručio podnesak podnosiocu ustavne žalbe, ročište od 16. juna 2014. godine nije održano jer je, na predlog stranaka, doneto rešenje o spajanju parnica u predmetima P. 730/14 i P. 1986/11, ročišta zakazana za 6. novembar i 11. decembar 2014. godine nisu održana zbog štrajka advokata ).

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je ocenio da u parničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu P. 1986/11 podnosiocu ustavne žalbe nije povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu odbio kao neosnovanu , saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15) .

6. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Odbijanje ustavne žalbe zbog nepostojanja povrede prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti