Nedopuštenost ustavne žalbe oštećenog kao tužioca u krivičnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje kao nedopuštenu ustavnu žalbu koju je izjavio oštećeni kao tužilac protiv rešenja kojim je odbačen njegov zahtev za sprovođenje istrage. Ustav ne garantuje pravo oštećenom da se protiv trećeg lica pokrene i vodi krivični postupak.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Nedeljka Trifkovića iz Novog Sada, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 17. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Nedeljka Trifkovića izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 318/10 od 19. februara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Nedeljko Trifković iz Novog Sada podneo je Ustavnom sudu 7. aprila 2010. godine ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 318/10 od 19. februara 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje, prava na imovinu i prava na rad, zajemčenih odredbama čl. 32, 58. i 60. Ustava Republike Srbije. Podnosilac je potpisao ustavnu žalbu, iako je u njoj navedeno da ima punomoćnika Gorana Mostarca, advokata iz Novog Sada, i dostavljeno posebno ovlašćenje za podnošenje žalbe, ali bez pečata označenog advokata.

U ustavnoj žalbi je detaljno iznet tok postupka javne nabavke u kome je učestvovao i podnosilac, a tvrdnja da su označena ustavna prava podnosiocu povređena se obrazlaže navodima: da mu je postupajući sud osporio svojstvo oštećenog, odnosno pravo da u predmetnoj pravnoj stvari vodi bilo kakav postupak; da je ovakav postupak suda u koliziji s činjenicom da je oštećeni kao tužilac podigao optužnicu na osnovu pravne pouke koju je dobio od tužilaštva nakon što je odbačena njegova krivična prijava; da je očigledno da se podnosilac ustavne žalbe u preduzimanju svih radnji rukovodio svojim ekonomskim interesom; da je njegov ekonomski interes bio da učestvuje na oglasu, kako bi eventualnim uspehom i dobijanjem ugovora ostvario ekonomsku korist; da zato ne stoji stav suda da eventualnim nezakonitim postupanjem okrivljenog P.T. ili konkursne komisije nije povređeno njegovo nekakvo lično ili imovinsko pravo. Podnosilac ustavne žalbe je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeno rešenje i naloži dalje sprovođenje krivičnog postupka.

2. Odredbom člana 170. Ustava Republike Srbije utvrđeno je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da je jedna od pretpostavki za izjavljivanje ustavne žalbe da su Ustavom zajemčena prava i slobode povređena ili uskraćena licu koje podnosi ustavnu žalbu.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je osporenim rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 318/10 od 19. februara 2010. godine, u krivičnom predmetu protiv okrivljenog P.T. zbog osnovane sumnje da je izvršio krivično delo prevare iz člana 208. stav 3. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) (u daljem tekstu: KZ) u sticaju sa krivičnim delom falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 1. KZ, a po zahtevu za sprovođenje istrage oštećenog kao tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, odbijena kao neosnovana žalba punomoćnika oštećenog kao tužioca izjavljena protiv rešenja Opštinskog suda u Novom Sadu Kv. 1376/09 od 27. novembra 2009. godine, kojim je odbačen zahtev za sprovođenje istrage oštećenog kao tužioca.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava zajemčeno je pravo na pravično suđenje tako što je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavnom žalbom obraća ovom sudu u svojstvu oštećenog kao tužioca u krivičnom predmetu u kome je doneto osporeno rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž. II 318/10 od 19. februara 2010. godine. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je ustavno pravo na pravično suđenje povređeno time što krivični sud nije doneo rešenje o sprovođenju istrage protiv okrivljenog P.T zbog krivičnog dela prevare u sticaju s krivičnim delom falsifikovanje isprave, odnosno zato što nije zadovoljan odlukom redovnog suda. Na izneto dodatno ukazuje i zahtev podnosioca ustavne žalbe da Ustavni sud „naloži dalje sprovođenje krivičnog postupka“.

Kako se u krivičnom postupku odlučuje o osnovanosti sumnje koja je bila razlog da se protiv nekog lica pokrene krivični postupak i o optužbama koje se tom licu stavljaju na teret, to se u ovom postupku, prema pravnom stavu Ustavnog suda, Ustavom zajemčeno pravo na pravično suđenje garantuje pre svega okrivljenom, odnosno optuženom licu. Ovakav stav Ustavnog suda potvrđuje i odredba člana 1. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), kojom je propisano da se ovim zakonikom utvrđuju pravila da niko nevin ne bude osuđen, a da se učiniocu krivičnog dela izrekne krivična sankcija pod uslovima koje predviđa krivični zakon i na osnovu zakonito sprovedenog postupka.

Ustavni sud ocenjuje da iz navedenog sledi da oštećeni kao tužilac, kao ni privatni tužilac, a ni sam javni tužilac kada krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, nemaju ni zakonom, niti Ustavom zajemčeno pravo da će se protiv trećeg lica pokrenuti istraga, da će se voditi krivični postupak, ili da će lice koje je okrivljeno biti i osuđeno, odnosno da će mu biti izrečena određena krivična sankcija. Stoga se oštećeni kao tužilac u ustavnoj žalbi ne može pozivati na to da mu je, sudskom odlukom kojom je pravnosnažno odbijen njegov zahtev za sprovođenje istrage protiv nekog lica i posledično nije ni pokrenut krivični postupak protiv tog lica, povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Ovakav pravni stav Ustavni sud je već zauzeo u više ranijih odluka (videti: Rešenje Už – 297/07 od 22. decembra 2009. godine). Isti stav je zauzeo i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu u presudi donetoj u predmetu Krzak protiv Poljske, od 6. aprila 2004. godine, aplikacija broj 51515/99, st. 23. i 24, kada je ocenio da Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne garantuje pravo da će se protiv trećeg lica pokrenuti krivični postupak, niti da će to lice biti osuđeno, te je odbacio žalbu zbog povrede prava na pravično suđenje, jer je utvrdio da je ratione materiae inkompatibilna sa odredbama Konvencije.

Ustavni sud je imao u vidu i navode sadržane u ustavnoj žalbi o povredi Ustavom zajemčenih prava na imovinu i na rad, ali je utvrdio da u konkretnom krivičnom postupku imovinska prava i prava po osnovu rada nisu ni bila predmet odlučivanja, tako da nisu ni mogla biti povređena podnosiocu.

Kako podnosilac ustavne žalbe nije naveo ustavnopravne razloge na kojima zasniva navode o povredi označenih ustavnih prava, već je istakao samo svoj interes da lice protiv koga je podneo zahtev za sprovođenje istrage bude krivično-pravno procesuirano, a potom i osuđeno u krivičnom postupku, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Nedopuštenost ustavne žalbe oštećenog kao tužioca u krivičnom postupku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti