Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđuje povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje preko osam godina i dosuđuje naknadu nematerijalne štete. Postupak je neopravdano odugovlačen zbog neažurnosti suda i prekida zbog restrukturiranja dužnika.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Goran Ilić , Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Mirjane Jevtić iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. januara 2013 . godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Mirjane Jevtić i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim o pštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 1311/04, a sada se vodi pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu u predmetu I. 27080/11 , povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

3. Nalaže se Prvom osnovnom sudu u Beogradu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Mirjana Jevtić iz Beograda je 12. aprila 2010. godin e podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu , zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodio pred Četvrtim o pštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 1311/04.

Podnositeljka ustavne žalbe je, između ostalog, navela: da je još 18. oktobra 2004. godine podnela sudu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika - Društveno preduzeće „ Teleoptik - Žiroskopi“ iz Zemuna ; da se predlog za izvršenje odnosio na naplatu zarade koju je u određenom periodu ostvarila u navedenom preduzeću; da je Četvrti opštinski sud u Beogradu rešenjem od 24. septembra 2009. godine prekinuo postupak izvršenja iz razloga što je Agencija za privatizaciju 26. juna 2009. godine donela odluku o restruktu riranju izvršnog dužnika; da smatra da je „navedena odredba o restruktuiranju direktno suprotna Ustavu i međunarodnim konvencijama“, jer sprečava izvršenje sudske presude; da uprkos njenim mnogobrojnim urgencijama izvršenje nije sprovedeno, iako navedeno preduzeće posluje i isplaćuje zaradu zaposlenima.

Predložila je da U stavni sud usvoji žalbu, da naredi nadležnom sudu da okonča započeti postupak izvršenja, kao i da joj nadoknadi materijalnu i nematerijalnu štetu .

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 99/11) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Č etvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 1311/04, sada Prvog osnovnog suda u Beogradu I. 27080/11, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe je 18. oktobra 2004. godine podnela Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika Društvenog preduzeća „Teleoptik – Žiroskopi“ D. P. sa p.o. iz Zemuna, na osnovu pravnosna žne i izvršne presude tog suda P1. 666/03 od 23. aprila 2004. godine. Navedenom presudom je obavezan tuženi Društveno preduzeće „Teleoptik – Žiroskopi“ D. P. sa P. O iz Zemuna da podnositeljki ustavne žalbe isplati zaradu koju je ostvarila u periodu od 1. marta 2000. godine do 28. februara 2003. godine , u ukupnom iznosu od 200.398,00 dinara , sa zakonskom zateznom kamatom na svaki mesečni iznos zarade pojed inačno od dana njegovog dospeća na naplatu pa do konačne isplate;

Rešenjem I. 1311/04 od 20. oktobra 2004. godine sud je odredio predloženo izvršenje popisom, plenidbom, procenom i prodajom pokretnih stv ari izvršnog dužnika i i splatom izvršne poverilje iz iznosa dobijenog prodajom.

Na ročištu koje je održano 24. novembra 2004. godine punomoćniku izvršne poverilje je saopšteno da će sudski izvršitelj 30. novembra 2004. godine izaći na lice mesta radi popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika.

Sudski izvršitelj je navedenog dana izašao na lice mesta i izvršnom dužniku uručio rešenje o izvršenju. Protiv navedenog rešenja izv ršni dužnik je 1. decembra 2004. godine izjavio prigovor u kojem je , između ostalog, navedeno da je u toku proces pripreme izvršnog dužnika za privatizaciju i tender sku prodaju jednog dela njegove nepokretne imovine, te da će se iz iznosa dobijenog prodajom isplatiti zaostale zarade zaposlenih .

Punomoćnik izvršne poveri lje je 17 . februara 2005. godine dostavio sudu podnesak povodom prigovora izvršnog dužnika u kojem je nav eo da proces pripreme za privatizaciju i tendersku prodaju ne predstavlja razlog za odlaganje izvršenja i predložio sudu da nastavi sa postupkom prinudnog izvršenja.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je rešenjem I. 1311/04 od 8. jula 2005. godine odbio kao neosnovan prigovor dužnika protiv rešenja o izvršenju I. 1311/04 od 20. oktobra 2004. godine.

Podneskom od 8. novembra 2005. godine punomoćnik izvršne poverilje je zahtevao od suda da nastavi postupak prinudnog izvršenja.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je zaključkom I. 1311/04 od 5. maja 2006. godine odredio da će se izvršenje određeno rešenjem o izvršenju sprovesti 30. maja 2006. godine.

Na zapisniku koji je sačinjen o izlasku sudskog izvršitelja na lice mesta 30. maja 2006. godine je konstatovano da je iz među izvršnog dužnika i izvršne poverilje zaključen sporazum o izmirenj u obaveza na osnovu kojeg je izvršn a poveri lja primila od izvršnog dužnika određene novčan e iznose na ime namirenja duga, da je izvršna poverilja tražila da sud zastane sa izvršenjem do 30. juna 2006. godine i da će se sudu pismeno obratiti u vezi sa nastavkom postupka .

Izvršni sud je zaključkom I. 1311/04 od 6. novembra 2006. godine odredio da će se izvršenje sprovesti 30. novembra 2006. godine , izlaskom suda na lice mesta .

Izvršni dužnik je dopisom od 7. novembra 2006. godine obavestio sud da razlozi za izvršenje više ne stoje „jer su poverilac i dužnik sklopili Sporazum o međusobnom izmirivanju prava i obaveza“.

Sudski izvršitelj je 30. novembra 2006. godine izašao na lice mesta i izvršio popis pokretnih stvari izvršnog dužnika .

Agencija za privatizaciju je dopisom od 12. decembra 2006. godine obavestila izvršni sud da se protiv subjekta privatizacije „ Teleoptik žiroskopi“ iz Beograda ne može sprovesti prinudno izvršenje, odnosno da se postupak prinudnog izvršenja protiv navedenog izvršnog dužnika mora prekinuti, jer je 12. juna 2006. godine doneta odluka o aukciji, kao metodu privatizacije.

Podnescima od 19. marta 2007. godine i 14. februara 2008. godine punomoćnik izvršne poverilje je tražio da sud nastavi započeti postupak izvršenja na pokretnim stvarima izvršnog dužnika i predložio je da sud odredi veštačenje radi procene vrednosti popisanih stvari.

Dopisom od 12. marta 2008. godine izvršni sud je tražio od Agencije za privatizaciju da se izjasni da li se izvršni dužnik nalazi u postupku restrukturiranja.

Agencija je dopisom od 31. marta 2008. godine obavestila izvršni sud da se izvršni dužnik ne nalazi u postupku restrukturiranja, odnosno da se nalazi u fazi izrade Programa privatizacije i procene vrednosti kapitala, nakon čega će se zakazati aukcijska prodaja društvenog kapitala subjekta privatizacije.

Podnescima od 6. aprila i 10. jula 2008. godine punomoćnik izvršne poverilje je tražio da sud nastavi postupak izvršenja.

Dopisom suda od 16. septembra 2008. godine je naloženo punomoćniku izvršne poverilje da predujmi troškove veštačenja.

Punomoćnik izvršne p overilje je podneskom od 27. septembra 2008. godine tražio da, pre nego što uplati troškove veštačenja, sud proveri da li je izvršni dužnik otuđio pokretne stvari koje su bile predmet popisa.

Nakon izjašnjenja izvršnog dužnika o stanju na popisanim pokretnim stvarima i izjašnjenja punomoćnika izvršne poverilje na navode dužnika, Četvrti opštinski sud u Beogradu je dopisom od 26. marta 2009. godine , naložio Agenciji za privatizaciju da dostavi obaveštenje da li se izvršni dužnik nalazi u postupku restrukturiranja.

Dopisom od 22. aprila 2009 godine Agencija je obavestila izvršni sud da je postupak privatizacije izvršnog dužnika u toku.

Podneskom od 11. juna 2009. godine punomoćnik izvršne poverilje je ponovo zahtevao da sudu nastavi započeti postupak izvršenja.

Rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 1311/04 od 18. juna 2009. godine određeno je da veštak izvrši procenu popisanih pokretnih stvari.

Nalaz i mišljenje veštaka su 9. jula 2009. godine dostavljeni sudu.

Dopisima od 18. avgusta i 10. septembra 2009. godine izvršni sud je tražio od Agencije izjašnjenje da li se izvršni dužnik nalazi u postupku restrukturiranja.

Agencija je 20. oktobra 2009. godine obavestila izvršni sud da je 12. juna 2006. godine donela Odluku o prodaji kapitala predmetnog subjekta privatizacije metodom aukcije, a 26. juna 2009. godine je donela Odluku o restrukturiranju za subjekt privatizacije Društveno pre duzeće elektro-opto mehanike „Teleoptik – žiroskopi“ u restrukturiranju.

Četvrti opštinski sud u Beogradu je rešenjem I. 1311/04 od 24. septembra 2009. godine prekinuo izvršenje. U obrazloženju ovog rešenja je, između ostalog, navedeno: da je Agencija za privatizaciju izvestila sud da je 26. juna 2009. godine donela odluku o restrukturiranju izvršnog dužnika; da je odredbom člana 20ž Zakona o privatizaciji (''Službeni glasnik RS'', broj 123/07 ) propisano da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja ne može protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja, kao i da se prekida postupak prinudnog izvršenja koj i je u toku.

Rešenje je 16. i 19. oktobra 2009. godine dostavljeno strankama.

Podneskom od 24. oktobra 2011. godine punomoćnik izvršne poverilje je tražio da Prvi osnovni sud u Beogradu nastavi postupak koji je pre kinut rešenjem Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 1311/04 od 24. septembra 2009. godine.

Predmetu je dodeljen novi broj I. 27080/11, a dopisom od 5. januara 2012. godine postupajući sudija je naložio Agenciji za privatizaciju da izvesti sud da li je za izvršnog dužnika doneta odluka o okončanju postupka restrukturiranja.

Podneskom od 4. januara 2012. godine punomoćnik izvršne poverilje je ponovo tražio da sud donese odluku o nastavku postupka.

Agencija za privatizaciju je 17. januara 2012. godine obavestila sud da je donela Zaključak o obustavi privatizacije broj 10-5424/11-1217/02-INT-6394 od 8. decembra 2011. godine i da se u tački 2. predmetnog Zaključka navodi da će se na osnovu istog izvršiti brisanje oznake „u restrukturiranju“ u nazivu društva.

Prvi osnovni sud u Beogradu je rešenjem I. 27080/11 od 31. januara 2012. godine odredio da se nastavlja postupak izvršenja u predmetu I. 27080/11, a potom je dopisom od 7. marta 2012. godine naložio strankama da se izjasne na nalaz i mišljenje sudskog veštaka od 9. jula 2009. godine.

Izvršni dužnik je 20. marta 2012. godine dostavio sudu izjašnjenje na nalaz i mišljenje veštaka .

Podneskom od 22. marta 2012. godine punomoćnik izršne poverilje je predložio sudu promenu sredstva izvršenja.

Prvi osnovni sud u Beogradu je 29. marta 2012. godine doneo zaključak kojim je usvojio predlog za promenu sredstva izvršenja punomoćnika izvršnog poverioca , tako što se zamenjuje sredstvo izvršenja određeno rešenjem o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I. 1311/04 od 20. oktobra 2001. godine u odnosu na prinudnu naplatu novčanog potraživanja, i određuje da se izvršenje dozvoljeno navedenim rešenjem ima sprovesti plenidbom sredstava na računu izvršnog dužnika i uplatom novčanog iznosa na račun izvršnog poverioca.

Zaključkom izvršnog suda I. 27080/11 od 29. marta 2012. godine naloženo je Narodnoj banci Srbije – Odseku za prinudnu naplatu da sprovede postupak prinudne naplate po zaključku suda o d 29. marta 2012. godine, kao i po rešenju o izvršenju I. 1311/04 od 20. oktobra 2004. godine.

Spisi izvršnog predmeta su 23. novembra 2012. godine dostavljeni Ustavnom sudu.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04), koji je važio u vreme pokretanja predmetnog izvršnog postupka, bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Članom 6. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Službeni glasnik RS", broj 31/11) propisano je da je postupak izvršenja i obezbeđenja hitan.

Zakonom o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, br. 38/01, 18/03, 45/05 i 123/07) uređuju se uslovi i postupak promene vlasništva društvenog, odnosno državnog kapitala (u daljem tekstu: privatizacija) (član 1.). Istim zakonom je propisano: da je predmet privatizacije društveni, odnosno državni kapital (u daljem tekstu: kapital), u preduzećima i drugim pravnim licima (u daljem tekstu: subjekti privatizacije), ako posebnim propisima nije drugačije određeno, da je predmet privatizacije i državni kapital koji je iskazan u akcijama ili udelima, ako uslovi i postupak prodaje tog kapitala nisu drugačije uređeni posebnim propisom, da se u postupku privatizacije može prodati imovina ili deo imovine subjekta privatizacije, odnosno pojedini delovi subjekta privatizacije (član 3. st. 1. do 3.); da su subjekti nadležni za sprovođenje privatizacije - 1) Agencija za privatizaciju, 2) Akcijski fond i 3) Centralni registar za hartije od vrednosti, kao i da se u postupku privatizacije vodi Privatizacioni registar (član 4.); da je Agencija za privatizaciju (u daljem tekstu: Agencija) pravno lice koje prodaje kapital, odnosno imovinu i promoviše, inicira, sprovodi i kontroliše postupak privatizacije, u skladu sa zakonom (član 5. stav 1.) .

Odredbama člana 14. st. 1. i 2. Zakona o privatizaciji je propisano da se za privatizaciju neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji, mora objaviti najkasnije do 31. decembra 2008. godine, kao i da ako se javni poziv ne objavi u roku iz stava 1. ovog člana, Agencija donosi rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije.

Odredbama člana 19. Zakona o privatizaciji je propisano: da ako Agencija proceni da kapital ili imovina subjekta privatizacije ne mogu biti prodati metodom javnog tendera ili javne aukcije bez prethodnog restrukturiranja, Agencija donosi odluku o restrukturiranju u postupku privatizacije, u skladu sa ovim zakonom (stav 1.); da restrukturiranje u postupku privatizacije (u daljem tekstu: restrukturiranje), u smislu ovog zakona, jesu promene koje se odnose na subjekt privatizacije i njegova zavisna preduzeća, koje omogućavaju prodaju njegovog kapitala ili imovine, a naročito - 1) statusne promene, promene pravne forme, promene unutrašnje organizacije i druge organizacione promene, 2) otpis glavnice duga, pripadajuće kamate ili drugih potraživanja, u celini ili delimično, 3) otpuštanje duga u celini ili delimično radi namirivanja poverilaca iz sredstava ostvarenih od prodaje kapitala subjekta privatizacije (stav 2.); da u subjektima privatizacije u kojima je sprovedeno restrukturiranje, Agencija prodaje kapital, odnosno imovinu, metodom javnog tendera ili javne aukcije (stav 3.).

Odredbama člana 10. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji („Službeni glasnik RS“, broj 123/07) je, pored ostalog, u osnovni tekst ovog zakona, dodat član 20ž kojim je propisano: da se od dana donošenja odluke o restrukturiranju do dana donošenja odluke o okončanju restrukturiranja, protiv subjekta privatizacije, odnosno nad njegovom imovinom, ne može odrediti ili sprovesti prinudno izvršenje niti bilo koja mera postupka izvršenja radi namirenja potraživanja (stav 1.); da odluka o restrukturiranju ima snagu izvršne isprave (stav 2.); da odluku o restrukturiranju Agencija, u roku od pet dana od dana njenog donošenja, dostavlja organu nadležnom za sprovođenje prinudne naplate, sudovima i drugim organima nadležnim za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu (stav 3.); da na osnovu odluke o restrukturiranju organ nadležan za sprovođenje prinudne naplate obustavlja izvršavanje evidentiranih osnova i naloga, a sudovi i drugi organi nadležni za donošenje osnova i naloga za prinudnu naplatu ne donose nove osnove i naloge za prinudnu naplatu (stav 4.); da se prekida postupak prinudnog izvršenja koji je u toku (stav 7.); da po okončanju restrukturiranja, odnosno posle prodaje javnim tenderom ili javnom aukcijom, Agencija obaveštava sudove i organe iz stava 4. ovog člana o uplati prodajne cene i o poveriocima koji svoje potraživanje namiruju iz te cene (stav 8.).

5. Ocenjujući period u odnosu na koji je Ustavni sud nadležan da ispituje povredu prava na suđenje u razumnom roku na koju se u ustavnoj žalbi ukazuje, Sud je utvrdio da je period u kome se građanima Srbije jemče prava i slobode utvrđene Ustavom i obezbeđuje ustavnosudska zaštita u postupku po ustavnoj žalbi počeo da teče 8. novembra 2006. godine, danom stupanja na snagu Ustava Republike Srbije. Međutim, polazeći od toga da sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu koja započinje pokretanjem postupka, a završava se donošenjem odluke kojom se postupak okončava, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja osnovanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine i da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnosti roka uzme u obzir celokupan period trajanja predmetnog sudskog postupka.

Kada je reč o dužini trajanja sudskog postupka, Ustavni sud je utvrdio da je izvršni postupak započeo 18. oktobra 2004. godine, kada je podnositeljka ustavne žalbe podnela Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu predlog za izvršenje, i da u vreme odlučivanja o podnetoj ustavnoj žalbi, ni nako n osam godina, nije okončan.

Navedeno trajanje izvršnog postupka samo po sebi ukazuje da postupak nije okončan u okviru razumnog roka. Međutim, razumna dužina trajanja sudskog postupka je relativna kategorija, koja zavisi od niza činilaca koji se moraju uzeti u obzir u svakom pojedinom slučaju prema njegovim specifičnim okolnostima. Složenost činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanje podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanje nadležnih sudova koji vode postupak, kao i priroda postavljenog zahteva, odnosno značaj prava za podnosioca ustavne žalbe su kriterijumi koji utiču na ocenu dužine trajanja postupka i određuju da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ili ne.

Ispitujući uticaj svih navedenih kriterijuma na trajanje konkretnog izvršnog postupka, Ustavni sud je , na osnovu prethodno utvrđenih činjenica i okolnosti , ocenio da je dužini postupka doprinelo postupanje prvostepenog suda . Naime, u određenim vremenskim periodima iz vršni sud nije preduzima o sve mere i radnje kako bi se izvršenje sprovelo, odnosno izvršna poverilja namirila u razumnom roku. Četvrti opštinski sud u Beogradu je, nakon što je reš enjem I. 1311/04 od 8. jula 2005. godine odbio prigovor dužnika protiv rešenja o izvršenju, sledeću procesnu radnju preduzeo nakon deset meseci, posle urgencije punomoćnika izvršne poverilje, kada je 5. maja 2006. godine doneo zaključak kojim je odredio dan kada će se održati sledeće ročište , izlaskom sudskog izvršitelja na lice mesta. Nakon što je 30. novembra 2006. godine sudski izvršitelj izašao na lice mesta i izvršio popis dužnikovih pokretnih stvari, do 12. marta 2008. godine kada je sud dopisom tražio da se Agencija za privatizaciju izjasni da li se izvršni dužnik nalazi u postupku restrukturiranja, u periodu od godinu dana i četiri meseca, i pored dve urgencije punomoćnika izvršne poverilje, sud nije preduzeo nijednu radnju izvršenja.

Ustavni sud je našao da složenost činjeničnih i pravnih pitanja u ovoj pravnoj stvari ne mogu opravdati navedeno trajanje postupka. Ustavn i sud konstatuje da podnositeljka ustavn e žalbe nije značajnije doprinela dužini trajanja postupka, kao i da je imala legitiman interes da sud sprovede izvršenje koje je određeno rešenjem o izvršenju i da namiri potraživanje koje joj je dosuđeno pravnosnažnom i izvršnom presudom. Podnositeljka ustavne žalbe je u izvesnoj meri, ipak, doprinela dužini trajanja postupka time što je na ročištu od 30. maja 2006. godine tražila da sud zastane sa postupkom do 30. juna 2006. godine, ali je postupak izvršenja nastavljen 6. novembra 2006. godine, kada je sud doneo zaključak kojim je odredio dan kada će se održati sledeće ročište. Podnositeljka je izvršavala naloge suda i nekoliko puta urgirala sudu da preduzme odgovarajuće radnje kako bi se izvršenje sprovelo.

Analizirajući navode ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenog prava iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud nalazi da je za odlučivanje o predmetnoj ustavnoj žalbi, pored postupanja Četvrtog opštinskog suda u Beogradu, bitno i postupanje Agencije za privatizaciju, kao zakonom ovlašćene organizacije za sprovođenje privatizacije, pa i postupka restrukturiranja nad subjektom privatizacije. Naime, Agencija je dopisima od 12. decembra 2006. godine, 31. marta i 22. aprila 2008. godine obaveštavala izvršni sud da je postupak privatizacije za izvršnog dužnika u toku, a zatim je u dopisu od 20. oktobra 2009. godine navela da je 26. juna 2009. godine donela Odluku o restrukturiranju za subjekt privatizacije Društveno preduzeće elektro-opto mehanike „Teleoptik – žiroskopi“ , nakon čega je izvršni sud 24. sept embra 2009. godine doneo rešenje o prekidu postupka.

Dakle, u takvoj situaciji bilo je potrebno preispitati ne samo postupanje izvršnog suda, već i postupanje drugih državnih organa ili vršilaca javnih ovlašćenja koji su preduzimali pojedine radnje u vezi sa tim postupkom a koje su bile odlučujuće za konačan ishod izvršnog postupka (videti, pored drugih, Odluku Ustavnog suda Už - 315/2008 od 13. novembra 2008. godine).

Ustavni sud je u predmetu IUz-98/2009, na sednici održanoj 23. juna 2011. godine, doneo Rešenje kojim nije prihvatio inicijative za pokretanje postupka za utvrđivanje neustavnosti osporenih odredaba člana 20ž Zakona o privatizaciji. U obrazloženju ovog rešenja Ustavnog suda, u oceni navoda inicijative kojima se poziva na nesaglasnost osporenih odredaba Zakona sa članom 32. stav 1. Ustava, kojima se jemči pravo na suđenje u razumnom roku, pored ostalog, navedeno je: da Ustavni sud ukazuje da se odredba člana 20ž Zakona nužno mora tumačiti u vezi sa odredbom člana 14. Zakona, koja izričito određuje krajnji rok (31. decembar 2008. godine) u kome je, u postupku privatizacije neprivatizovanog društvenog kapitala javni poziv za učešće na javnom tenderu, odnosno javnoj aukciji morao biti objavljen, a u suprotnom Agencija je bila dužna da donese rešenje o pokretanju prinudne likvidacije subjekta privatizacije; da kako je cilj restrukturiranja subjekta privatizacije, saglasno članu 19. Zakona o privatizaciji, da nakon sprovedenog restrukturiranja Agencija proda kapital, odnosno imovinu metodom javnog tendera ili javne aukcije, a prema članu 14. Zakona, javni tender ili javna aukcija su morali da se objave najkasnije do 31. decembra 2008. godine, to po stanovištu Ustavnog suda, nakon navedenog datuma više nije moguće sprovoditi restrukturiranje, već je Agencija za privatizaciju morala pokrenuti postupak prinudne likvidacije za sve neprivatizovane privredne subjekte. Iz izloženog sledi da se subjekti privatizacije nako n 31. decembra 2008. godine nisu mogli nalaziti u postupku restrukturiranj a i da stoga prestaju da postoje i razlozi za određivanje prekida postupka izvršenja. U ovom konkretnom slučaju Agencija za privatizaciju je donela Odluku o restrukturiranju izvršnog dužnika 26. juna 2009. godine, što je dovelo do prekida izvršnog postupka u periodu od 24. septembra 2009. godine do 31. januara 2012. godine, odnosno u periodu od dve godine i četiri meseca.

Ustavni sud ocenjuje da, bez obzira na to da li je izvršni dužnik fizičko lice, privatno pravno lice ili pravno lice u većinskom državnom vlasništvu, na državi je da preduzme sve mere da se pravnosnažna sudska presuda izvrši, kao i da, pri tome, obezbedi delotvorno učešće njenog aparata (videti presude u predmetima ''Pini i drugi protiv Rumunije'', broj aplikacije 78028/01 i 78029/01 i ''Kačapor i drugi protiv Srbije'', stav 108. i Odluku Ustavnog suda Už-2008/2009 od 2. juna 2011. godine).

Ustavni sud ukazuje da je navedeno stanovište u pogledu prekida izvršnog postupka u kome su dužnici subjekti u restrukturiranju iskazao i kroz ranije donete odluke Ustavnog suda (videti npr. Odluku Ustavnog suda Už-1918/2010 od 13. oktobra 2011. godine).

6. Imajući u vidu sve navedeno, kao i činjenicu da pravnosnažna i izvršna presuda Četvrtog opštinskog suda u Beogradu P1. 666/03 od 23. aprila 2004. godine nije izvršena ni nakon osam godina od podnošenja predloga za izvršenje, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava. Stoga je Ustavni sud usvojio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, odlučujući kao u tački 1. izreke.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke naložio Prvom osnovnom sudu u Beo gradu da preduzme sve mere kako bi se izvršni postupak, koji je ranije vođen pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu u predmetu I. 1311/04, okončao u najkraćem roku.

7. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u izn osu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno ukupnu duž inu trajanja izvršnog postupka, postupanje sudova i značaj koji predmet spora ima za podnositeljku ustavne žalbe. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovog suda, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu naknadu za povredu prava koju je podnositeljka ustavne žalbe pretrpela prevashodno zbog neažurnog i neadekvatnog postupanja sudova, uzimajući u obzir i doprinos podnositeljke dužem trajanju postupka.

U pogledu zahteva podnositeljke ustavne žalbe za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je ocenio da je ovaj zahtev preuranjen. Sud je pri tome imao u vidu da je 31. januara 2012. godine izvršni postupak nastavljen, da je us vojen predlog za promenu sredstva izvršenja tako što je određena prinudna naplata novčanog potraživanja podnositeljke plenidbom sredstava na računu izvršnog dužnika, a Narodnoj banci Srbije naloženo da sprovede postupak prinudne naplate. Kako još uvek ne postoje dokazi da podnositeljka ustavne žalbe neće naplatiti svoje novčano potraživanje, Ustavni sud je utvrdio da ne postoje uslovi za odlučivanje o zahtevu za naknadu materijalne štete.

8. Na osnovu nave denog, kao i odredaba člana 42b stav 1, člana 45. tačka 9) i člana 4 7. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević