Ustavni sud o povredi prava na suđenje u razumnom roku u žalbenim postupcima

Kratak pregled

Ustavni sud usvojio je ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u dva parnična postupka pred drugostepenim sudom. Zbog prekomernog trajanja odlučivanja o žalbama, koje je u jednom slučaju trajalo skoro četiri godine, utvrđena je povreda prava.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1856/2009
17.10.2012.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, dr Marija Draškić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Zorana Markovića iz Lebana, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 17. oktobra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Zorana Markovića i utvrđuje da je u postupcima koji su vođen i pred Okružnim sudom u Leskovcu u predmetima Gž . 2131/08 i Gž. 3577/08 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak koji se vodi u predmetu P. 3570/07 okončao u najkraćem mogućem roku.

O b r a z l o ž e nj e

1. Zoran Marković iz Leban a je 8. oktobra 2009. godine Ustavnom sudu izjavio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku zajemčenog odredbom član a 32. stav 1. Ustava , u parnični m postupcima koji su vođeni pred Okružnim sudom u Leskovcu u predmetima Gž. 2131/08 i Gž. 3577/08.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnosilac podneo tuž be Opštinskom sudu u Lebanu i Opštinskom sudu u Leskovcu , radi naknade nemater ijalne štete, a zatim i pritužbu predsedniku Okružnog suda u Leskovcu zbog nerešavanja njegovih predmeta koji su kod Okružnog suda u Leskovcu zavedeni pod broj evima Gž. 2131/08 i Gž. 3577/08; da je od predsednika Okružnog suda u Leskovcu dobio odgovor da ovi predmeti ne ukazuju na potrebu prioritetnog rešavanja i da će biti uzeti u rad po redosledu prijema predmeta u taj sud, „a što nije tačno jer se predmeti ne rešavaju po redosledu prijema i po potrebi prioritetnog rešavanja“.

Podnosilac ustavne žalbe predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima pred Okružnim sudom i naloži nadležnom sudu hitno rešavanje navedenih predmeta.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Ukoliko se zbog trajanja postupka ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku, prema odredbi člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), kojom se uređuje postupak po ustavnoj žalbi, ustavna žalba se može izjaviti i ako nisu iscrpljena sva pravna sredstva, dakle pre nego što je postupak okončan.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Opštinskog suda u Lebanu P. 955/07 i spise predmeta Opštinskog suda u Leskovcu P. 3570/07 i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 10. decembra 2007 . godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Lebanu protiv tuženog P. S . iz Torgočevca, radi naknade štete . Tužbom je traženo da sud obaveže tuženog da plati tužiocu na ime nematerijalne štete, zbog povrede ugleda i časti, opredeljen novčani iznos, sa zakonskom za teznom kamatom od dana podnošenja tužbe do konačne isplate, kao i da mu naknadi troškove postupka. Tužba je u sudskom upisniku zavedena pod brojem P. 955/07.

Nakon dostavljanja tužbe na odgovor tuženom, prvostepeni sud je 25. februara 2008. godine održao pripremno ročište, a zatim i ročišta zakazana za 31. mart i 30. april 2008. godine. Na poslednje navedenom ročištu sud je zaključio raspravu i doneo presudu P. 955/07 kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog da tužiocu naknadi nematerijalnu štetu u određenom iznosu sa zakonskom zateznom kamatom od dana donošenja presude , višak tužbenog zahteva preko dosuđenog iznosa je odbijen kao neosnovan i obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka.

Žalbu je protiv navedene presude 12. juna 2008. godine izjavio tuženi. Spisi predmeta su 19. juna 2008. godine dostavljeni Okružnom sudu u Leskovcu na odlučivanje o žalbi, a predmet je dobio oznaku Gž. 2131/08.

Apelacioni sud u Nišu je 24. februara 2010. godine doneo reše nje Gž. 1542/2010 kojim se oglasio stvarno nena dležnim za odlučivanje o žalbi tuženog izjavljenoj protiv presude Opštinskog suda u Lebanu P. 955/07 od 30. aprila 2008. godine i spise predmeta ustupio Višem sudu u Leskovcu kao stvarno i mesno nadležnom sudu.

Viši sud u Leskovcu je presudom Gž. 1920/2010 od 5. aprila 2012. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženog, a presudu Opštinskog suda u Lebanu P. 955/07 od 30. aprila 2008. godine potvrdio.

Navedena presuda Višeg suda je dostavljena punomoćniku tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, 19. aprila 2012. godine.

Uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Leskovcu P. 3570/07, Ustavni sud je utvrdio:

Tužilac, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 12. februara 2007. godine podneo tužbu Opštinskom sudu u Lebanu protiv tuženog J. S. iz Kacabaća, radi naknade nemateri jalne štete . Tužbom je traženo da sud obaveže tuženog da plati tužiocu na ime nematerijalne štete, zbog povrede ugleda i časti, opredelje n novčani iznos sa zakonskom zateznom kamatom od dana podnošenja tužbe do konačne isplate, kao i da mu naknadi troškove postupka. Tužba je u sudskom upi sniku zavedena pod brojem P. 119/07. Tužba je dostavljena tuženom na odgovor, a tuženi je 22. maja 2007. godine Opštinskom sudu u Lebanu podneo protivtužbu koja je zavedena pod brojem P. 424/07. Opštinski sud u Lebanu je 28. maja 2007. godine doneo rešenje da se spisi predmeta P. 427/07 spajaju sa spisima predmeta P. 119/07 radi jed instvenog odlučivanja.

Prvostepeni sud je 3. jula 2007. godine održao pripremno ročište na kojem je rešenjem naložio tuženom – protivtužiocu da, u ostaljenom roku, uredi protivtužbu.

Podneskom od 5. septembra 2007. godine tuženi – protivtužilac je predložio da se, umesto Opštinskog suda u Lebanu, odredi drugi stva rno nadležan sud za postupanje u ovoj parnici. Kao razlog je naveo da je tužilac sudija Opštinskog suda u Lebanu, pa se može dovesti u sumnju pristrasnost suda.

Vrhovni sud Srbije je rešenjem R. 1109/07 od 3. oktobra 2007. godine odredio da je Opštinski sud u Leskovcu stvarno i mesno nadležan za suđenje u ovoj parnici, jer je ocenio da je zahtev tuženog – protivtužioca osnovan.

Predmetu je dodeljen novi broj P. 3570/07. Podneskom od 15. aprila 2008. godine tužilac je urgirao sudu da zakaže ročište, jer je prošlo četiri meseca, a da taj sud nije zakazao ročište. Opštinski sud u Leskovcu je održao ročišta 19. juna i 3. septembra 2008. godine. Na ročište od 3. septembra 2008. godine nije pristupio tuženi. Prvostepeni sud je doneo presudu P. 3570/07 od 3. septembra 2008. godine kojom je: delimično usvo jio tužbeni zahtev tužioca i obavezao tuženog da tužiocu isplati određeni novčani iznos na ime naknade namaterijalne štete sa zakonskom kamatom od dana presuđenja; preostali tužben i zahtev, preko dosuđenog iznosa je odbijen kao neosnovan; protivtužba tuženog J. S. iz Leskovca je odbačena kao neuredna i obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka. U obrazloženju rešenja je navedeno da tuženi – pro tivtužilac S. J. i pored naloga suda, nije postupio shodno članu 103. Zakona o parničnom postupku da do završetka rasprave uredi svoju protivtužbu i precizira protivtužbeni zahtev , te da sud nije mogao da postupa po protivtužbi jer ista nije sadržala sve što je potrebno da bi se po njoj moglo postupati, pa je sud , shodno navedenom članu 103. stav 4. Zakona o parničnom postupku protivtužbu tuženog – protivtužioca S. J. odbacio kao neurednu.

Podneskom od 11. septembra 2008. godine tuženi – protivtužilac je tražio od suda povraćaj u pređašnje stanje, jer zbog bolesti nije mogao da pristupi na ročište koje je održano 3. septembra 2008. godine, a 19. septembra 2008. godine je izjavio žalbu protiv navedene prvostepene presude. Prvostepeni sud je prosledio spise predmeta Okružnom sudu u Leskovcu gde je predmet dobio oznaku Gž. 3577/08 .

Apelacioni sud u Nišu je rešenjem Gž. 1786/ 10 od 17. avgusta 2010. godine vratio spise predmeta P. 3570/07 Osnovnom sudu u Leskovcu, radi donošenja odluke po predlogu „za vraćanje u pređašnje stanje“.

Osnovni sud u Leskovcu je rešenjem P. 3570/07 od 3. decembra 2010. godine odbio kao neosnovan predlog tuženog – protivtužioca za povraćaj u pređašnje stanje.

Žalbu je protiv navedenog rešenja izjavio tuženi – protivtužilac.

Viši sud u Leskovcu je rešenjem Gž. 975/11 od 4. oktobra 2011. godine ukinuo rešenje Osnovnog suda u Leskovcu P. 3570/07 od 3. decembra 2010. godine i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje. U obrazloženju rešenja je, između ostalog navedeno, da će prvostepeni sud u ponovnom postupku održati ročište, provesti predložene dokaze, a nakon toga doneti odluku.

Osnovni sud u Leskovcu je održao ročište od 21. decembra 2011. godine. Ročište od 7. marta 2012. godine je odložio zbog bolesti tuženog – protivtužioca, a ročište od 1. juna 2012. godine je odložio iz razloga što je tuženi – protivtužilac podneo zahtev za izuzeće postupajućeg sudije od daljeg postupanja i odlučivanja u postupku.

Postupajući sudija je 19. juna 2012. godine dostavio vršiocu funkcije predsednika suda izjašnjenje povodom zahteva za njegovo izuzeće.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Za ocenu navoda podnosioca ustavne žalbe od značaja su odredbe Zakona o parničnom postupku (“Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), kojima je bilo propisano: da stranka ima pravo da sud odluči o njenim zahtevima i predlozima u razumnom roku i da je sud dužan da nastoji da se postupak sprovede bez odugovlačenja i sa što manje troškova (član 10. st. 1. i 2.).

5. Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi, sa stanovišta jemstava sadržanih u odredbi člana 32. stav 1. Usta va, Ustavni sud je utvrdio da podn osiocu ustavne žalbe u predmetnim parničnim postupcima, koji su vođeni po žalbama pred Okružnim sudom u Leskovcu u predmetima Gž. 2131/08 i Gž. 3577/08 povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, koje garantuje strankama zaštitu od neopravdanih odlaganja i odugovačenja postupka.

U odnosu na postupak koji je vođen pred Okružnim sudom u Leskovcu pod brojem Gž. 2131/08, Ustavni sud je konstatovao da je započeo podnošenjem žalbe Okružnom sudu u Leskovcu 12. juna 2008. godine, a da je pravnosnažno okončan presudom Višeg suda u Leskovcu Gž. 1920/10 od 5. aprila 2012. godine, što znači da je postupak ukupno trajao skoro tri godine i deset meseci .

U odnosu na postupak koji je vođen pred Okružnim sudom u Leskovcu pod brojem Gž. 3577/08, Ustavni sud je konstatovao da je započeo podnošenjem žalbe Okružnom sudu u Leskovcu 19. septembra 2008. godine i da još uvek nije okončan, odnosno da je predmet rešenjem Višeg suda u Leskovcu Gž. 975/11 od 4. oktobra 2011. godine vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak odlučivanja o predlogu za povraćaj u pređašnje stanje, što znači da postupak po žalbi traje četiri godine.

Ustavni sud je imao u vidu da se pri utvrđivanju razumnog vremenskog t rajanja sudskog postupka, mora poći od činjenice da postupak zavisi od niza činilaca i da se mora proceniti u svakom pojedinačnom slučaju, kao i da su , složenost činjeničnih i pravnih pitanja u određenom predmetu, ponašanje podnosioca usta vne žalbe kao stranke u postupku, postupanje sudova koji vode postupak i priroda zahteva, odnosno značaj raspravljanog prava za podnosioca , činioci koji utiču na ocenu vremenskog trajanja sudskog postupka i određuju da li je taj postupak okonča n u okviru razumnog roka ili ne.

Ustavni sud je, uzimajući u obzir navedene kriterijume , ocenio da u parničnim predmetima nije bilo složenih pravnih i činjeničnih pitanja koja bi zahtevala naročito obiman i dugotraja n dokazni postupak.

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je zaključio da je on imao legitiman interes da postupajući sud u razumnom roku odluči o osnovanosti njegovih tužbenih zahteva.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da svojim ponašanjem nije doprineo trajanju postupka.

Ocenjujući postupanje sudova u postupku po žalbi , Ustavni sud je i u ovom ustavnosudskom sporu konstatovao da je osnovna dužnost suda da obezbedi da se izbegne nepotrebno odugovlačenje i da se preduzimaju one radnje u postupku koje imaju za cilj da se postupak sprovede brzo i efikasno. S tim u vezi, Ustavni sud je ocenio da je postupak odlučivanja o žalbi u predmetu Okružnog suda u Leskovcu Gž. 2131/08 trajao tri godine i deset meseci , a u predmetu Okružnog suda u Leskovcu Gž. 3577/08 još uvek nije okončan ni nakon četiri godine čime je prekora čen razuman rok za odlučivanje o žalbi, imajući u vidu standarde za trajanje postupka odlučivanja o žalbi koji su prihvaćeni u praksi Ustavnog suda, kao i Evropskog suda za ljudska prava.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku zajemčeno odredbom čla na 32. stav 1. Ustava u parničnim postupcima koji su se vodili pre d Okružnim sudom u Lebanu u predmetu Gž. 2131/08 i Gž. 3577/08 .

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07 i 111/09 ), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i doneo Odlu ku kao u tački 1. izreke.

Kako podnosilac ustavne žalbe nije istakao zahtev za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud konstatuje da je samo donošenje odluke vid pravičnog zadovoljenja podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava. Kako parnični postupak pred Okružnim sud u Leskovcu Gž. 3577/08 još uvek nije okončan, jer je Viši sud u Leskovcu rešenjem Gž. 975/11 od 4. oktobra 2011. godine predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje , Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, odredio da se štetne posledice utvrđene povrede Ustavom zajemčenog prava otk lone nalaganjem sada nadležnom Osnovnom sudu u Leskovcu da preduzme sve neophodne mere kako bi se parnični postupak u drugom predmetu P. 3570/07 okončao u najkraćem r oku, kako je odlučeno u tački 2 . izreke.

6. Na osnovu izloženog i odredaba čl ana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Ustavni sud o povredi prava na suđenje u razumnom roku u žalbenim postupcima

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti