Odbacivanje ustavne žalbe zbog neustavnosti pravnog osnova tužbenog zahteva
Kratak pregled
Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu jer je Zaključak Vlade, na kome se temelji zahtev za isplatu "kosovskog dodatka", ranijom odlukom Suda proglašen neustavnim. Razmatranje žalbe je stoga bespredmetno, jer se neustavan akt ne može primenjivati.
Tekst originalne odluke
Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Milete Biševca iz sela Donji Jasenovik, opština Zubin Potok, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 6. oktobra 2011. godine, doneo je
R E Š E Nj E
Odbacuje se ustavna žalba Milete Biševca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 317/10 od 27. januara 2010. godine i presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 11341/06 od 25. marta 2008. godine.
O b r a z l o ž e nj e
1. Mileta Biševac iz sela Donji Jasenovik, opština Zubin Potok, je 10. aprila 2010. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 317/10 od 27. januara 2010. godine i presude Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 11341/06 od 25. marta 2008. godine, koju je po nalogu Ustavnog suda uredio podneskom od 12. juna 2010. godine, zbog povrede "prava na jednaku zakonsku zaštitu bez diskriminacije i prava na pravično suđenje pred nepristrastnim sudom", koja su zajemčena članom 21, članom 16. stav 2. i članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, kao i članom 6. tačke 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.
U ustavnoj žalbi se navodi da je podnosilac podneo Prvom opštinskom sudu u Beogradu tužbu protiv Javnog preduzeća "Elektroprivreda Srbije" - "Elektrokosmet" iz Beograda radi isplate "novčane obaveze uz zaradu" prema Zaključku Vlade Republike Srbije 05 broj 02-4586/2003-001 od 17. jula 2003. godine - tzv. "kosovski dodatak" za period od decembra 2003. godine do decembra 2007. godine, ali su sudovi odbili njegov tužbeni zahtev. Podnosilac smatra da je njegov poslodavac bio u obavezi da mu po ovom osnovu isplaćuje uvećanu zaradu bez obzira da li su mu za to bila doznačena sredstva ili ne, jer je navedeni zaključak Vlade važeći propis, koji su dužna da primenjuju sva lica i sudovi u Republici Srbiji, a jedini organ koji takav akt može staviti van snage u propisanom postupku je Ustavni sud, te zaključuje da je sud stao u zaštitu preduzeća koje je u državnoj svojini "nekritički i diskriminatorski".
2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) ima istu sadržinu kao član 170. Ustava.
3. Ustavni sud je u prethodnom postupku ispitivanja ustavne žalbe izvršio uvid u priloženu presudu Apelacionog suda u Beogradu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:
Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 11341/06 od 25. marta 2008. godine odbijen je kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, kojim je tražio da se tuženo preduzeće "Elektroprivreda Srbije"- "Elektrokosmet" iz Beograda obaveže da mu na ime neisplaćenog dodatka za rad na području Kosova i Metohije isplati novčani iznos u vrednosti, za period i sa zakonskom zateznom kamatom od datuma isplate kako je opredeljen tužbenim zahtevom, zahtev da na navedene iznose tuženi plati doprinose iz penzijsko - invalidskog i zdravstvenog osiguranja na ime tužioca, kao i zahtev da mu tužena nadoknadi troškove parničnog postupka.
Tužilac je protiv prvostepene presude izjavio žalbu zbog pogrešne primene materijalnog prava, koja je presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1. 317/10 od 27. januara 2010. godine odbijena kao neosnovana.
4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju (član 16. stav 2.); da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (član 21. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.). Članom 32. stav 1. Ustava je garantovano pravo koje je po svojoj sadržini u osnovi istovetno pravu iz člana 6. stav 1. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te Ustavni sud povredu ovog prava u postupku po ustavnoj žalbi ceni u odnosu na Ustav Republike Srbije.
Odredbama člana 60. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) je propisano da se zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni, kao i da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto - obustaviće se.
5. Ocenjujući navode ustavne žalbe u odnosu na povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje na to da je Odlukom Ustavnog suda IU–412/2003 od 16. aprila 2010. godine utvrđeno da odredbe Zaključka Vlade Republike Srbije na koje se poziva podnosilac ustavne žalbe, nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. S obzirom na to da je predmetni parnični postupak pravnosnažno okončan pre objavljivanja navedene Odluke, te da podnosilac ustavne žalbe povredu Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje izvodi iz činjenice da je ostao uskraćen za isplatu iznosa zarade koja je utvrđena navedenim Zaključkom Vlade od 17. jula 2003. godine, Ustavni sud smatra da bi razmatranje žalbe u ovom delu bilo bespredmetno, imajući u vidu odredbe člana 60. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu.
U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da je osporena drugostepena presuda "diskriminatorska", Ustavni sud konstatuje da ustavna žalba ne sadrži navode i dokaze da je osporenim presudama podnosilac ustavne žalbe na bilo koji način diskriminisan zbog nekog ličnog svojstva, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda načela jednakosti svih pred Ustavom i zakonom i zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava.
U odnosu na član 16. stav 2. Ustava čija je povreda istaknuta u ustavnoj žalbi, Ustavni sud ukazuje da se označenom ustavnom normom ne jemči nijedno konkretno ljudsko ili manjinsko pravo ili sloboda čiju zaštitu Ustavni sud pruža u postupku po ustavnoj žalbi, već se utvrđuje jedno od načela u skladu sa kojima se ostvaruju zajemčena prava i slobode, a čija primena se u konkretnom slučaju ne može dovesti u pitanje.
Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu Sud je doneo Odluku kao u izreci.
PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA
dr Dragiša Slijepčević