Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neosnovane

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv presude Okružnog suda u Zrenjaninu. Sud je ocenio da podnosilac u suštini traži preispitivanje zakonitosti sudske odluke, a ne zaštitu ustavnih prava, te da žalba ne sadrži ustavnopravne razloge za vođenje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragoljuba Đorđevića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. decembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragoljuba Đorđevića izjavljena protiv presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 767/09 od 10. avgusta 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragoljub Đorđević iz Beograda je 7. oktobra 2009. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 767/09 od 10. avgusta 2009. godine, zbog povrede odredaba čl. 21, 22, 32. i 36, člana 142. stav 2. i člana 145. stav 2. Ustava Republike Srbije.
2. Prema odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojom se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. Na osnovu navoda iz ustavne žalbe i dokaza koji su uz žalbu priloženi, Ustavni sud je utvrdio da je presudom Opštinskog suda u Zrenjaninu P. 2741/08 od 24. februara 2009. godine održano na snazi rešenje tog suda Iv. 4774/08 od 12. novembra 2008. godine kojim je obavezan tuženi da isplati tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, 66.000,00 dinara sa zakonskom kamatom, kao i troškove izvršnog postupka.
Osporenom presudom Okružnog suda u Zrenjaninu Gž. 767/09 od 10. avgusta 2009. godine preinačena je prvostepena presuda tako što je ukinuto rešenje Opštinskog suda u Zrenjaninu Iv. 4774/08 od 12. novembra 2008. godine, sa obrazloženjem da je ''zastupanje tuženog od strane tužioca posledica niza radnji tužioca koje nisu u skladu sa standardima načela poštenja i savesnosti i zabrane zloupotrebe prava, te kod takvog stanja stvari, kada je tužilac preduzimao radnje advokatskog zastupanja u sporu do kojeg je sam doveo i u vezi sa kojim je preuzeo obavezu snošenja troškova, nema osnova da mu se prizna tražena naknada na teret tuženog, bez obzira na formalno punomoćje kojim ga je tuženi ovlastio za zastupanje''.
4. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba ne sadrži ustavnopravne razloge koji bi ukazivali na postojanje povreda odredaba Ustava koje su u žalbi označene.
Ustavni sud najpre konstatuje da se odredbama člana 142. stav 2. i člana 145. stav 2. Ustava ne garantuje neko od građanskih prava i sloboda, već utvrđuju načela samostalnosti i nezavisnosti sudova, te utvrđuje da se sudske odluke zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona.
Iz navoda ustavne žalbe proizlazi da su u ustavnoj žalbi isključivo navedeni razlozi koji bi se mogli odnositi na odredbu člana 32. stav 1. Ustava, a kojom je utvrđeno da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.
Podnosilac ustavne žalbe ističe da je ''Okružni sud u Zrenjaninu u pobijanoj preinačujućoj presudi nezakonito postupio, pa je pogrešno ceneći izvedeno činjenično stanje u postupku, izveo pogrešan zaključak da je prvostepeni sud pogrešno primenio odredbe materijalnog prava i na taj način je podnosiocu naneo materijalnu štetu'', iz čega proizlazi da se od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da kao instancioni sud ispita zakonitost osporene presude. Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati pravilnost zaključaka redovnih sudova, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno, odnosno da sudski postupak nije bio pravičan na način kako je to utvrđeno u članu 32. stav 1. Ustava. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži takve razloge.
Ustavni sud je, takođe, konstatovao da ustavna žalba ne sadrži nijedan razlog koji bi se mogao dovesti u vezu sa povredom načela zabrane diskriminacije utvrđenog članom 21. Ustava i povredom načela zaštite ljudskih i manjinskih prava i sloboda utvrđenog članom 22. Ustava.
Imajući u vidu da se od Ustavnog suda u suštini zahteva da preispita zakonitost osporene presude, a ne da odlučuje o povredi određenog Ustavom garantovanog prava, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer nisu ispunjene pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.
5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neosnovane

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti