Usvajanje žalbe zakonskog naslednika zbog povrede prava na imovinu

Kratak pregled

Ustavni sud je utvrdio povredu prava na imovinu podnositeljke kao zakonske naslednice ranijeg stečajnog poverioca. Država je obavezana da isplati materijalnu štetu u visini priznatog potraživanja iz radnog odnosa, dok je deo žalbe za suđenje u razumnom roku odbačen zbog nedostatka legitimacije.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-18575/2023
24.09.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), dr Milan Škulić, dr Vladan Petrov, dr Tijana Šurlan i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. V. iz Loznice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 24. septembra 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. V. i utvrđuje da je podnositeljki povređeno pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu u predmetu St. 41/10, dok se u preostalom delu odbacuje njena ustavna žalba.

2. Utvrđuje se pravo M. V. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu u predmetu St.41/10, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. V. iz Loznice je 17. oktobra 2023. godine, preko punomoćnika V. P, advokata iz Loznice, Privrednom sudu u Valjevu izjavila prigovor radi ubrzavanja stečajnog postupka koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu u predmetu St. 41/10.

Imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, te da je odredbama člana 16. st. 1. i 2. istog zakona propisano da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona, kao i žalba protiv rešenja kojim je odbijen prigovor iz stava 1. ovog člana po kojima nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom, Privredni sud u Valjevu je dostavio ovaj predmet Ustavnom sudu na dalji postupak i odlučivanje.

Podnositeljka je u prigovoru radi ubrzavanja postupka istakla da je u predmetnom stečajnom postupku, koji se vodi duže od 14 godina i koji još uvek nije okončan, njen pravni prethodnik podneo prijavu potraživanja iz radnog odnosa, koje mu je u tom postupku priznato, ali nije namireno.

Postupajući u skladu sa odredbom člana 16. stav 6. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, podnositeljka ustavne žalbe je u posebnom podnesku istakla zahtev za naknadu materijalne štete u visini utvrđenog, a nenaplaćenog potraživanja u predmetnom stečajnom postupku. Takođe, potražuje naknadu troškova postupka.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u priloženu dokumentaciju, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti koje su od značaja za odlučivanje:

Rešenjem Trgovinskog suda u Valjevu od 11. juna 2009. godine otvoren je stečajni postupak nad stečajnim dužnikom „V.“ a.d. „C.“ DOO, Loznica, a za stečajnog upravnika je imenovana Agencija za privatizaciju, čija je prava i obaveze nakon 4. novembra 2015. godine preuzela Agencija za licenciranje stečajnih upravnika.

Stečajni dužnik „V.“ a.d. „C.“ DOO, Loznica je preduzeće sa većinskim društvenim kapitalom.

Pravni prethodnik podnositeljke ustavne žalbe je u predmetnom stečajnom postupku prijavio svoje potraživanje iz radnog odnosa koje mu je i utvrđeno.

Rešenjem Osnovnog suda u Loznici O. 844/23 od 3. oktobra 2023. godine za zakonskog naslednika na naknadno pronađenoj zaostavštini pok. Z. V. koju, pored ostalog, čini i potraživanje iz četvrtog isplatnog reda po osnovu neisplaćene zarade u postupku stečaja nad „V.“ a.d. „C.“ DOO, Loznica oglašena je M. V.

Iz dopisa Privrednog suda u Valjevu St. 41/10 od 4. juna 2025. godine proizlazi da M. V. nakon smrti svog pravnog prethodnika pok. Z. V. - ranijeg stečajnog poverioca nije stupila u stečajni postupak na osnovu ostavinskog rešenja.

4. Odredbama člana 18. st. 2. i 3. Ustava je utvrđeno da se Ustavom jemče, i kao takva, neposredno primenjuju ljudska i manjinska prava zajemčena opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima i zakonima i da se odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumače u korist unapređenja vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi međunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovođenje. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 2. Zakona o izmeni i dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 92/23) propisano je da se u članu 82. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS”, br. 109/07, 99/11, 18/13, 40/15, 103/15 i 10/23) dodaje stav 2. koji glasi: „Izuzetno od stava 1. ovog člana ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, ako je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u stečajnim i izvršnim postupcima koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom“.

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbama člana 16. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je: da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom (stav 1.); da su sudovi dužni da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona sve nerešene predmete iz st. 1. do 4. ovog člana dostave Ustavnom sudu na dalji postupak i odlučivanje i da o tome obaveste podnosioca prigovora, žalbe, odnosno tužbe (stav 5.); da podnosilac prigovora radi ubrzavanja postupka, odnosno žalbe protiv rešenja o odbijanju prigovora radi ubrzavanja postupka ima pravo da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja od strane suda iz stava 5. ovog člana, dostavi Ustavnom sudu zahtev za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete (stav 6.).

Odredbom člana 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) je propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku i da su oni hitni i imaju prvenstvo u odlučivanju.

5. Ustavni sud najpre konstatuje da je Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku stupio na snagu 1. januara 2016. godine i da je njime predviđeno da zaštitu prava na suđenje u razumnom roku u postupcima koji su još uvek u toku pruža nadležni sud, a ne Ustavni sud. Međutim, citiranim odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku isključena je primena predmetnog zakona u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, što znači da u ovoj vrsti postupaka sudovi više nisu nadležni za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, već je to postala isključiva nadležnost Ustavnog suda, bez obzira na to da li je predmetni postupak u toku ili je okončan.

Imajući navedeno u vidu, a posebno odredbu člana 16. stav 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da se prigovor podnositeljke podnet nadležnom sudu radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka, smatra ustavnom žalbom izjavljenom zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu u predmetnom stečajnom postupku. Podnositeljka ustavne žalbe je, saglasno odredbi člana 16. stav 6. navedenog Zakona, u ostavljenom roku istakla i zahtev za naknadu materijalne štete izazvane povredom navedenih prava.

6. Polazeći od toga da je rešenjem Osnovnog suda u Loznici O. 844/23 od 3. oktobra 2023. godine za zakonskog naslednika na predmetnom potraživanju oglašena podnositeljka ustavne žalbe, Ustavni sud nalazi da je ona, kao zakonska naslednica, preuzele i postupak, najpre sudske, a zatim i ustavnopravne zaštite iza smrti pok. Z. V. Priznavanje podnositeljki svojstva stranke u postupku po ustavnoj žalbi, bez obzira na to što nije učestvovala u stečajnom postupku, predstavljalo bi odstupanje od do sada ustanovljene prakse Ustavnog suda. Međutim, Ustavni sud ukazuje da se ovde svojstvo stranke u postupku po ustavnoj žalbi priznaje podnositeljki u cilju zaštite ljudskih prava licima koja su trenutkom smrti ostavioca ušla u njegova prava i obaveze, jer se radi o imovinskim pravima koja se nasleđuju. Prilikom priznavanja svojstva stranke u postupku po ustavnoj žalbi u ovom konkretnom slučaju, Sud je uzeo u obzir i to da se poštuju prava nekoga ko bi mogao biti žrtva kršenja prava, kao i da postoji legitiman interes na strani podnositeljke (videti presudu Evropskog suda za ljudska prava u slučaju Marie-Louise Loyen i Bruneel protiv Francuske, predstavka broj 55929/00, od 5. jula 2005. godine, stav 29, kao i Odluku Ustvnog suda Už-7187/2018 od16. juna 2022. godine).

7. Polazeći od istaknute povrede prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je ocenio da propust Privrednog suda u Valjevu da obezbedi namirenje potraživanja pravnog prethodnika podnositeljke koje potiče iz radnog odnosa, prema stečajnom dužniku sa društvenim kapitalom, predstavlja povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavnu žalbu u tom delu, pa je utvrdio da je podnositeljki u osporenom stečajnom postupku povređeno pravo na imovinu, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke utvrdio pravo na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenog u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu u predmetu St.41/10, umanjenog za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

S tim u vezi, Ustavni sud konstatuje da je Evropski sud u presudi Stevanović i drugi protiv Srbije (broj predstavke 43815/17 i 15 drugih, od 27. avgusta 2019. godine, stav 17.) prihvatio stanovište prema kome prilikom dosuđivanja materijalne štete zbog propusta da potraživanje podnosilaca bude namireno, podnosioci nemaju pravo na zakonsku zateznu kamatu za period nakon pokretanja stečajnog postupka.

8. U odnosu na istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku, iz člana 32. stav 1. Ustava, u stečajnom postupku koji se vodi pred Privrednim sudom u Valjevu u predmetu St. 41/10, Ustavni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju podnositeljka ustavne žalbe u osporenom stečajnom postupku nije imala svojstvo stranke, zbog čega nema aktivnu legitimaciju za isticanje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu u ovom delu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđenje pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

9. U pogledu zahteva podnositeljke za naknadu troškova postupaka po prigovoru radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka, koji je pred nadležnim sudom vođen do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre ukazuje na to da je članom 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, zbog čega svakako nema osnova za naknadu troškova po navedenom osnovu, tj. sudske takse. Dalje, imajući u vidu da se prigovor podnositeljke, u smislu citiranih zakonskih izmena, smatra ustavnom žalbom, Ustavni sud je zahtev za naknadu troškova postupka razmatrao u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu, u konkretnom slučaju, ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). S tim u vezi, Ustavni sud naglašava da je usvojenim izmenama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i ovom odlukom Ustavnog suda obezbeđena delotvorna zaštita prava podnositeljke ustavne žalbe, koja će u skladu sa poštovanjem principa supsidijarnosti, kao i praksom Evropskog suda, traženu zaštitu prava brže ostvariti u okvirima nacionalnog pravnog sistema. Takođe, zaštita prava podnositeljke ustavne žalbe je potpuna, imajući u vidu da je ona istovremeno mogla ostvariti pravo na naknadu i nematerijalne i materijalne štete zbog utvrđene povrede prava, što se, saglasno odredbama člana 26. stav 1. i člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, može postići isključivo podnošenjem tužbe protiv Republike Srbije i vođenjem posebnog parničnog postupka. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio zahtev za naknadu troškova, rešavajući kao u tački 3. izreke.

10. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Usvajanje žalbe zakonskog naslednika zbog povrede prava na imovinu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti