Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu koji je trajao preko pet godina. Sud je utvrdio pravo na naknadu nematerijalne štete, dok je ostale navode o pravičnom suđenju odbacio.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1858/2023
19.03.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Nataša Plavšić, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, dr Dobrosav Milovanović i Maja Popović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. B. iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 19. marta 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. B. i utvrđuje da je u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom u predmetu U. 9089/17 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo M. B. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Odbacuje se zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. B. iz Beograda podneo je Ustavnom sudu, 14. februara 2023. godine, preko punomoćnika A. B, advokata iz Beograda, ustavnu žalbu protiv presude Upravnog suda U. 9089/17 od 1. decembra 2022. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbija i posebnih prava okrivljenog iz člana 33. stav 5. Ustava, kao i zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava, u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom u predmetu U. 9089/17.

Povrede prava na pravično suđenje i posebnih prava okrivljenog se obrazlažu time što u disciplinskom postupku nisu izvedeni svi dokazi koje je podnosilac ustavne žalbe smatrao značajnim za odlučivanje o njegovoj disciplinskoj odgovornosti. Podnosilac smatra i da mu je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu koji je trajao više od pet godina.

Predloženo je da Ustavni sud utvrdi povrede navedenih ustavnih prava, poništi osporenu presudu, odredi naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u upravnom sporu i prizna pravo na naknadu troškova postupka na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku iz spisa predmeta Upravnog suda U. 9089/17 i iz celokupne priložene dokumentacije, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova – Direkcija policije – Žandarmerija (u daljem tekstu: prvostepeni organ) 03/11 broj 116-1646/15 od 7. marta 2017. godine utvrđena je disciplinska odgovornost podnosioca ustavne žalbe, raspoređenog na radno mesto policajac za poslove obezbeđenja u Jedinici za obezbeđenje Odreda Žandarmerije u Beogradu, zbog toga što bliže navedenih sedam dana u julu mesecu 2015. godine, kada je Dnevnim rasporedom rada bio predviđen da obavlja poslove obezbeđenja objekta rezidencije ambasadora Sjedinjenih Američkih Država, nije došao na posao, niti je svoj nedolazak opravdao svom neposrednom starešini, čime je izvršio tešku povredu službene dužnosti „neopravdano izostajanje sa posla preko tri radna dana u toku jedne kalendarske godine“ iz člana 157. tačka 17) Zakona o policiji („Službeni glasnik RS“, br. 101/05, 63/09, 92/11 i 64/15), te mu je, na osnovu člana 159. tačka 4) tog zakona i člana 7. Uredbe o disciplinskoj odgovornosti u Ministarstvu unutrašnjih poslova („Službeni glasnik RS“, broj 8/06), izrečena disciplinska mera „prestanak radnog odnosa“.

Rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova – Disciplinska komisija (u daljem tekstu: drugostepeni organ) DK broj 116-76/2017 od 4. aprila 2017. godine odbijen je kao neosnovan prigovor podnosioca podnet protiv rešenja prvostepenog organa.

Presudom Upravnog suda U. 9089/17 od 1. decembra 2022. godine odbijena je tužba podnosioca podneta 13. juna 2017. godine protiv navedenog rešenja drugostepenog organa. Upravni sud je odlučio na osnovu spisa predmeta organa uprave koji su mu dostavljeni uz odgovor na tužbu 5. septembra 2017. godine.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu se podnosilac ustavne žalbe, pored ostalog, poziva, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 2. Zakona o upravnim sporovima („Službeni glasnik RS“, broj 111/09) je propisano da u upravnom sporu sud odlučuje na osnovu zakona i u razumnom roku.

5. Ocenjujući istaknutu povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Sud konstatuje da je upravni spor pokrenut tužbom podnosioca od 13. juna 2017. godine i okončan donošenjem osporene presude Upravnog suda od 1. decembra 2022. godine, te je trajao pet godina i nepunih šest meseci.

Pored same dužine trajanja postupka, Ustavni sud je, pri ocenjivanju da li je period odlučivanja nadležnog suda bio razuman, uzeo u razmatranje i sledeće kriterijume: složenost predmeta, ponašanje podnosioca kao stranke u postupku, postupanje nadležnog suda, kao i to o kom pravu podnosioca je odlučivano.

Primenjujući navedene kriterijume na konkretan slučaj, Ustavni sud nalazi da predmet upravnog spora nije bio činjenično složen, imajući u vidu da su relevantne činjenice utvrđene u postupku pred disciplinskim organima, niti su se postavljala složena pravna pitanja. Takođe, predmet spora u pravnoj stvari prestanka radnog odnosa je bio od egzistencijalnog značaja za podnosioca, koji nije doprineo trajanju upravnog spora.

Ustavni sud nalazi da je sporo postupanje Upravnog suda isključivo dovelo do dugog trajanja upravnog spora koje se u konkretnom slučaju ne može opravdati. Prema stanovištu Evropskog suda za ljudska prava, povreda prava na suđenje u razumnom roku postoji kada je suđenje u jednom stepenu trajalo preterano dugo (presuda ESLjP, Ciccardi protiv Italije, broj predstavke 46521/99, od 16. novembra 2000. godine, st. 9. i 11.), kao i da je u sporovima koji se tiču radnopravnog statusa potrebna posebna ažurnost (presuda ESLjP, Ruotolo protiv Italije, broj predstavke 12460/86, od 27. februara 1992. godine, stav 17.).

Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je u upravnom sporu koji je vođen pred Upravnim sudom u predmetu U. 9089/17 podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), usvojio ustavnu žalbu u pogledu navedenog Ustavom zajemčenog prava, odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 700 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbi člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, a posebno trajanje predmetnog postupka, potom životni standard države i činjenicu da će utvrđena naknada biti mnogo brže isplaćena na nacionalnom nivou, nego što je to slučaj ako o predmetu odlučuje Evropski sud za ljuska prava.

Pored toga, Ustavni sud je imao u vidu noviju praksu Evropskog suda za ljudska prava izraženu u presudi Hrustić i drugi protiv Srbije od 9. januara 2018. godine (predstavke br. 8647/16, 12666/16 i 20851/16) i više drugih presuda, koje se odnose na pitanje visine naknade nematerijalne štete dosuđene zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, te je uskladio svoju dosadašnju praksu sa navedenim stavovima Evropskog suda.

7. Razmatrajući ustavnu žalbu u delu u kome je osporena presuda Upravnog suda U. 9089/17 od 1. decembra 2022. godine, Sud je pošao od toga da je, saglasno odredbi člana 170. Ustava, u postupku po ustavnoj žalbi nadležan jedino da ispituje postojanje povreda ili uskraćivanja Ustavom zajemčenih prava i sloboda, te se stoga i navodi ustavne žalbe moraju zasnivati na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine označenog ustavnog prava ili slobode, potkrepljuju tvrdnje o njegovoj povredi ili uskraćivanju.

Po oceni Ustavnog suda, podnosilac ustavne žalbe nezadovoljan ishodom disciplinskog postupka koji je vođen protiv njega, ponavljajući navode iz prigovora u disciplinskom postupku i tužbe u upravnom sporu, od Ustavnog suda zapravo traži da postupa kao instancioni sud i još jednom oceni zakonitost sprovedenog dokaznog postupka.

S tim u vezi, Ustavni sud ukazuje na to da rešavajući o ustavnoj žalbi nije nadležan da ocenjuje dokaze izvedene u upravnom postupku i u upravnom sporu, niti da preispituje pravilnost zaključaka upravnih organa i suda o pojedinim izvedenim ili predloženim dokazima, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi i dokaza priloženih uz nju, kao i sadržine osporene sudske odluke, ne proizlazi da su upravni organi i sud u upravnom sporu proizvoljno cenili izvedene dokaze, i to na štetu podnosioca ustavne žalbe. U konkretnom slučaju, prvostepeni organ je na usmenoj raspravi izveo dokaze za koje je smatrao da su neophodni radi utvrđivanja odlučnih činjenica, detaljno obrazloživši proces njihove ocene i razloge zbog kojih im je poklonio veru.

Ustavni sud je konstatovao da se povreda posebnih prava okrivljenog iz člana 33. stav 5. Ustava u suštini obrazlaže istim navodima kao i prethodno ocenjena istaknuta povreda prava na pravično suđenje, te je nije posebno cenio.

Polazeći od navedenog, Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu izjavljenu protiv osporene presude, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. Kako u konkretnom slučaju ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (videti presudu u predmetu Evropskog suda za ljudska prava Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15 od 12. maja 2022. godine, stav 83.), Sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 4. izreke.

9. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9), člana 46. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti