Nedozvoljenost ustavne žalbe protiv nepostupanja javnog tužilaštva po inicijativi stranke

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu zbog nepostupanja Republičkog javnog tužilaštva. Postupanje po inicijativi za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti nije radnja protiv koje je dozvoljena ustavna žalba, jer privatni tužilac nema pravo na ovaj pravni lek.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jordana Tošića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. juna 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Jordana Tošića izjavljena zbog radnje nečinjenja Republičkog javnog tužilaštva.

O b r a z l o ž e nj e

1. Jordan Tošić iz Beograda podneo je Ustavnom sudu 10. aprila 2010. godine ustavnu žalbu „protiv Republičkog javnog tužilaštva u Beogradu ... i po molbi za podizanje zahteva za davanje lažnih iskaza“, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i odredbama člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

U ustavnoj žalbi je navedeno: da je podnosilac „dana 27. januara 2009. godine, Republičkom javnom tužilaštvu Srbije u Beogradu podneo molbu za podizanje zahteva za davanje lažnih iskaza, protiv svedoka M.P, M.M.N. i J.N, koji su na glavnoj raspravi u Opštinskom sudu u Pirotu, po predmetu K. 115/08, dana 30. juna 2008. godine, upozoreni i opomenuti da je davanje lažnih iskaza krivično delo, i oni su u svojstvu svedoka iznosili pred sudom više lažnih iskaza, pod datom zakletvom, čime su svojim iznošenjem neistine na štetu Tošić Jordana, i više puta iznosili razne neistine kojima je grubo vređan i klevetan Tošić Jordan, čime su svojim lažnim izjavama grubo povredili ljudska prava, kao i moralna prava i zdravstveno stanje Tošić Jordanu, i sve zbog iznetih grubih i teških lažnih iskaza sa namerom i ciljem da se Tošić Jordan grubo povredi iznetim neistinama“; da je po podnetoj molbi podnosilac 5. marta 2009. godine dobio obaveštenje Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 107/09 od 23. februara 2009. godine kojim je obavešten da tužilaštvo nije našlo osnov za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti i da se podnosilac „godinama obraća Republičkom javnom tužilaštvu sa zahtevima za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, ali za deset godina nijedan podneti zahtev nije prihvaćen“. Podnosilac ustavne žalbe je zahtevao da Ustavni sud usvoji podnetu žalbu i naloži nadležnom sudu „da preduzme sve neophodne mere kako bi se ovaj zahtev okončao na pravičan i zakoniti način u najkraćem roku pod pretnjom primene zakonskih posledica za postupanje sudija i sav taj sud, a zbog nepoštovanja ovog suda“.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07) sadržinski je identična odredbi člana 170. Ustava.

3. U sprovedenom prethodnom postupku Ustavni sud je utvrdio da se podnosilac ustavne žalbe ovom sudu obraća kao privatni tužilac u krivičnom postupku koji je vođen protiv okrivljenog Ž.T, zbog krivičnog dela kleveta iz člana 92. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09). Iz navoda sadržanih u ustavnoj žalbi proizlazi da je ovaj krivični postupak pravnosnažno okončan presudom Okružnog suda u Pirotu Kž. 186/09 od 10. juna 2009. godine kojom je odbijena žalba privatnog tužioca, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljena protiv presude Opštinskog suda u K. 372/08 od 24. marta 2009. godine, koja je i potvrđena.

Aktom Republičkog javnog tužilaštva KTZ. 107/09 od 23. februara 2009. godine obavešten je podnosilac ustavne žalbe da tužilaštvo nije našlo osnov za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Opštinskog suda u Pirotu K. 115/08 i presude Okružnog suda u Pirotu Kž. 257/08, da je inicijativa podnosioca preuranjena, jer u navedenom predmetu nije doneta pravnosnažna presuda i podnosilac je poučen da, ukoliko smatra da je izvršeno krivično delo davanja lažnog iskaza, ima pravo da podnese krivičnu prijavu Opštinskom javnom tužilaštvu u Pirotu.

4. Ustavni sud je utvrdio da podnosilac ustavne žalbe, iako formalno ističe povredu prava na suđenje u razumnom roku, u suštini isključivo osporava radnju nečinjenja Republičkog javnog tužilaštva koja se, po njegovom mišljenju, sastoji u tome što tužilaštvo nije podiglo „zahtev za davanje lažnih iskaza, protiv svedoka M.P, M.M.N. i J.N. ... i za deset godina nijedan podneti zahtev nije prihvaćen“. Ustavni sud ukazuje na to da, saglasno odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05 i 49/07), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Privatni tužilac nema ovlašćenje, niti mogućnost da izjavi zahtev za zaštitu zakonitosti bez obzira na odluku javnog tužioca po podnetoj inicijativi. Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo koje stoji na raspolaganju privatnom tužiocu, ovde podnosiocu ustavne žalbe, to se prema pravnom stavu Ustavnog suda i postupak po ovom pravnom sredstvu ne može smatrati pretpostavkom za podnošenje ustavne žalbe u smislu navedenih odredaba Ustava i Zakona. Zahtev za zaštitu zakonitosti u krivičnom postupku se ne može smatrati pravnim sredstvom čijim iscrpljivanjem podnosilac ustavne žalbe stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, već se u krivičnom postupku pravna sredstva iscrpljuju podnošenjem žalbe protiv prvostepene presude ili rešenja, odnosno žalbe protiv drugostepene presude, kada je ona u skladu sa zakonom dozvoljena. Ovakav pravni stav Ustavni sud već je izrazio u Rešenju Už-1472/2009 od 24. septembra 2009. godine, kao i u više drugih rešenja. S obzirom na to da postupak Republičkog javnog tužilaštva po inicijativi za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti u krivičnom postupku nije pretpostavka za podnošenje ustavne žalbe, kao i da podnosilac ustavne žalbe nema ovlašćenje da samostalno podigne ovaj zahtev, to ni obaveštenje tužilaštva da nema osnova da podigne ovo vanredno pravno sredstvo, odnosno nepodizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ne može biti radnja protiv koje se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. Zakona o Ustavnom sudu, ustavna žalba može izjaviti. Ovo tim pre što podnosilac ustavne žalbe navodi da Republičkom javnom tužilaštvu nije podneo inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, već „molbu za podizanje zahteva za davanje lažnog iskaza protiv svedoka M.P, M.M.N. i J.N.“ u predmetu Opštinskog suda u Pirotu K. 115/08, koja kao pravno sredstvo ne postoji u krivičnom postupku.

Imajući u vidu sve navedeno, Ustavni sud je podnetu ustavnu žalbu odbacio, saglasno odredbama člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer ne postoje Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.

5. S obzirom na sve navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Nedozvoljenost ustavne žalbe protiv nepostupanja javnog tužilaštva po inicijativi stranke

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti