Povreda prava na pristup sudu u sporu za isplatu ratnih dnevnica

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu i utvrđuje povredu prava na pravično suđenje. Oglašavanje redovnih sudova apsolutno nenadležnim za odlučivanje o tužbi za isplatu ratnih dnevnica predstavlja povredu prava na pristup sudu, jer se radi o imovinskopravnom sporu.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Marija Draškić, dr Agneš Kartag Odri, dr Goran Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Bratislava Pešića i Đorđa Pešića, obojice iz sela Batulovce, opština Vlasotince, Srđana Markovića iz sela Tupalovce, opština Grdelica, Aleksandra Mikića, Siniše Vukašinovića, Ivana Živkovića, Gorana Đorđevića, Srđana Stankovića, Miljana Đorđevića, Zorana Apostolovića, Nebojše Petkovića , Dragana Ivanovića, Živote Pavkovića i Predraga Pavkovića, svih iz Leskovca, Bogoljuba Pop-Simonovića iz Vlasotinca, Siniše Stankovića i Zorana Đokića, obojice iz sela Veliko Trnjane, opština Leskovac, Miroslava Mihajlovića i Slaviše Mikića, obojice iz sela Turekovac, opština Leskovac, Gorana Nikolića, Gorana Trajkovića i Dragana Stojanovića, svih iz sela Karađorđevac, opština Leskovac i Zorana Petrovića iz sela Podrimce, opština Leskovac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 27. decembra 2012. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Bratislava Pešića, Đorđa Pešića, Srđana Markovića, Aleksandra Mikića, Siniše Vukašinovića, Ivana Živkovića, Gorana Đorđevića, Srđana Stankovića, Miljana Đorđevića, Zorana Apostolovića, Nebojše Petkovića , Dragana Ivanovića, Živote Pavkovića, Predraga Pavkovića, Bogoljuba Pop-Simonovića, Siniše Stankovića, Zorana Đokića, Miroslava Mihajlovića, Slaviše Mikića, Gorana Nikolića, Gorana Trajkovića, Dragana Stojanovića i Zorana Petrovića i utvrđuje da je rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 2380/09 od 24. marta 2009. godine i rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 11870/09 od 17. juna 2009. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Nalaže se nadležnom sudu da, u roku od 60 dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda, ponovi postupak po žalbi podnosilaca ustavne žalbe izjavljenoj protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 2380/09 od 24. marta 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Bratislav Pešić iz sela Batulovce, opština Vlasotince i drugi podnosioci ustavne žalbe navedeni u uvodu i izreci, su 9. aprila 2010. godine, preko punomoćnika Dragutina Vidosavljevića, advokata iz Leskovca, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 2380/09 od 24. marta 2009. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Gž. 11870/09 od 17. juna 2009. godine, zbog povrede načela zabrane diskriminacije iz člana 21. st. 2. i 3. Ustava Republike Srbije, prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava i prava na imovinu iz člana 58. st. 1. i 2. Ustava.

U ustavnoj žalbi je, pored ostalog, navedeno: da su podnosioci ustavne žalbe učestvovali u ratnim dejstvima na Kosovu i Metohiji tokom 1999. godine, te da im nisu isplaćene dnevnice; da su podneli tužbu za naknadu štete Prvom opštinskom sudu u Beogradu, koji se rešenjem P. 2380/09 od 24. marta 2009. godine oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje i odbacio njihovu tužbu, a da je Okružni sud u Beogradu rešenjem Gž. 11870/09 od 17. juna 2009. godine odbio njihovu žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje; da je navedenim rešenjima Prvog opštinskog suda u Beogradu i Okružnog suda u Beogradu podnosiocima ustavne žalbe uskraćeno pravo na pristup sudu, kao element prava na pravično suđenje; da su podnosioci diskriminisani i stavljeni u neravnopravan položaj u odnosu na druge učesnike u ratu kojima je država isplatila pripadajuće dnevnice, čime im je povređeno načelo zabrane diskriminacije; da im je država neisplaćivanjem dugovanog novca povredila pravo na imovinu.

Podnosioci ustavne žalbe su predložili da Ustavni sud utvrdi da su im osporenim rešenjem povređena navedena Ustavom zajemčena načela i prava, da poništi rešenje Okružnog suda u Beogradu Gž. 11870/09 od 17. juna 2009. godine i obaveže državu da podnosiocima naknadi nematerijalnu i materijalnu štetu.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Prvi opštinski sud u Beogradu je 24. marta 2009. godine doneo osporeno rešenje P. 2380/09, kojim se, pored ostalog, oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje u predmetnoj pravnoj stvari i odbacio tužbu tužilaca, ovde podnosilaca ustavne žalbe.

Okružni sud u Beogradu je 17. juna 2009. godine, odlučujući o žalbi tužilaca, doneo osporeno rešenje Gž. 11870/09, kojim je odbio kao neosnovanu žalbu tužilaca i potvrdio rešenje Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 2380/09 od 24. marta 2009. godine. U obrazloženju osporenog drugostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da se, u konkretnom slučaju, tužioci nisu obraćali nadležnom vojnom organu radi utvrđivanja njihovog prava na tzv. ratne dnevnice, te da u odgovarajućem upravnom postupku nije doneto konačno rešenje kojim im se ovo pravo priznaje ili ne priznaje; da je stoga prvostepeni sud pravilno smatrao da se predmetni tužbeni zahtev faktički svodi na potraživanje u vezi sa kojim je potrebno utvrđivati da li su na strani tužilaca ispunjeni uslovi da im se prizna, odnosno utvrdi pravo na tzv. ratne dnevnice, a za koje utvrđivanje postojanja ili nepostojanja prava je predviđen upravni, a ne sudski postupak; da je, shodno tome, pravilan zaključak prvostepenog suda da rešavanje ovog spora ne spada u sudsku nadležnost, te da je odluka kojom se oglasio apsolutno nenadležnim i odbacio tužbu pravilno zasnovana na odredbama člana 16. st. 1. i 2 , u vezi sa članom 1. Zakona o parničnom postupku.

4. Za ocenu navoda i razloga ustavne žalbe sa stanovišta Ustavom zajemčenih načela i prava, na čiju povredu se podnosioci ustavne žalbe pozivaju, bitne su sledeće odredbe Ustava i zakona:

Odredbama člana 21. Ustava, pored ostalog, je utvrđeno: da svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije (stav 2.); da je zabranjena svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta (stav 3.).

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava je zajemčeno svakom pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbama člana 58. Ustava, pored ostalog, je utvrđeno: da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (stav 1.); da pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne (stav 2.).

Odredbom člana 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 125/04 i 111/09), koji je bio na snazi u vreme pokretanja parničnog postupka, bilo je propisano da se ovim zakonom uređuju pravila postupka za pružanje sudske pravne zaštite po kojima se postupa i odlučuje prilikom rešavanja građanskopravnih sporova iz ličnih, porodičnih, radnih, privrednih, imovinskopravnih i drugih građanskopravnih odnosa, osim sporova za koje je posebnim zakonom predviđena druga vrsta postupka.

5. Ocenjujući razloge i navode ustavne žalbe sa stanovišta odredbe člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je osporenim rešenjima povređeno Ustavom zajemčeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje.

Ustavni sud smatra ustavnopravno neprihvatljivim stav redovnih sudova da se u parničnom postupku ne može odlučivati o zahtevu za isplatu novčanog iznosa na ime neizmirenih dnevnica za učešće u ratnim dejstvima u svojstvu pripadnika rezervnog sastava Vojske Jugoslavije. Po nalaženju Ustavnog suda, u konkretnom slučaju se radi o imovinskopravnom sporu o kome odlučuje sud u parničnom postupku, u skladu sa odredbom člana 1. Zakona o parničnom postupku. Imajući u vidu navedeno, u situaciji kada se prvostepeni sud oglasio apsolutno nenadležnim za postupanje i odbacio kao nedozvoljenu tužbu podnosilaca, iako je o njoj trebalo meritorno da odlučuje, a drugostepeni sud odbio njihovu žalbu i potvrdio prvostepeno rešenje, suštinski je došlo do povrede prava podnosilaca ustavne žalbe na pristup sudu, kao elementa prava na pravično suđenje. Polazeći od izloženog, Ustavni sud je utvrdio da je rešenjem Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 2380/09 od 24. marta 2009. godine i rešenjem Okružnog suda u Beogradu Gž. 11870/09 od 17. juna 2009. godine povređeno pravo podnosilaca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava. Stoga je Sud u ovom delu usvojio ustavnu žalbu, na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 i 99/11), i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

Ustavni sud nije razmatrao navod podnosilaca o povredi prava na imovinu iz člana 58. st. 1. i 2. Ustava, imajući u vidu da je utvrdio povredu prava na pravično suđenje zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava.

6. U vezi sa istaknutom povredom načela zabrane diskriminacije iz člana 21. st. 2. i 3. Ustava, Ustavni sud je ocenio da nema osnova za tvrdnje podnosilaca ustavne žalbe da su osporenim pojedinačnim aktima na bilo koji način diskriminisani. U ustavnoj žalbi nisu pruženi dokazi da je podnosiocima ustavne žalbe zbog nekog njihovog ličnog svojstva povređeno ljudsko ili manjinsko pravo zajemčeno Ustavom, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda ustavnog načela zabrane diskriminacije. Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, odlučujući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Imajući u vidu da je povreda Ustavom zajemčenog prava podnosilaca ustavne žalbe takve prirode da je to očigledno moglo biti od uticaja na donošenje povoljnije odluke za njih u parničnom postupku povodom koga je podneta ustavna žalba, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, u tački 2. izreke odlučio da se štetne posledice utvrđene povrede prava otklone tako što će nadležni sud, u roku od 60 dana od dana dostavljanja ove odluke, ponoviti postupak po žalbi podnosilaca izjavljenoj protiv rešenja Prvog opštinskog suda u Beogradu P. 2380/09 od 24. marta 2009. godine.

Ustavni sud nalazi da je zahtev podnosilaca ustavne žalbe za naknadu materijalne štete preuranjen, imajući u vidu da potraživanje podnosilaca nije utvrđeno pravnosnažnom sudskom odlukom. Povodom zahteva podnosilaca za naknadu nematerijalne štete, Ustavni sud konstatuje da, saglasno utvrđenom pravnom stavu, naknada nematerijalne štete može biti dosuđena u slučaju da je utvrđena povreda prava na suđenje na razumnom roku.

8. Na osnovu svega navedenog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08 i 27/08 - ispravka i 76/11), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević