Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu izjavljenu protiv krivičnih presuda kao neblagovremenu. Rok od 30 dana za podnošenje žalbe računa se od dana dostavljanja drugostepene presude, a ne od obaveštenja tužilaštva o (ne)podizanju zahteva za zaštitu zakonitosti.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Jadrana Stanimirovića iz Rusne, opština Doljevac, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 16. juna 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Jadrana Stanimirovića izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Nišu K. 163/09 od 24. novembra 2009. godine i presude Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 1442/10 od 23. novembra 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Jadran Stanimirović iz Rusne, opština Doljevac, preko punomoćnika Tomislava Ilića, advokata iz Niša, podneo je Ustavnom sudu 26. aprila 2011. godine ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Nišu K. 163/09 od 24. novembra 2009. godine i presude Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 1442/10 od 23. novembra 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. Ustava Republike Srbije, „a u vezi člana 145. Ustava“ .

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje se zakonom.

Odredbama člana 84. Zakona o Ustavnom sudu ("Službeni glasnik RS", broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio: da je osporenom presudom Opštinskog suda u Nišu K. 163/09 od 24. novembra 2009. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen krivim za krivično delo nasilničko ponašanje iz člana 344. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika Republike Srbije („Službeni glasnik RS“, br. 85/05, 88/05, 107/05, 72/09 i 111/09) i da je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci; da je osporenom presudom Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 1442/10 od 23. novembra 2010. godine odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, advokata Tomislava Ilića i potvrđena presuda Opštinskog suda u Nišu K. 163/09 od 24. novembra 2009. godine; da je dopisom Republičkog javnog tužilaštva KTZ. br. 108/11 od 25. marta 2011. godine obavešten branilac okrivljenog, advokat Tomislav Ilić, da nema osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv presude Opštinskog suda u Nišu K. 163/09 od 24. novembra 2009. godine i presude Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 1442/10 od 23. novembra 2010. godine.

4. Ustavni sud ukazuje na to da, saglasno odredbama čl. 429. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac. Ustavni sud je stoga ocenio da se zahtev za zaštitu zakonitosti u krivičnom postupku ne može smatrati delotvornim pravnim sredstvom koje mora biti iskorišćeno pre izjavljivanja ustavne žalbe. Ovo iz razloga što isključivo javni tužilac ima mogućnost da koristi ovo pravno sredstvo i što ni okrivljeni, niti njegov branilac ne mogu uticati na odluku javnog tužioca da li će i kada podići takav zahtev, bez obzira na lično podnetu inicijativu. Kako zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju okrivljenom u krivičnom postupku, to se postupak po ovom pravnom sredstvu ne smatra ni pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe. S obzirom na to da iscrpljivanje ovog vanrednog pravnog sredstva u krivičnom postupku nije pretpostavka za podnošenje ustavne žalbe, to se, prema pravnom stavu Ustavnog suda, blagovremenost ustavne žalbe ceni u odnosu na dan dostavljanja drugostepene krivične presude ili rešenja kojim je krivični postupak pravnosnažno okončan.

5. U sprovedenom prethodnom postupku, Ustavni sud je utvrdio da je osporena drugostepena presuda Apelacionog suda u Nišu Kž.1. 1442/10 od 23. novembra 2010. godine dostavljena podnosiocu ustavne žalbe 10. januara 2011. godine, kako je to navedeno u ustavnoj žalbi.

Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 26. aprila 2011. godine, po proteku roka za njeno izjavljivanje, propisanog odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio kao neblagovremenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) istog zakona.

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je rešio kao u izreci.

 

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša Slijepčević