Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu izjavljenu protiv rešenja u ostavinskom postupku. Podnosilac nije naveo ustavnopravne razloge za tvrdnje o povredi prava, već je od Suda tražio da, kao instancioni sud, preispita utvrđeno činjenično stanje i zakonitost odluke.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1867/2009
08.12.2009.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivere Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Stojka Milanovića iz Jagodine, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. decembra 2009. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Stojka Milanovića izjavljena protiv rešenja Okružnog suda u Jagodini Gž. 1601/09 od 23. jula 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Stojko Milanović iz Jagodine je 8. oktobra 2009. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Okružnog suda u Jagodini Gž. 1601/09 od 23. jula 2009. godine, zbog povrede prava na imovinu i prava na nasleđivanje zajemčenih odredbama čl. 58. i 59. Ustava Republike Srbije.
Podnosilac ustavne žalbe smatra da osporenim vanparničnim rešenjem nije pravilno utvrđen sastav zaostavštine i da mu je na taj način oduzeta imovina koja mu pripada nakon „ukidanja" ugovora o doživotnom izdržavanju, zaključenog između njegove majke Kocane Đorđević kao primaoca izdržavanja i njegovog brata Jovana Đorđevića kao davaoca izdržavanja, koji je raskinut presudom Opštinskog suda u Jagodini P. 441/97 od 6. oktobra 1997. godine. Podnosilac takođe smatra da raspolaganje imovinom sada pok. Kocane Đorđević putem ugovora o poklonu i poravnanjem zaključenim sa sinom Jovanom Đorđevićem, ne proizvodi pravno dejstvo u odnosu na njega, jer je raspolaganje izvršeno bez njegove saglasnosti. Podnosilac zahteva da Ustavni sud „sve vrati u prvobitno stanje i da obaveže Opštinski sud u Jagodini da donese presudu po zakonu".
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.
Prema članu 85. stav 1. istog Zakona, ustavna žalba, pored ostalog, mora da sadrži i razloge žalbe i navode u čemu se sastoji povreda ili uskraćivanje zajemčenog prava za koje se tvrdi da je povređeno.
Iz navedenih odredaba Ustava i Zakona proizlazi da se u postupku po ustavnoj žalbi ispituje samo postojanje povrede Ustavom zajemčenih prava i sloboda, dakle ustavna zasnovanost osporenih pojedinačnih akata i radnji.
3. U sprovedenom postupku Ustavni sud je utvrdio da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na postojanje povreda Ustavom zajemčenih prava na koja se žalbom ukazuje. Naime, podnosilac ustavne žalbe smatra da redovni sudovi nisu pravilno utvrdili sastav zaostavštine pokojne Kocane Đorđević i da su mu time povredili pravo na imovinu i pravo na nasleđivanje. Podnosilac ustavne žalbe od Ustavnog suda, u suštini, zahteva da postupa kao instancioni sud i da utvrdi da je u vanparničnom postupku koji je prethodio ustavnosudskom pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno da ispita zakonitost osporene odluke redovnog suda.
Ustavni sud konstatuje da se ustavna žalba ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se ispituje zakonitost odluka redovnih sudova. U postupku ustavnosudske zaštite Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava i sloboda, Ustavni sud jedino utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava ili sloboda zajemčenih Ustavom, pa se stoga i razlozi ustavne žalbe moraju zasnivati isključivo na konkretnim navodima kojima se ukazuje na povredu odredaba ustavnog prava, a sa stanovišta njihove Ustavom utvrđene sadržine. Formalno pozivanje na pojedine odredbe Ustava ne čini samo po sebi ustavnu žalbu dopuštenom.
Imajući u vidu da se u podnetoj žalbi ne navode razlozi koji se mogu dovesti u vezu sa povredom ili uskraćivanjem Ustavom zajemčenih prava ili sloboda, već se od Ustavnog suda traži da, ocenjujući zakonitost osporenog rešenja donetog u vanparničnom postupku, postupa kao instancioni sud u odnosu na Okružni sud u Jagodini, Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom predviđene pretpostavke za vođenje postupka i odlučivanje.
4. S obzirom na navedeno, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić

 

Slični dokumenti

• Už 1681/2009: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe zbog nenadležnosti u ostavinskom postupku
• Už 208/2009: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenavođenja ustavnopravnih razloga
• Už 141/2009: Odbijanje ustavne žalbe zbog doprinosa podnosioca dužini postupka
• Už 1196/2009: Rešenje o odbacivanju ustavne žalbe kao neblagovremene i zbog nenadležnosti suda
• Už 1079/2008: Odbacivanje ustavne žalbe zbog nenadležnosti Ustavnog suda
• Už 2422/2010: Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju žalbe protiv odluke o sudskim taksama
• Už 564/2009: Odbacivanje ustavne žalbe koja osporava utvrđeno činjenično stanje i primenu prava