Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u postupku restitucije

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Agencija za restituciju je propustila da pozove podnosioca, kao neuku stranku, da uredi zahtev pre odbacivanja, što je suprotno opštim načelima upravnog postupka koji se primenjuju.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, Katarina Manojlović Andrić, dr Agneš Kartag Odri, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i mr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi M. M. iz P, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 18. jula 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba M. M. izjavljena protiv radnji Osnovnog suda u Pirotu preduzetih u izvršnom postupku u predmetu I. 49/11 i utvrđuje povreda prava podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje, zajemčenog odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Višeg suda u Pirotu Gž. 209/11 od 26. maja 2011. godine i određuje da Osnovni sud u Pirotu donese novu odluku o žalbi koju je izvršni dužnik izjavio protiv rešenja Osnovnog suda u Pirotu I. 49/11 od 28. januara 2011. godine.

3. Ukida se Rešenje Ustavnog suda Už-1868/2013 od 11. aprila 2013. godine o odlaganju izvršenja zaključka Osnovnog suda u Pirotu I. 49/11 od 1. marta 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. M. M. iz P. je 5. marta 2013. godine podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu, koju je više puta dopunio, protiv radnji Osnovnog suda u Pirotu preduzetih u izvršnom postupku u predmetu I. 49/11, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac ustavne žalbe, iznoseći činjenice koje su prethodile sudskom sporu u kome je doneta izvršna presuda i detaljno obrazlažući izvršni postupak koji je prethodio podnošenju ustavne žalbe, navodi veći broj nepravilnosti učinjenih od strane izvršnog suda u osporenom izvršnom postupku.

Naime, u ustavnoj žalbi se, pored ostalog, ističe: da ne postoji izvršna isprava - presuda kojom je podnosilac ustavne žalbe obavezan da ispuni predmetno potraživanje - dug njegove pokojne majke, niti validna isprava na osnovu koje je taj dug prešao na njega; da je prvobitni izvršni dužnik - njegova majka isplatila navedeni dug izvršnim poveriocima, a da to izvršni sud nije uzeo u obzir prilikom donošenja rešenja o dozvoli izvršenja protiv sada podnosioca ustavne žalbe; da je predmetnu nepokretnost podnosilac stekao po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, a ne po osnovu nasleđa, pa kako davalac izdržavanja nije univerzalni sukcesor, to ne odgovara za dugove primaoca izdržavanja nakon njegove smrti imovinom koju je stekao ugovorom o doživotnom izdržavanju; da je rešenje o izvršenju, kojim je određeno izvršenje na predmetnoj nepokretnosti, zabeleženo u zemljišnim knjigama posle zaključenja navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju, pa je samim tim podnosilac pre izvršnih poverilaca stekao založno pravo na toj nepokretnosti; da su izvršni poverioci na osnovu zabeležbe koja je trebalo da bude brisana stekli založno pravo na nepokretnosti; da je izvršenje predmetne izvršne isprave - presude u odnosu na podnosioca ustavne žalbe bilo obustavljeno pravnosnažnim rešenjem Osnovnog suda u Pirotu I. 1039/10 od 27. maja 2010. godine i predmet arhiviran, da bi nakon toga, suprotno zakonskim rešenjima, taj postupak bio „ponovljen“; da je izvršni sud doneo rešenje kojim je dozvolio izvršenje protiv podnosioca ustavne žalbe bez prethodno ostavljenog roka za dobrovoljno ispunjenje eventualne obaveze iz izvršne isprave. Polazeći od navedenog podnosilac predlaže da se usvoji ustavna žalba i utvrdi povreda označenih prava.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 86. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US) propisano je da na predlog podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud može odložiti izvršenje pojedinačnog akta ili radnje iz stava 1. ovog člana, ako bi izvršenje prouzrokovalo nenadoknadivu štetu podnosiocu, a odlaganje nije suprotno javnom interesu, niti bi se odlaganjem nanela veća šteta trećem licu.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise predmeta Osnovnog suda u Pirotu I. 1039/10 i I. 49/11 i celokupnu dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

M. M, ovde podnosilac ustavne žalbe, je 23. marta 1999. godine sa S. M. iz P, svojom majkom, zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju. Primalac izdržavanja S.M. iz P. se, pored ostalog, ovim ugovorom obavezala da davaocu izdržavanja kao naknadu u pogledu obaveza davaoca izdržavanja ostavi kuću u P. u ulici M. U ugovoru je još navedeno da ugovorači žive u zajedničkom domaćinstvu i zajednički se hrane i stanuju u navedenoj kući, te ugovaraju da će ovakvo zajedničko domaćinstvo između njih trajati i za vreme izvršenja ovog ugovora.

Pravnosnažnom presudom Opštinskog suda u Pirotu P. 558/99 od 25. oktobra 2001. godine obavezana je tužena S.M. iz Pirota da tužiocima A.P. i A.B, oboje iz Pirota, na ime uvećanja vrednosti kuće u P. u ulici M. zbog ulaganja rada i sredstava u opremanju iste isplati 69.722,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 14. juna 2000. godine, kao dana veštačenja, pa do konačne isplate, kao i troškove parničnog postupka.

Izvršni poverioci A.P. i A.B. su, na osnovu izvršne presude Opštinskog suda u Pirotu P. 558/99 od 25. oktobra 2001. godine, podneli predlog za dozvolu izvršenja plenidbom i prodajom pokretne imovine izvršnog dužnika S.M. iz Pirota, koji je Opštinski sud u Pirotu dozvolio rešenjem I. 827/05 od 8. jula 2005. godine.

Nakon toga su navedeni izvršni poverioci na osnovu iste izvršne presude podneli predlog za dozvolu izvršenja prodajom nepokretne imovine izvršnog dužnika S.M. - stambene zgrade u P. u ulici M. P, koji je Opštinski sud u Pirotu dozvolio rešenjem I. 223/06 od 22. februara 2006. godine, a izvršenje rešenja tog suda I. 827/05 od 8. jula 2005. godine obustavio. Okružni sud u Pirotu je rešenjem Gž. 1092/06 od 29. novembra 2006. godine potvrdio navedeno prvostepeno rešenje I. 223/06 od 22. februara 2006. godine.

Iz uverenja Službe za katastar nepokretnosti Pirot utvrđeno je da je izvršena zabeležba postojanja rešenja Opštinskog suda u Pirotu I. 223/06 od 22. februara 2006. godine.

Zatim su izvršni poverioci A.P. i A.B. na osnovu navedene izvršne isprave podneli predlog za promenu sredstava izvršenja, i to plenidbom dužnikovih novčanih primanja na ime penzije kod PIO zaposlenih koju je Opštinski sud u Pirotu dozvolio rešenjem I. 1330/07 od 22. oktobra 2007. godine, a izvršenje rešenja tog suda I. 223/06 od 22. februara 2006. godine obustavio.

Izvršni dužnik S.M. iz Pirota je 12. decembra 2008. godine preminula pa je postupak izvršenja obustavljen po službenoj dužnosti. Iza smrti izvršnog dužnika vođena je ostavinska rasprava pred Opštinskim sudom u Pirotu koja je obustavljena rešenjem O. 928/08 od 29. januara 2009. godine, jer je ostavilja celokupnom imovinom raspolagala ugovorom o doživotnom izdržavanju koji je zaključila sa M. M.

Nakon toga izvršni poverioci A.P. i A.B. su podneli predlog za dozvolu izvršenja plenidbom mesečnih primanja - penzije sada novooznačenog izvršnog dužnika M. M, koji je Opštinski sud u Pirotu rešenjem I. 288/09 od 10. marta 2009. godine dozvolio, ali koje je rešenje ukinuto rešenjem Okružnog suda u Pirotu Gž. 695/09 od 22. septembra 2009. godine i predmet vraćen prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

U ponovnom postupku rešenjem Osnovnog suda u Pirotu I. 1039/10 od 27. maja 2010. godine navedeni predlog za dozvolu izvršenja je odbijen kao neosnovan. U obrazloženju ovog rešenja je navedeno: da je pred tim sudom pokrenut izvršni postupak protiv izvršnog dužnika M.S, radi naplate novčanog potraživanja u iznosu od 69.722,00 dinara, sa zakonskom kamatom; da je u toku tog postupka od izvršnog dužnika naplaćeno 69.620,00 dinara, te da je navedeni izvršni dužnik preminuo 12. decembra 2008. godine, pa je izvršenje obustavljeno po službenoj dužnosti; da je označeni izvršni dužnik M. M. sin pokojne M.S. koji je dobio celokupnu njenu imovinu po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju koji je kao davalac izdržavanja zaključio sa njegovom majkom kao primaocem izdržavanja; da označeni izvršni dužnik M. M. nije univerzalni sukcesor njegove pokojne majke, budući da je njenu imovinu stekao po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, a ne po osnovu nasleđa; da navedenim ugovorom o doživotnom izdržavanju nije predviđena obaveza davaoca izdržavanja da odgovara za dugove primaoca izdržavanja. Imajući u vidu navedeno, sud je zaključio da ne postoji obaveza da označeni izvršni dužnik odgovara za dugove njegove majke. Viši sud u Pirotu je rešenjem Gž. 235/10 od 2. jula 2010. godine odbio žalbu izvršnih poverilaca i potvrdio rešenje Osnovnog suda u Pirotu I. 1039/10 od 27. maja 2010. godine. Nakon toga predmet je kao završen arhiviran.

Zatim su izvršni poverioci A.P. i A.B. na osnovu izvršne presude Opštinskog suda u Pirotu P. 558/99 od 25. oktobra 2001. godine podneli predlog za dozvolu izvršenja prodajom nepokretne imovine izvršnog dužnika M. M. stambene zgrade u P. u ulici M. koji je Osnovni sud u Pirotu dozvolio rešenjem I. 49/11 od 28. januara 2011. godine, a koje je potvrđeno osporenim rešenjem Višeg suda u Pirotu Gž. 209/11 od 26. maja 2011. godine. U obrazloženju ovog drugostepenog rešenja je navedeno: da je deo novčanih potraživanja izvršnih poverilaca naplaćen tako što su određeni novčani iznosi mesečno odbijani od penzije S.M; da je veštačenjem utvrđeno da potraživanje izvršnih poverilaca na dan veštačenja 15. maja 2011. godine iznosi 878.794,31 dinar; da je izvršni dužnik smrću S.M. stekao pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti; da je navedena nepokretnost bila predmet izvršenja u postupku koji se vodio u predmetu I. 223/06; da je izvršena zabeležba rešenja o izvršenju I. 223/06 od 22. februara 2006. godine na toj nepokretnosti kod Službe za katastar nepokretnosti. Kako je zabeležba rešenja o izvršenju izvršena pre nego što je izvršni dužnik postao vlasnik predmetne nepokretnosti, odnosno pre smrti S.M. sa kojom je izvršni dužnik zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju, drugostepeni sud je zaključio da su se stekli uslovi za primenu člana 102. Zakona o izvršnom postupku, te je odbio žalbu izvršnog dužnika kao neosnovanu. Iz rešenja Službe za katastar nepokretnosti Pirot od 2. jula 2011. godine utvrđeno je da je izvršena zabeležba postojanja rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Pirotu I. 49/11 od 28. januara 2011. godine.

Nakon dve bezuspešne prodaje nepokretnosti, postupajući u predmetnom izvršnom postupku I. 49/11 Osnovni sud u Pirotu doneo je 9. oktobra 2012. godine zaključak I. 49/11 kojim je kuća u P. u ulici M. dodeljena izvršnim poveriocima i naloženo im je da na ime razlike između visine svog potraživanja i iznosa od 30% utvrđene vrednosti nepokretnosti uplate iznos od 504.048,00 dinara na račun suda, da bi zaključkom I. 49/11 tog suda od 5. novembra 2012. godine nepokretnost izvršnog dužnika bila predata u svojinu izvršnim poveriocima i dozvoljeno brisanje zabeležbe rešenja I. 223/06 od 22. februara 2006. godine, te je naloženo izvršnom dužniku da u roku od pet dana od prijema ovog zaključka isprazni predmetnu nepokretnost.

Zaključkom Osnovnog suda u Pirotu I. 49/11 od 6. novembra 2012. godine izvršni dužnik je namiren na ime razlike između visine potraživanja izvršnih poverilaca i iznosa od 30% vrednosti nepokretnosti.

Zaključcima Osnovnog suda u Pirotu I. 49/11 od 3. decembra 2012. godine, 5. februara 2013. godine i 1. marta 2013. godine nalagano je izvršnom dužniku da u roku od pet dana od prijema ovog zaključka isprazni predmetnu nepokretnost od lica i stvari, a ključeve preda izvršnom organu suda.

Sudski izvršitelj je 7. marta 2013. godine izašao na lice mesta radi iseljenja izvršnog dužnika iz predmetne nepokretnosti, ali je samo zapisnički konstatovao da se izvršni dužnik nije iselio, kao i da je postignut sporazum između stranaka da se izvršni dužnik sam iseli do 27. marta 2013. godine. Sudski izvršitelj je 27. marta 2013. godine ponovo izašao na lice mesta radi iseljenja izvršnog dužnika iz predmetne nepokretnosti, koji nije zatečen u predmetnoj nepokretnosti, pa se pristupilo prinudnom otvaranju kuće, a zatim i iznošenju pokretnih stvari izvršnog dužnika iz te nepokretnosti.

Rešenjem Osnovnog suda u Pirotu I. 49/11 od 15. aprila 2013. godine odbijen je kao neosnovan zahtev izvršnog dužnika za otklanjanje nepravilnosti, koje je potvrđeno rešenjem tog suda I. 49/11 od 15. maja 2013. godine.

Rešenjem Osnovnog suda u Pirotu I. 49/11 od 26. aprila 2013. godine zaključen je izvršni postupak, da bi rešenjem I. 69/13 od 15. maja 2013. godine isti sud usvojio prigovor izvršnog dužnika i ukinuo rešenje I. 49/11 od 26. aprila 2013. godine i predmet vratio na ponovni postupak i odlučivanje. U obrazloženju ovog drugostepenog rešenja je navedeno da sud u ponovnom postupku oceni da li je preuranjeno donošenje rešenja o zaključenju izvršnog postupka ili treba sačekati donošenje odluke Ustavnog suda po ustavnoj žalbi izvršnog dužnika.

4. Odredbama Ustava utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

Zakonom o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano: da će sud će po službenoj dužnosti obustaviti izvršenje ako se u toku izvršnog postupka, sve dok izvršenje ne bude sprovedeno, utvrdi da je potraživanje prestalo usled propasti predmeta izvršenja, smrti odnosno prestanka stranke koja nema pravnog sledbenika, prebijanja potraživanja i iz drugih zakonom određenih razloga, da će rešenjem o obustavi izvršenja ukinuti sve sprovedene izvršne radnje, ako se time ne dira u stečena prava trećih lica (član 68. st. 2. i 3.); da će se javnoj knjizi izvršiti zabeležba rešenja o izvršenju, odnosno drugi odgovarajući upis predviđen propisima o upisu prava na nepokretnostima u javne knjige, da tim upisom izvršni poverilac stiče pravo da svoje potraživanje namiri iz nepokretnosti i u slučaju da treće lice kasnije stekne na istoj nepokretnosti pravo svojine, te da izvršni poverilac koji je predložio izvršenje, a nije ranije stekao založno pravo, stiče upisom rešenja o izvršenju pravo da se iz nepokretnosti namiri pre lica koje je docnije steklo na toj nepokretnosti založno pravo ili pravo na namirenje (član 102.).

Odredbom člana 358. stav 1. Zakona o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, propisano je da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Odredbama tog zakona je propisano: da protiv rešenja suda može se izjaviti prigovor, samo kada je ovim zakonom propisano da je prigovor dozvoljen (član 39. stav 2.); da o prigovoru na rešenje o izvršenju na osnovu izvršne isprave odlučuje veće sastavljeno od troje sudija istog suda koji je odlučivao u prvom stepenu (član 41.); da se izvršni postupak okončava obustavom ili zaključenjem (član 75.). Odredbama člana 107. Zakona propisano je da izvršni poverilac stiče pravo upisa založnog prava na osnovu rešenja, odnosno zaključka izvršitelja o izvršenju na nepokretnosti izvršnog dužnika, da će se na zahtev izvršnog poverioca u javnoj knjizi izvršiti upis založnog prava na osnovu rešenja o izvršenju, odnosno zaključka izvršitelja o sprovođenju izvršenja, kao i zabeležba javne prodaje, odnosno drugi odgovarajući upis predviđen propisima o upisu prava na nepokretnostima u javne knjige, te da upisom u javnu knjigu, izvršni poverilac stiče pravo da svoje potraživanje namiri iz nepokretnosti i u slučaju da treće lice kasnije stekne na istoj nepokretnosti pravo svojine.

5. Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud i u ovom ustavnosudskom predmetu konstatuje da u postupku po ustavnoj žalbi nije nadležan da preispituje zaključke i ocene redovnih sudova u pogledu utvrđenog činjeničnog stanja, kao ni način na koji su redovni sudovi primenili materijalno pravo u postupku u kome su odlučivali o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe. Ovakvog stanovišta je i Evropski sud za ljudska prava (videti odluku u predmetu Pronina protiv Rusije, broj 65167/01). Zadatak Ustavnog suda je, međutim, da ispita da li je u konkretnom postupku od strane redovnih sudova primena procesnog, odnosno materijalnog prava bila proizvoljna ili diskriminaciona u odnosu na podnosioca ustavne žalbe, čime bi ukazala na očiglednu nepravičnost u postupanju redovnih sudova, a time i na povredu prava na pravično suđenje.

Polazeći od navedenih odredaba Zakona o izvršnom postupku, koji je bio na snazi u vreme pokretanja izvršnog postupka protiv pravnog prethodnika podnosioca ustavne žalbe, proizlazi da je zabeležba postojanja rešenja o izvršenju u javnoj knjizi bila jedna od izvršnih radnji u postupku izvršenja na nepokretnosti, kojom je izvršni poverilac sticao pravo da svoje potraživanje namiri iz nepokretnosti i u slučaju da treće lice kasnije stekne na istoj nepokretnosti pravo svojine. Obustavom izvršnog postupka ukidale su se i sprovedene izvršne radnje, pa ukoliko je poverilac zabeležbom rešenja u javnim knjigama na neki način i bio obezbeđen u pogledu naplate svog potraživanja, dejstvo takvog obezbeđenja ukidanjem ove izvršne radnje svakako je prestajalo.

Ustavni sud je u vezi sa navedenim konstatovao sledeće: prvo, izvršni poverioci su na osnovu izvršne presude podneli predlog za dozvolu izvršenja prodajom predmetne nepokretne imovine izvršnog dužnika S.M, koji je Opštinski sud u Pirotu dozvolio pravnosnažnim rešenjem I. 223/06 od 22. februara 2006. godine; drugo, da je izvršena zabeležba rešenja Opštinskog suda u Pirotu I. 223/06 od 22. februara 2006. godine kod Službe za katastar nepokretnosti u Pirotu; treće, da su izvršni poverioci na osnovu iste izvršne isprave podneli predlog za promenu sredstava izvršenja, i to plenidbom novčanih primanja dužnika M.S. na ime penzije, koji je Opštinski sud u Pirotu dozvolio pravnosnažnim rešenjem I. 1330/07 od 22. oktobra 2007. godine, a izvršenje rešenja tog suda I. 223/06 od 22. februara 2006. godine obustavio; četvrto, da je izvršni dužnik S.M, dana 12. decembra 2008. godine preminula, te da je iza njene smrti vođena ostavinska rasprava pred Opštinskim sudom u Pirotu koja je obustavljena rešenjem O. 928/08 od 29. januara 2009. godine, jer je ostavilja celokupnom imovinom raspolagala ugovorom o doživotnom izdržavanju koji je zaključila sa podnosiocem ustavne žalbe; peto, da su nakon toga, izvršni poverioci na osnovu navedene izvršne presude podneli predlog za dozvolu izvršenja prodajom predmetne nepokretne imovine sada izvršnog dužnika, ovde podnosioca ustavne žalbe, koji je Osnovni sud u Pirotu dozvolio pravnosnažnim rešenjem I. 49/11 od 28. januara 2011. godine, sa obrazloženjem da je zabeležba rešenja o izvršenju na predmetnoj nepokretnosti I. 223/06 od 22. februara 2006. godine izvršena pre nego što je izvršni dužnik postao vlasnik predmetne nepokretnosti, odnosno pre smrti S.M. sa kojom je izvršni dužnik zaključio ugovor o doživotnom izdržavanju, te da su se stekli uslovi za primenu člana 102. Zakona o izvršnom postupku; šesto, da je izvršena zabeležba postojanja rešenja o izvršenju Osnovnog suda u Pirotu I. 49/11 od 28. januara 2011. godine.

Imajući u vidu da je izvršna radnja – zabeležba rešenja Opštinskog suda u Pirotu I. 223/06 od 22. februara 2006. godine bila preduzeta u odnosu na predmetnu nepokretnost, te da je naknadno isti sud rešenjem I. 1330/07 od 22. oktobra 2007. godine obustavio izvršenje navedenog rešenja I. 223/06 usled promene sredstava izvršenja koje su predložili izvršni poverioci (plenidbom dužnikovih novčanih primanja na ime penzije), Ustavni sud smatra da je takvim ishodom izvršnog postupka (obustava) trebalo, u smislu odredbe člana 68. stav 3. Zakona o izvršnom postupku, po službenoj dužnosti ukinuti i sprovedene izvršne radnje, odnosno po službenoj dužnosti naložiti da se navedena zabeležba briše. Samim tim, ukoliko su izvršni poverioci zabeležbom postojanja navedenog rešenja I. 223/06 u javnim knjigama stekli pravo da svoje potraživanje namire iz predmetne nepokretnosti i u slučaju da treće lice kasnije stekne na istoj nepokretnosti pravo svojine, dejstvo takvog obezbeđenja ukidanjem ove izvršne radnje, odnosno brisanjem zabeležbe bi prestalo.

Sve navedeno i okolnost da je rešenje o izvršenju na predmetnoj nepokretnosti Osnovnog suda u Pirotu I. 49/11 od 28. januara 2011. godine upravo zasnovano na činjenici da je zabeležba rešenja o izvršenju I. 223/06 od 22. februara 2006. godine izvršena pre nego što je podnosilac ustavne žalbe postao vlasnik predmetne nepokretnosti po osnovu ugovora o doživotnom izdržavanju, ukazuje da je pravna posledica propusta brisanja te zabeležbe nakon obustave izvršenja rešenja I. 223/06 imala odlučujući značaj za novu dozvolu izvršenja na predmetnoj nepokretnosti, kao i za preduzimanje odgovarajućih izvršnih radnji koje su dovele do predaje te nepokretnosti izvršnim poveriocima. Stoga je Ustavni sud ocenio da je izvršnim radnjama Osnovnog suda u Pirotu podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu izloženog i odredbe člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je radnjama Osnovnog suda u Pirotu podnosiocu povređeno pravo na pravično suđenje i ocenio da su posledice učinjene povrede takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem rešenja Višeg suda u Pirotu Gž. 209/11 od 26. maja 2011. godine, kako bi Osnovni sud u Pirotu doneo novu odluku o žalbi (sada prigovor) izvršnog dužnika izjavljenoj protiv rešenja Osnovnog suda u Pirotu I. 49/11 od 28. januara 2011. godine, pa je odlučio kao u tač. 1. i 2. izreke.

6. S obzirom na to da će rešenje Višeg suda u Pirotu Gž. 209/11 od 26. maja 2011. godine biti predmet ponovnog preispitivanja i odlučivanja, Ustavni sud smatra da je zahtev podnosioca ustavne žalbe za utvrđivanje i povrede prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. Ustava, za sada preuranjen, zbog čega je ustavnu žalbu u tom delu odbacio, te je odlučio kao u drugom delu tačke 1. izreke.

7. Kako je Ustavni sud odlučio o podnetoj ustavnoj žalbi, stekli su se uslovi da se ukine Rešenje Ustavnog suda Už-1868/2013 od 11. aprila 2013. godine o odlaganju izvršenja zaključka Osnovnog suda u Pirotu I. 49/11 od 1. marta 2013. godine, te je odlučio kao u tački 3. izreke.

8. Ustavni sud je, na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tač. 3) i 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 84. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", br. 24/08, 27/08 i 76/11), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje u postupku restitucije

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti