Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe koja ne sadrži ustavnopravne razloge

Kratak pregled

Ustavni sud odbacuje ustavnu žalbu Slavice Drobnjaković izjavljenu protiv presuda kojima je poništen ugovor o kupoprodaji nepokretnosti. Žalba ne sadrži ustavnopravne razloge, već od Suda traži da preispituje činjenično stanje i primenu prava kao instancioni sud.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1869/2010
15.07.2010.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Dragiša Slijepčević, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slavice Drobnjaković iz Kragujevca, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 15. jula 2010. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slavice Drobnjaković izjavljena protiv presude Opštinskog suda u Kragujevcu P. 3707/07 od 12. juna 2009. godine i presude Apelacionog suda Gž. 99/10 od 23. februara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavica Drobnjaković iz Kragujevca je 12. aprila 2010. godine, preko punomoćnika - advokata Toplice Mladenovića iz Kragujevca, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Opštinskog suda u Kragujevcu P. 3707/07 od 12. juna 2009. godine i presude Apelacionog suda Gž. 99/10 od 23. februara 2010. godine, zbog povrede prava na imovinu i načela ravnopravnosti svih oblika svojine, zajemčenih članom 58. stav 1. i članom 86. stav 1. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi se navodi: da su sudovi svoje odluke o usvajanju tužbenog zahteva zasnovali na "pravnom stanovištu koje nije pravilno"; da je podnositeljka ustavne žalbe "na zakonit način postala vlasnik kupljenih nepokretnosti, kao savesni kupac u granicama zakona, o čemu svedoče i nesporno utvrđene činjenice"; da je tužilac svojim nečinjenjem svesno propustio da preduzme sve mere za zaštitu prava na koje pretenduje, čime je pokazao da se nije u dovoljnoj meri starao o svom pravu"; da osporene presude "ne sadrže razloge o odlučnim činjenicama"; i da sve "ukazuje da je nepravilna primena materijalnopravnih odredaba građanskog prava (...) uzrokovala i povredu napred označenih ustavnih prava na imovinu i privatnu svojinu".

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Na osnovu navoda ustavne žalbe i priložene dokumentacije, Ustavni sud je utvrdio da je Apelacioni sud u Kragujevcu osporenom presudom Gž. 99/10 od 23. februara 2010. godine odbio žalbu tuženih, među kojima i podnositeljke ustavne žalbe, i potvrdi osporenu presudu Opštinskog suda u Kragujevcu P. 3707/07 od 12. juna 2009. godine. Navedenom prvostepenom presudom Opštinski sud u Kragujevcu je usvojio zahtev tužioca i utvrdio da je apsolutno ništav ugovor o kupoprodaji nepokretnosti od 21. avgusta 2000. godine, zaključen između tuženih (i to M. S. i M. S, kao prodavaca i Slavice Drobnjaković, kao kupca) i naložio Službi za katastar nepokretnosti da izvrši brisanje prava korišćenja i svojine na zemljištu i nepokretnostima, koji su bili predmet spornog ugovora, izvršenih u korist tuženih M. S, M. S. i Slavice Drobnjaković i uspostavi pređašnje stanje, tako što će se kao nosilac navedenih prava upisati N. N, M. V, J. V, D. V, R. B. i tužilac Z. V, te obavezao tuženu Slavicu Drobnjaković da tužilac preda u posed nepokretnost koja je bila predmet spora.

4. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. Odredbom člana 86. stav 1. Ustava utvrđeno je da se jemči privatna, zadružna i javna svojina, da javnu svojinu čine državna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave, kao i da svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zaštitu.

Ustavni sud smatra da se u ustavnoj žalbi ne navode ustavnopravni razlozi koji bi ukazivali na to da je u konkretnom slučaju došlo do povrede prava na imovinu iz člana 58. Ustava, već podnositeljka ustavne žalbe doslovno ponavlja ili parafrazira razloge koji su izneti u žalbi protiv osporene prvostepene presude, a koji su detaljno ocenjeni u osporenoj drugostepenoj presudi Apelacionog suda u Kragujevcu i od Ustavnog suda traži da postupa kao viši sud u odnosu na sudove koji su doneli osporene presude. Ustavni sud naglašava da odlučujući o ustavnoj žalbi ne može ocenjivati dokaze i primenu materijalnog prava u vođenom parničnom postupku, niti preispitivati pravilnost zaključaka redovnih sudova o izvedenim dokazima, ukoliko iz razloga navedenih u ustavnoj žalbi ne proizlazi da je zaključivanje suda u osporenoj sudskoj odluci bilo očigledno proizvoljno i da je takvim postupanjem suda moglo doći do povrede nekog od Ustavom zajemčenih prava. Po oceni Ustavnog suda, ustavna žalba u konkretnom slučaju ne sadrži takve razloge.

Prema stanovištu Ustavnog suda, ustavna žalba se ne može smatrati pravnim sredstvom kojim se još jednom ispituje zakonitost odluka redovnih sudova, već Ustavni sud u postupku ustavnosudske zaštite utvrđuje da li je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje došlo do povrede ili uskraćivanja ljudskih ili manjinskih prava i sloboda zajemčenih Ustavom.

Polazeći od izloženog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, ustavnu žalbu odbacio, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka i odlučivanje.

5. Na osnovu iznetog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešeno je kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Rešenje Ustavnog suda o odbacivanju ustavne žalbe koja ne sadrži ustavnopravne razloge

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti