Odluka kojom se usvaja ustavna žalba zbog povrede prava na pristup sudu

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbu utvrdivši povredu prava na pristup sudu. Prekršajni apelacioni sud je proizvoljno primenio zakonske rokove za izmenu pravnosnažnog akta nakon odluke Ustavnog suda. Osporeno rešenje je poništeno radi donošenja nove odluke u skladu sa zakonom i zaštitom ustavnih prava podnosioca.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1869/2019
02.04.2026.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda dr Vladan Petrov, predsednik Veća, i sudije dr Mihajlo Rabrenović, dr Nataša Plavšić, dr Atila Dudaš (Dudás Attila), dr Bojan Tubić, Jelena Deretić, dr Zoran Lončar i dr Ranka Vujović, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Z. V. iz Loznice, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 2. aprila 2026. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Z. V. i utvrđuje da je rešenjem Prekršajnog apelacionog suda Prž. 24680/18 od 11. decembra 2018. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje, iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Poništava se rešenje Prekršajnog apelacionog suda Prž. 24680/18 od 11. decembra 2018. godine i određuje da Prekršajni apelacioni sud donese novu odluku o žalbi branioca kažnjenog izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Loznici Pr. 7146/15 od 24. oktobra 2018. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Z. V. iz Loznice podneo je 23. februara 2019. godine Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Prekršajnog apelacionog suda Prž. 24680/18 od 11. decembra 2018. godine, zbog povrede prava iz člana 32. stav 1. i čl. 34, 36. i 58. Ustava Republike Srbije.

U ustavnoj žalbi je, između ostalog, navedeno da je Prekršajni apelacioni sud nepravilno primenio odredbu člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu jer „u obrazloženju osporenog rešenja pogrešno poistovećuje tj. izjednačava predlog ili inicijativu za pokretanje postupka pred Ustavnim sudom sa predlogom za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta i netačno zaključuje da je istekao rok za podnošenje predloga za izmenu pojedinačnog akta“; da je inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti u konkretnom slučaju podneta 20. aprila 2017. godine Ustavnom sudu; da su prekršajni sudovi u istoj situaciji donosili različite odluke.

Podnosilac je predložio da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih ustavnih prava, te da poništi osporeno rešenje i odredi da se donese nova odluka po žalbi branioca kažnjenog, odnosno podnosioca ustavne žalbe.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

U postupku pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, iz spisa predmeta Prekršajnog suda u Loznici Pr. 7146/15 utvrdio:

- da je presudom Prekršajnog suda u Loznici Pr. 7146/15 od 20. novembra 2015. godine okrivljeni, ovde podnosilac ustavne žalbe, oglašen odgovornim da je učinio prekršaj iz člana 25. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 14. tačka a) Odluke o javnim parkiralištima („Službeni list grada Loznice“, br. 6/09, 3/11, 4/13, 2/14 i 1/15) u vezi člana 5. Odluke, te mu je posledično izrečena opomena;

- da je napred navedena presuda dostavljena podnosiocu 27. novembra 2015. godine, a kako to nesporno proizlazi iz povratnice;

- da je inicijativa M.G. i P.L. za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke o javnim parkiralištima, koju je donela skupština grada Loznice, podneta 20. aprila 2017. godine Ustavnom sudu;

- da je Odlukom Ustavnog suda IUo-87/17 od 24. maja 2018. godine utvrđeno da odredba člana 25. stav 1. u delu koji glasi: 12, 13, 14. i 20. Odluke o javnim parkiralištima („Službeni list grada Loznice“, br. 6/09, 3/11, 4/13, 2/14 i 1/15) nije u saglasnosti sa zakonom“. Navedena odredba je prestala da važi danom objavljivanja Odluke Ustavnog suda u „Službenom Glasniku Republike Srbije“, odnosno 18. jula 2018. godine;

- da je okrivljeni Z. V. 27. avgusta 2018. godine Prekršajnom sudu u Loznici podneo predlog – zahtev za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 7146/15 od 20. novembra 2015. godine. Uz predlog je dostavljena inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke o javnim parkiralištima, kao i kopija Odluke Ustavnog suda IUo-87/17 od 24. maja 2018. godine;

- da je rešenjem Prekršajnog suda u Loznici Pr. 7146/15 od 24. oktobra 2018. godine odbijen kao neosnovan zahtev kažnjenog za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 7146/15 od 20. novembra 2015. godine, zbog donete odluke Ustavnog suda IUo-87/17 od 24. maja 2018. godine;

- da je osporenim rešenjem Prekršajnog apelacionog suda Prž. 24680/18 od 11. decembra 2018. godine preinačeno rešenje Prekršajnog suda u Loznici Pr. 7146/15 od 24. oktobra 2018. godine, tako što je odbačen kao neblagovremen zahtev kažnjenog za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 7146/15 od 20. novembra 2015. godine.

U obrazloženju osporenog rešenja je, između ostalog, navedeno da „iz spisa predmeta nadalje proizlazi da je rok od šest meseci od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda Republike Srbije ispunjen, ali ne i drugi kumulativno postavljeni uslov iz člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, ako od dostavljanja pojedinačnog akta (27. novembra 2015. godine) do podnošenja predloga ili inicijative (27. avgusta 2018. godine) nije proteklo više od dve godine. Imajući u vidu činjenicu da je okrivljenom dostavljena prvostepena presuda Prekršajnog suda u Loznici Pr. 7146/15 od 20. novembra 2015. godine i dan podnošenja zahteva – predloga za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 7146/15 od 20. novembra 2015. godine, to je ovaj sud preinačio ožalbeno rešenje i odbacio zahtev za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici, jer je protekao zakonom propisani rok iz člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu“.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava, na čiju se povredu ustavnom žalbom ukazuje, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Članom 34. stav 1. ustanovljeno je da se niko ne može oglasiti krivim za delo koje, pre nego što je učinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo, niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predviđena.

Članom 36. Ustava jemči se jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 1.), i da svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu (član 2.).

Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Zakonom o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11 i 18/13 - Odluka US) propisano je: da kad Ustavni sud utvrdi da opšti akt ili kolektivni ugovor nije u saglasnosti sa zakonom, taj opšti akt ili kolektivni ugovor prestaje da važi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku Republike Srbije” (član 58. stav 3.); da kad Ustavni sud odredi način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšteg akta koji nije u saglasnosti sa Ustavom ili zakonom, odluka Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana njenog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije" (član 59.); da se zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni (član 60. stav 1.); da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a da će se započeto izvršenje obustaviti (član 60. stav 3.); da svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom, donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog pojedinačnog akta, u skladu sa pravilima postupka u kome je pojedinačni akt donet (člana 61. stav 1.); da se predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinačnog akta, donetog na osnovu zakona ili drugog opšteg akta, za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, može podneti u roku od šest meseci od dana objavljivanja odluke u "Službenom glasniku Republike Srbije", ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo više od dve godine (člana 61. stav 2.); da ako se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, Ustavni sud može odrediti da se ove posledice otklone povraćajem u pređašnje stanje, naknadom štete ili na drugi način (člana 62.).

5. Podnosilac ustavne žalbe smatra da mu je povređeno pravo na pristup sudu, kao element prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, jer je Prekršajni apelacioni sud pogrešno primenio član 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Ocenjujući razloge i navode iznete u ustavnoj žalbi u pogledu povrede prava na pristup sudu, kao elementa prava na pravično suđenje, Ustavni sud polazi od toga da je Zakonom o Ustavnom sudu precizno regulisan postupak otklanjanja posledica nastalih usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom. Pravni put za otklanjanje posledica neustavnog ili nezakonitog opšteg akta počinje predlogom stranke, kojoj je povređeno pravo, da se izmeni konačni ili pravnosnažni pojedinačni pravni akt, kao posebnim pravnim sredstvom predviđenim Zakonom o Ustavnom sudu. Predlog se podnosi sudu ili drugom organu koji je pojedinačni akt doneo u roku od šest meseci od dana objavljivanja kasatorne odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku Republike Srbije“, a može se odnositi samo na pojedinačne akte koji su dostavljeni najkasnije dve godine pre podnošenja predloga ili inicijative Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti i/ili zakonitosti predmetnog opšteg akta.

Odluka Ustavnog suda kojom je utvrđeno da jedan zakon ili drugi opšti akt, odnosno pojedine njegove odredbe, nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom deluje erga omnes, u skladu sa odredbom člana 166. stav 2. Ustava, po kojoj su odluke Ustavnog suda konačne, izvršne i opšteobavezujuće. Ona posebno ostvaruje dejstvo prema donosiocu zakona, odnosno drugog opšteg akta, zatim prema subjektima koji su ga izvršavali (sprovodili), a na kraju i prema pojedincima na koje se taj akt neposredno primenjivao. Saglasno odredbama člana 61. Zakona o Ustavnom sudu, svako kome je povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim pojedinačnim aktom donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta za koji je utvrđeno da je nesaglasan Ustavu i zakonu, ima pravo da od nadležnog organa (donosioca pojedinačnog akta) traži izmenu tog pojedinačnog akta, u skladu sa pravilima postupka u kome je pojedinačni akt donet. Po shvatanju Ustavnog suda, podnošenje predloga za izmenu pojedinačnog akta jeste obavezujući pravni put u pravcu otklanjanja eventualnih posledica koje je primena neustavnog zakona, odnosno opšteg akta, proizvela. S tim u vezi, ukoliko takav predlog nije podnet u zakonom propisanom roku (šest meseci od dana objavljivanja odluke u „Službenom glasniku Republike Srbije", ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka nije proteklo više od dve godine), po oceni Ustavnog suda, nastupa prekluzija (gubitak) prava da se u zakonom utvrđenoj proceduri zahteva i otklanjanje posledica koje je primena zakona ili drugog opšteg akta nesaglasnog Ustavu, odnosno zakonu, proizvela.

S obzirom na prethodno utvrđeno, Ustavni sud je ocenio da je u osporenom rešenju Prekršajnog apelacionog suda Prž. 24680/18 od 11. decembra 2018. godine, odbačajem kao neblagovremenog zahteva podnosioca ustavne žalbe za izmenu pravnosnažnog pojedinačnog akta – presude Prekršajnog suda u Loznici Pr. 7146/15 od 20. novembra 2015. godine zbog donete Odluke Ustavnog suda IUo-87/17 od 24. maja 2018. godine (koja je objavljena u Službenom Glasniku Republike Srbije 18. jula 2018. godine), član 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu primenjen očigledno pogrešno i arbitrerno na štetu podnosioca ustavne žalbe. Naime, postupajući prekršajni sud pravilno utvrđuje da su uslovi za izmenu pojedinačnog akta kumulativno propisani, a kako to nesporno i proizlazi iz zakonske odredbe. Međutim prekršajni sud pogrešno tumači da je jedan od uslova taj da nije proteklo više od dve godine od dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative za pokretanje postupka za izmenu tog pravnosnažnog, pojedinačnog akta. Iz člana 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu nesporno proizlazi da je drugi kumulativni uslov taj da nije proteklo više od dve godine od trenutka dostavljanja pojedinačnog akta do podnošenja predloga ili inicijative Ustavnom sudu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti/zakonitosti. Dakle, ovde je relevantan, između ostalog, trenutak podnošenja predloga ili inicijative Ustavnom sudu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti/zakonitosti. Sud takođe konstatuje da je presuda Prekršajnog suda u Loznici Pr. 7146/15 od 20. novembra 2015. godine dostavljena podnosiocu ustavne žalbe 27. novembra 2015. godine, te da je inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti člana 25. stav 1. u delu koji glasi: „12, 13, 14. i 20. Odluke o javnim parkiralištima“ podneta 20. aprila 2017. godine u Zakonu o Ustavnom sudu propisanom roku od dve godine. Nesporno je, dakle, da u konkretnom slučaju član 61. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu nije primenjen na ustavnopravno prihvatljiv način. Stoga je Ustavni sud utvrdio da je osporenim pojedinačnim aktom podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, i to u pogledu prava na pristup sudu kao elementa navedenog prava.

S obzirom na sve napred izloženo, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe osporenim rešenjem povređeno pravo na pristup sudu, kao element prava na pravično suđenje, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavnu žalbu u ovom delu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon, 103/15, 10/23 i 92/23), odlučujući kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Ustavni sud je ocenio da se štetne posledice učinjene povrede prava mogu otkloniti samo poništajem osporenog rešenja Prekršajnog apelacionog suda Prž. 24680/18 od 11. decembra 2018. godine i određivanjem da drugostepeni sud donese novu odluku o žalbi branioca kažnjenog izjavljenoj protiv rešenja Prekršajnog suda u Loznici Pr. 7146/15 od 24. oktobra 2018. godine, pa je, saglasno odredbi člana 89. stav 2. Zakona, odlučio kao u tački 2. izreke.

7. Podnosilac smatra da mu je u konkretnom slučaju povređeno i pravo na jednaku zaštitu prava. Kao dokaz svojih tvrdi, podnosilac dostavlja rešenje Prekršajnog apelacionog suda Prž. 26849/18 od 14. decembra 2018. godine (kojim je usvojena žalba punomoćnika Z. V, a rešenje Prekršajnog suda u Loznici Pr. 5560/15 od 30. oktobra 2018. godine je ukinuto, te je predmet vraćen prvostepenom sudu na dalje odlučivanje). Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud konstatuje da se navedeno rešenje ne može prihvatiti kao relevantan i dovoljan dokaz za tvrdnje podnosioca o povredi prava iz člana 36. stav 1. Ustava iz razloga što se navedenim rešenjem postupak ne okončava.

U odnosu na istaknutu povredu prava iz člana 34, člana 36. stav 2. i člana 58. Ustava, Ustavni sud ukazuje da formalno pozivanje na povredu ili uskraćivanje pojedinih Ustavom zajemčenih prava i sloboda, a bez navođenja ustavnopravnih razloga na kojima se te tvrdnje zasnivaju, ne čini ustavnu žalbu dopuštenom.

Imajući u vidu napred navedeno, Ustavni sud je ustavnu žalbu u ovom delu odbacio, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. S obzirom na sve izneto, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), član 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Vladan Petrov, s.r.

Odluka kojom se usvaja ustavna žalba zbog povrede prava na pristup sudu

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti