Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u parničnom postupku koji je trajao gotovo 12 godina. Sud je utvrdio da je do nerazumnog trajanja postupka došlo prvenstveno zbog neefikasnosti drugostepenog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Sabahudin Tahirović, Bratislav Đokić i mr Milan Marković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi privrednog društva "D. n." d.o.o. iz G. M , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 25. juna 2015. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba privrednog društva "D. n ." d.o.o. i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 5793/08, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije , dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Naro dne banke Srbije na dan isplate. Naknada nematerijalne štete se isplaćuje na teret budžetskih sredsta va - razdeo Ministarstva pravde.

O b r a z l o ž e nj e

1. Privredno društvo "D. n ." d.o.o. iz G. M . podnelo je, 8. januara 2013. godine, preko punomoćnika Lj. M, advokata iz Čačka, Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava Republike Srbije, u postupku koji je vođen pred Opštinskim sudom u Novom Sadu u predmetu P. 5793/08.

Podnosilac smatra da su mu navedena ustavna prava povređena zbog toga što je predmetni parnični postupak, koji je za njega bio od izuzetnog značaja, trajao 20 godina. Po mišljenju podnosioca, dužini trajanja postupka najviše su doprineli prvostepeni i Viši sud kome je trebalo dve godine da utvrdi da nije nadležan za postupanje. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete i troškova na ime sastava ustavne žalbe.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Novom Sadu P. 5793/08, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Tužilac "D. n ." d.o.o. iz G. M. podneo je, 2. novembra 2000. godine, Opštinskom sudu u Novom Sadu tužbu protiv tuženog D. P, radi duga u visini od 86.456,50 američkih dolara.

Do donošenja prve prvostepene presude P. 6115/00 od 16. juna 2003. godine, od ukupno osam zakazanih ročišta dva nisu održana zbog nedolaska uredno pozvanog tužiočevog punomoćnika, usled čega su oba puta bila doneta rešenja o mirovanju postupka, s tim što je prvi put usvojen tužiočev predlog za povraćaj u pređašnje stanje. U toku 2002. godine sprovedeno je finansijsko veštačenje. Sudski veštak je u martu sledeće godine dostavio pisano izjašnjenje na primedbe tuženog i dva puta je saslušan, a takođe je izveden dokaz i saslušanjem tuženog.

Navedena prvostepena presuda ukinuta je, u žalbenom postupku, rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 4592/03 od 6. oktobra 2004. godine.

U ponovnom postupku, na ročištu održanom 30. juna 2005. godine, prvostepeni sud je doneo rešenje o prekidu postupka i oglasio se stvarno nenadležnim zbog toga što je nad tužiocem 23. januara 2004. godine otvoren stečajni postupak.

Pomenuto rešenje je ukinuto rešenjem Okružnog suda u Novom Sadu Gž. 4759/05 od 3. maja 2006. godine.

Prvostepeni sud se rešenjem od 31. maja 2006. godine ponovo oglasio stvarno nenadležnim za postupanje u predmetnoj pravnoj stvari i ovo rešenje je potvrdio viši sud svojim rešenjem Gž. 4974/06 od 19. marta 2008. godine.

Rešavajući sukob nadležnosti između Opštinskog suda u Novom Sadu i Trgovinskog suda u Čačku, Vrhovni sud Srbije je rešenjem od 29. maja 2008. godine odredio da je za postupanje u ovoj pravnoj stvari nadležan Opštinski sud u Novom Sadu, s obzirom na to da je u junu 2007. godine obustavljen stečajni postupak nad tužiocem.

U daljem toku postupka, nakon jednog otkazanog i jednog održanog ročišta (13. mart i 30. jun 2009. godine), Opštinski sud u Novom Sadu doneo je drugu po redu prvostepenu presudu P. 5793/08 od 30. juna 2009. godine, a po žalbi tužioca, u martu 2010. godine spise predmeta je dostavio Višem sudu u Novom Sadu.

Viši sud u Novom Sadu se rešenjem Gž. 4053/10 od 27. januara 2012. godine oglasio stvarno nenadležnim za odlučivanje o žalbi.

Postupak je pravnosnažno okončan presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž. 1059/12 od 30. oktobra 2012. godine kojom je usvojen tužbeni zahtev tužioca.

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je : da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona (član 58. stav 1.).

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa stanovišta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud i u ovom slučaju konstatuje da su ispunjeni uslovi da se prilikom ocene da li je postupak vođen u okviru razumnog roka ili ne, uzme u obzir stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije kojim se jemči pravo na suđenje u razumnom roku kao element prava na pravično suđenje i obezbeđuje ustavnosudska zaštita Ustavom zajemčenih prava i sloboda u postupku po ustavnoj žalbi, a iz razloga što sudski postupak po svojoj prirodi predstavlja jedinstvenu celinu. U tom smislu, Ustavni sud je utvrdio da je postupak čija se dužina osporava trajao nepunih 12 godina, što bi samo po sebi moglo da ukazuje da nije okončan u okviru standarda razumnog roka. Međutim, polazeći od toga da je razumna dužina trajanja postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a pre svega od složenosti pravnih pitanja i činjeničnog stanja koje u sporu treba raspraviti, ponašanja podnosilaca ustavne žalbe, postupanja sudova koji su vodili postupak, kao i značaja prava o kome se raspravljalo za podnosioca, Ustavni sud je ispitivao da li su i u kojoj meri nave deni kriterijumi uticali na dužinu trajanj a postupka.

Po nalaženju Ustavnog suda, predmetni postupak u kom se odlučivalo o osnovanosti podnosiočevog potraživanja ne može se smatrati složenim, imajući u vidu da radi utvrđivanja činjenica bitnih za presuđenje nije sprovođen obiman dokazni postupak.

Razmatrajući značaj predmeta spora za podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je ocenio da je na strani podnosioca postojao legitiman interes za odlučivanje suda u što kraćem roku, radi otklanjanja neizvesnosti u pogledu njegovog potraživanja prema tuženo m.

Ispitujući ponašanje podnosioca ustavne žalbe, Ustavni sud je utvrdio da je podnosilac u određenoj meri doprineo dužini postupka, jer je dva puta bilo utvrđeno da postupak miruje zbog nedolaska njegovog punomoćnika na ročišta.

Analizirajući postupanje sudova, Ustavni sud konstatuje da su redovni sudovi efikasno vodili postupak do donošenja prve prvostepene presude u junu 2003. godine i odlučivanja o žalbi izjavljenoj protiv ove presude u oktobru sledeće godine. Međutim, po oceni Ustavnog suda, drugostepeni sud je nakon toga ispoljio neefikasnost u postupanju. Naime, drugostepenom sudu je trebalo godinu dana, odnosno dve godine da odluči o žalbama izajvljenim protiv procesnih rešenja koja je u ponovnom postupku doneo prvostepeni sud zbog nastupanja pravnih posledica stečaja nad podnosiocem. Takođe, Viši sud u Novom Sadu je, tek dve godine nakon što su mu spisi predmeta dostavljeni na odlučivanje o žalbi izjavljenoj protiv druge po redu prvostepene presude, doneo rešenje kojim se oglasio stvarno nenadležnim i predmet dostavio nadležnom Apelacionom sudu.

S obzirom na izneto, Ustavni sud je zaključio da je postupanje Okružnog, a potom Višeg suda u Novom Sadu, prevashodno dovelo do toga da je predmetni parnični postupak trajao nepunih 12 godina.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava, te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07 , 99/11 I 18/13 Odluka - US), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosiocu ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade ne materijalne štete u iznosu od 800 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosilac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju za njeno određivanje , posebno dužinu trajanja predmetnog parničnog postupka i značaj koji je predmet spora imao za podnosioca . Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu svoju postojeću praksu, praksu Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom pruža odgovarajuće zadovoljenje. Ustavni sud smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za povredu prava koju je podnosilac ustavne žalbe pretrpeo prevashodno zbog neažurnog postupanja suda.

7. Ustavni sud je ocenio da ne postoje procesne pretpostavke za odlučivanje o povredi prava na imovinu, zajemčenog odredbom člana 58. stav 1. Ustava, imajući u vidu da je predmetni postupak pravnosnažno okončan usvajanjem podnosiočevog tužbenog zahteva za isplatu određenog novčanog iznosa, te je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u tom delu odbacio ustavnu žalbu, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

U pogledu zahtev a podnosi oca za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi Ustavni sud se poziva na stanovište koje je izraženo u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti na www.ustavni.sud.rs).

8. Polazeći od svega izloženog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda ("Službeni glasnik RS", broj 103/13), doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti