Povreda prava na imovinu i suđenje u razumnom roku u Vranju

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio žalbe S. T. i S. S. zbog višegodišnjeg neizvršenja potraživanja prema HK „J.“ Vranje. Utvrđena je povreda prava na imovinu i suđenje u razumnom roku. Podnosiocima su priznata prava na naknadu materijalne i nematerijalne štete.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-18709/2023
12.06.2025.
Beograd

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Snežana Marković, predsednik Veća i sudije Vesna Ilić Prelić, dr Dragana Kolarić, dr Tamaš Korhec (Korhecz Tamás), Gordana Ajnšpiler Popović, dr Vladan Petrov, Tatjana Đurkić i Miroslav Nikolić, članovi Veća, u postupku po ustavnim žalbama S. T. iz Dubnice kod Vranja i S. S. iz Vranja, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 12. juna 2025. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. T. i utvrđuje da su podnositeljki povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu, iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1537/09, a kasnije pred javnim izvršiteljem Žikicom Trajkovićem iz Vranja u predmetu Ii. 200/15.

2. Utvrđuje se pravo S. T. na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1537/09, a kasnije pred javnim izvršiteljem Žikicom Trajkovićem iz Vranja u predmetu Ii. 200/15. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

3. Utvrđuje se pravo S. T. na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 1537/09 od 24. septembra 2009. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

4. Usvaja se ustavna žalba S. S.(1) i utvrđuje da su podnosiocu povređena prava na suđenje u razumnom roku i na imovinu iz člana 32. stav 1. i člana 58. stav 1. Ustava, u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 642/08, a kasnije pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem iz Vranja u predmetu Ii. A. 799/16.

5. Utvrđuje se pravo S. S.(1) na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 642/08, a kasnije pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem iz Vranja u predmetu Ii. A. 799/16. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

6. Utvrđuje se pravo S. S.(1) na naknadu materijalne štete u visini iznosa potraživanja utvrđenih rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 642/08 od 24. marta 2008. godine, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

7. Odbacuju se zahtevi podnosilaca ustavnih žalbi za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. T. iz Dubnice kod Vranja je 19. marta 2019. godine, preko punomoćnika S. S.(2), advokata iz Vranja, Osnovnom sudu u Vranju podnela prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 1537/09, a kasnije pred javnim izvršiteljem Žikicom Trajkovićem iz Vranja u predmetu Ii. 200/15.

S. S.(1) iz Vranja je 12. septembra 2019. godine, preko punomoćnika R. I, advokata iz Vranja, Osnovnom sudu u Vranju podneo prigovor radi ubrzavanja izvršnog postupka koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu I. 642/08, a kasnije pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem iz Vranja u predmetu Ii. A. 799/16.

Imajući u vidu da je odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, te da je odredbama člana 16. st. 1. i 2. istog zakona propisano da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona, kao i žalba protiv rešenja kojim je odbijen prigovor iz stava 1. ovog člana po kojima nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom, Osnovni sud u Vranju je dostavio ovoj predmet Ustavnom sudu na dalji postupak i odlučivanje.

Podnosioci su u prigovorima radi ubrzavanja postupka istakli da su u predmetnim izvršnim postupcima usvojeni njihovi predlozi za izvršenje i da je određeno izvršenje radi naplate potraživanja iz radnog odnosa, prema izvršnom dužniku, preduzeću sa većinskim državnim kapitalom.

U dopunama ustavnih žalbi od 17. novembra i 20. i 21. decembra 2023. godine, podnosioci su zahtevali naknadu imovinske štete u visini iznosa opredeljenih rešenjima o izvršenju, naknadu nematerijalne štete, kao i naknadu troškova postupka.

Ustavni sud je, u skladu sa odredbama člana 43. st. 1. i 3. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), spojio predmetne ustavne žalbe radi jedinstvenog postupanja.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, na osnovu uvida u spise predmeta nadležnog suda i podatke objavljene na internet stranici Komisije za hartije od vrednosti, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 1537/09 od 24. septembra 2009. godine određeno je izvršenje na predlog podnositeljke S. T. protiv HK „J.“ ad Vranje, a radi namirenja potraživanja iz radnog odnosa.

Postupak je kasnije vođen pred pred javnim izvršiteljem Žikicom Trajkovićem iz Vranja u predmetu Ii. 200/15, a rešenjem javnog izvršitelja od 21. februara 2022. godine postupak izvršenja je obustavljen.

Rešenjem o izvršenju Opštinskog suda u Vranju I. 642/08 od 24. marta 2008. godine određeno je izvršenje na predlog podnosioca S. S.(1) protiv HK „J.“ ad Vranje, a radi namirenja potraživanja iz radnog odnosa.

Postupak je kasnije vođen pred javnim izvršiteljem Aleksandrom Nikolićem iz Vranja u predmetu Ii. A. 799/16, a rešenjem javnog izvršitelja od 30. septembra 2022. godine postupak izvršenja je obustavljen.

Potraživanja podnosilaca nisu namirena u osporenim izvršnim postupcima.

HK „J.“ ad Vranje je privredno društvo sa većinskim državnim vlasništvom.

4. Odredbom člana 32. stav 1. Ustava utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega. Odredbom člana 58. stav 1. Ustava jemči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.

Odredbom člana 1. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 92/23), koji je stupio na snagu 4. novembra 2023. godine, propisano je da se Zakon o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku ne primenjuje na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom. Odredbama člana 16. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano je: da se prigovor radi ubrzavanja stečajnog ili izvršnog postupka iz člana 1. ovog zakona po kojem nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom (stav 1.); da se da se žalba protiv rešenja kojim je odbijen prigovor iz stava 1. ovog člana po kojoj nije doneta odluka do dana stupanja na snagu ovog zakona, smatra ustavnom žalbom (stav 2.); da su sudovi dužni da u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona sve nerešene predmete iz st. 1 ‒ 4. ovog člana dostave Ustavnom sudu na dalji postupak i odlučivanje i da o tome obaveste podnosioca prigovora, žalbe, odnosno tužbe (stav 5.); da podnosilac prigovora radi ubrzavanja postupka, odnosno žalbe protiv rešenja o odbijanju prigovora radi ubrzavanja postupka ima pravo da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja od strane suda iz stava 5. ovog člana, dostavi Ustavnom sudu zahtev za naknadu materijalne, odnosno nematerijalne štete (stav 6.).

Odredbom člana 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku („Službeni glasnik RS“, broj 40/15) je propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku i da su oni hitni i imaju prvenstvo u odlučivanju.

5. Ustavni sud konstatuje da je citiranim odredbama Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku isključena primena predmetnog zakona u odnosu na stečajne i izvršne postupke koji se vode radi namirenja priznatih ili utvrđenih potraživanja u kojima je stečajni, odnosno izvršni dužnik preduzeće sa većinskim društvenim ili državnim kapitalom, što znači da u ovoj vrsti postupaka sudovi više nisu nadležni za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku i prava na imovinu, već je to postala isključiva nadležnost Ustavnog suda, bez obzira na to da li je predmetni postupak u toku ili je okončan.

Imajući navedeno u vidu, a posebno odredbe člana 16. st. 1. i 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da se prigovori radi ubrzavanja postupka koje su podneli podnosioci smatraju ustavnim žalbama kojima se ističe povreda prava na suđenje u razumnom roku u predmetnim izvršnim postupcima. Takođe, podnosioci ustavnih žalbi su, saglasno odredbi člana 16. stav 6. navedenog Zakona, u ostavljenom roku istakli i zahteve za naknadu nematerijalne i materijalne štete izazvane povredom navedenih prava.

6. Odlučujući o istaknutoj povredi prava na suđenje u razumnom roku u osporenim izvršnim postupcima, Ustavni sud je pošao od prakse Evropskog suda za ljudska prava u vezi sa pitanjem odgovornosti države za neizvršenje sudskih odluka kada je dužnik preduzeće sa većinskim državnim, odnosno društvenim kapitalom, koja je, u njenom relevantnom delu, prikazana u Odluci Už-11320/2021 od 7. juna 2023. godine („Službeni glasnik RS“, broj 61/23, dostupno i na internet stranici Ustavnog suda www.ustavni.sud.rs.).

U tom smislu, Ustavni sud posebno ukazuje da je u predmetu Lilić i drugi protiv Srbije (predstavke br. 16857/19 i 43001/19, presuda od 14. januara 2021. godine, stav 11.) Evropski sud konstatovao da je još ranije isticao da je period neizvršenja pravnosnažne domaće odluke do godinu dana u skladu sa zahtevima Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te da je utvrđivao povredu kada god je taj period bio duži od godinu dana, bez obzira na to da li se pravnosnažna domaća odluka izvršava kroz izvršni ili stečajni postupak.

Polazeći od navedenih stavova Evropskog suda, koje i sam prihvata, Ustavni sud ukazuje da svaki postupak koji se vodi radi namirenja pravnosnažno utvrđenog potraživanja (stečajni, izvršni ili neki drugi) prema preduzeću sa društvenim, odnosno većinskim državnim kapitalom, a koji traje duže od perioda koji se u praksi Evropskog suda smatra prihvatljivim, predstavlja osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Pri tome, Ustavni sud naglašava da u tom slučaju nisu od isključivog ili odlučujućeg značaja okolnosti od uticaja na trajanje izvršnog, odnosno stečajnog postupka, kao što su složenost postupka i postupanje organa postupka i stranaka u postupku, već je odlučujuća okolnost za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku upravo činjenica da potraživanje nije namireno u relevantnom vremenskom periodu, u skladu sa praksom Evropskog suda.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da su osporeni izvršni postupci, koji su pokrenuti prema preduzeću sa većinskim državnim kapitalom radi naplate potraživanja iz radnog odnosa, u trenutku podnošenja prigovora radi ubrzavanja postupka, odnosno ustavne žalbe, trajali duže od devet godina, Ustavni sud je ocenio da je podnosiocima povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, pa je ustavne žalbe u tom delu usvojio, odlučujući kao u tač. 1. i 4. izreke.

7. Razmatrajući da li je podnosiocima ustavnih žalbi u osporenim izvršnim postupcima povređeno i pravo na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava, Ustavni sud je pošao od svog stava da je u predmetima koji se tiču neizvršenja pravnosnažnih sudskih odluka donetih prema preduzećima sa većinskim državnim ili društvenim kapitalom, utvrđivanje povrede prava na suđenje u razumnom roku preduslov za utvrđivanje povrede prava na imovinu i usvajanje zahteva za naknadu materijalne štete u visini nenaplaćenog, odnosno nenamirenog potraživanja.

Polazeći od navedenog, a imajući u vidu da je prethodno utvrdio da je podnosiocima ustavnih žalbi povređeno pravo na suđenje u razumnom roku u osporenim izvršnim postupcima, kao i to da su podnosioci istakli i zahtev za naknadu materijalne štete, Ustavni sud je ocenio da propust Osnovnog suda u Vranju i javnih izvršitelja da obezbede namirenje potraživanja koja potiču iz radnog odnosa prema stečajnom dužniku sa većinskim državnim kapitalom predstavlja i povredu prava na imovinu iz člana 58. stav 1. Ustava. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, usvojio ustavne žalbe i u tom delu, pa je utvrdio da je podnosiocima u osporenim izvršnim postupcima povređeno i pravo na imovinu, odlučujući kao u tač. 1. i 4. izreke.

8. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tač. 2. i 5. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosilaca ustavnih žalbi zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete, svakom u iznosu od po 800 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, umanjenom za eventualno već isplaćene iznose po osnovu eventualno utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku u osporenim izvršnim postupcima. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini iznosa naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu stavove Evropskog suda koji su izraženi u odluci u predmetu Stanković protiv Srbije (predstavka broj 41285/19, odluka od 19. decembra 2019. godine), a koje je i Ustavni sud prihvatio u svojoj praksi (videti npr. Odluku Už-7309/2018 od 17. decembra 2020. godine i Odluku Už- 277/2017 od 4. juna 2020. godine).

9. Odlučujući o načinu otklanjanja štetnih posledica utvrđene povrede prava na imovinu, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, u tač. 3. i 6. izreke utvrdio pravo podnosilaca ustavnih žalbi na naknadu materijalne štete, svakom u visini iznosa potraživanja utvrđenih označenim rešenjima o izvršenju Opštinskog suda u Vranju, umanjenih za iznose koji su po tom osnovu eventualno već isplaćeni ili na drugi način namireni. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Imajući u vidu da je Ustavni sud u više predmeta podnosilaca ustavnih žalbi radnika HK „J.“ AD Vranje utvrdio povredu prava na imovinu i pravo na naknadu materijalne štete i visini iznosa utvrđenih rešenjem o izvršenju, Sud je to učinio i u ovom predmetu zbog povrede da se svi podnosioci ustavnih žalbi koji se nalaze u bitno sličnoj činjeničnoj i pravnoj situaciji dovedu u isti pravni položaj.

10. U pogledu zahteva za naknadu troškova postupka po prigovoru radi ubrzavanja predmetnog stečajnog postupka, koji je pred nadležnim sudom vođen do stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud najpre ukazuje na to da je članom 3. stav 2. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku propisano da stranka ne plaća sudsku taksu u postupcima u kojima se štiti pravo na suđenje u razumnom roku, zbog čega svakako nema osnova za naknadu troškova po navedenom osnovu, tj. sudske takse. Dalje, imajući u vidu da se prigovori podnosilaca, u smislu citiranih zakonskih izmena, smatraju ustavnim žalbama, Ustavni sud je zahtev za naknadu troškova navedenog postupka razmatrao u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu.

Ustavni sud ukazuje da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te je zauzeo načelan stav da, u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu, nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, pri čemu, u konkretnom slučaju, ne postoje bilo kakve izuzetne i posebne okolnosti koje bi opravdale drugačiju primenu člana 6. stav 2. Zakona (videti presudu u predmetu Evropskog suda Dragan Kovačević protiv Hrvatske, broj predstavke 49281/15, od 12. maja 2022. godine, stav 83.). S tim u vezi, Ustavni sud naglašava da je usvojenim izmenama Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i ovom odlukom Ustavnog suda obezbeđena delotvorna zaštita prava podnosioca ustavne žalbe, koji će u skladu sa poštovanjem principa supsidijarnosti, kao i praksom Evropskog suda, traženu zaštitu prava brže ostvariti u okvirima nacionalnog pravnog sistema. Takođe, zaštita prava podnosilaca ustavnih žalbi je potpuna, imajući u vidu da oni ovom odlukom istovremeno ostvaruju pravo na naknadu nematerijalne i materijalne štete zbog utvrđene povrede prava, što se, saglasno odredbama člana 26. stav 1. i člana 31. stav 1. Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, postiže isključivo podnošenjem tužbe protiv Republike Srbije i vođenjem posebnog parničnog postupka. Stoga je Sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ovaj zahtev, rešavajući kao u tački 7. izreke.

11. Na osnovu izloženog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 47. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, kao i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda, Sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Snežana Marković, s.r.

Povreda prava na imovinu i suđenje u razumnom roku u Vranju

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti