Sudska praksa

Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku zbog kašnjenja dostave presude

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku. Povreda je nastala jer je pravnosnažna krivična presuda podnositeljki dostavljena tek dve i po godine nakon što je doneta, što predstavlja neopravdano odugovlačenje postupka.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Dragiša B. Slijepčević, dr Marija Draškić, dr Bosa Nenadić, dr Goran P. Ilić, Sabahudin Tahirović, dr Dragan Stojanović i dr Milan Marković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi R. S . iz Vranja , na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 16. juna 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba R. S . i utvrđuje da je u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu K. 552/10, povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde, u roku u četiri meseca od dana dostavljanja odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. R. S . iz Vranja je 28. februara 2013. godine, preko punomoćnika S. I, advokata iz Vranja, Ustavnom sudu podnela ustavnu žalbu, zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije u postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Vranju u predmetu K. 552/10 .

U ustavnoj žalbi je navedeno da o žalbi podnositeljke protiv prvostepene krivične presude, u vreme podnošenja ustavne žalbe, nije odlučeno ni nakon od tri godine od dana njenog podnošenja.

Podnositeljka ustavne žalbe je predložila da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu i utvrdi povredu označenog ustavnog prava. Tražila je naknadu nematerijalne štete i naknadu troškova na ime sastavljanja ustavne žalbe

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. U sprovedenom postupku, Ustavni sud je izvršio uvid u dokumentaciju dostavljenu uz ustavnu žalbu i spise predmeta Osnovnog suda u Vranju K. 552/10, i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Oštećena S. S . podnela je 10. oktobra 2008. godine optužni predlog Opštinskom sudu u Novom Sadu protiv okrivljene R . S, ovde podnositeljke ustavne žalbe, zbog izvršenog krivičnog dela laka telesna povrede iz člana 122. stav 2. u vezi stav 1. KZ .

Osnovni sud u Vranju je presudom K. 552/10 od 4. maja 2011. godine oglasio krivim podnositeljku ustavne žalbe.

Apelacioni sud u Nišu je presudom Kž1. 129/12 od 12. aprila 2012. godine odbio kao neosnovanu žalbu branioca podnositeljke ustavne žalbe i potvrdio prvostepenu presudu. Spisi predmeta su dostavljeni prvostepenom sudu 31. maja 2012. godine, a drugostepena presuda je dostavljena podnositeljki ustavne žalbe i njenom braniocu tek 22. septembra 2014. godine.

U vezi tvrdnje podnositeljke ustavne žalbe da joj je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava u krivičnom postupku, Ustavni sud ukazuje da je predmet Ustavnog suda Už–1872/2014 ustupio na dalje postupanje Apelacionom sudu u Nišu, saglasno odredbi člana 2. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 101/13), o čemu je podnositeljka obaveštena dopisom Ustavnog suda od 21. maja 2014. godine.

Vrhovni kasacioni sud je rešenjem R4. 16/14 od 27. novembra 2014. godine predmet Ustavnog suda, ustupljen tom sudu od Apelacionog suda u Nišu, vratio Ustavnom sudu, jer je postupak pravnosnažno okončan još aprila 2012. godine.

4. Ocenjujući osnovanost navoda o povredi prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni krivični postupak započet podnošenjem optužnog predloga, 10. oktobra 2008. godine, a da je okonačan donošenjem drugostepene presude Apelacionog suda u Nišu Kž1. 129/12 od 12. aprila 2012. godine (znači trajao je tri i po godine), pri čemu je drugostepena presuda dostavljena podnositeljki ustavne žalbe i njenom braniocu tek 22. septembra 2014. godine, dve i po godine nakon donošenja drugostepene presude. Po oceni Ustavnog suda, radnja dostavljanja drugostepene presude podnositeljki i njenom braniocu nakon dve i po godine od dana njenog donošenja, u ovom konkretnom slučaju, predstavlja dovoljan osnov za utvrđenje povrede prava na suđenje u razumnom roku. Praksa Evropskog suda za ljudska prava je sličnog stanovišta povodom drugih dužih perioda neaktivnosti suda u postupku (videti presudu Plazonić protiv Hrvatske, broj 26455/04, od 6. marta 2008. godine, st. 60-63.).

Polazeći od iznetog, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava, te je ustavnu žalbu usvojio, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 – Odluka US, 40/15 – dr. zakon i 103/15), odlučujući kao tački 1. izreke.

5. Na osnovu odredbe člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog konstatovane povrede prava na suđenje u razumnom roku ostvari utvrđenjem prava na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstvo pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu, saglasno odredbama člana 1. Zakona o dopuni Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 103/15).

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja za njeno određivanje, te smatra da navedeni novčani iznos predstavlja adekvatnu pravičnu naknadu za utvrđenu povredu Ustavom zajemčenog prava. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je, kao što je prethodno ukazano, prvenstveno imao u vidu sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

6. U pogledu zahteva podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova na ime sastava ustavne žalbe, Ustavni sud podseća da je u svojoj dosadašnjoj praksi više puta razmatrao navedeno pitanje, te da je zauzeo stav da , u smislu člana 6. Zakona o Ustavnom sudu , nema osnova za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom. S tim u vezi, Ustavni sud se poziva na obrazloženje koje je dato , pored drugih, u Odluci Už - 633/2011 od 8. maja 2013. godine (videti internet stranicu Ustavnog suda na: www.ustavni.sud.rs).

7. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Slični dokumenti

Semantička pretraga sudske prakse

Pronađite relevantne pravne dokumente koristeći veštačku inteligenciju.

Započni pretragu