Odbacivanje ustavne žalbe zbog neblagovremenosti

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu kao neblagovremenu. Rok od 30 dana za podnošenje žalbe računa se od dana dostavljanja konačne sudske odluke, a podnošenje inicijative tužiocu za ulaganje vanrednog pravnog leka ne produžava taj rok.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević, dr Dragan Stojanović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Anke Tomašević Jabučanin iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 12. novembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Anke Tomašević Jabučanin izjavljena protiv rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu Kv. 1080/08 Ki. 589/08 od 26. novembra 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Kž. 152/09 od 20. marta 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Anka Tomašević Jabučanin iz Beograda je 9. oktobra 2009. godine, preko punomoćnika, advokata Gojka Šarenca iz Beograda, izjavila ustavnu žalbu protiv rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu Kv. 1080/08 Ki. 589/08 od 26. novembra 2008. godine i rešenja Okružnog suda u Beogradu Kž. 152/09 od 20. marta 2009. godine, zbog povrede prava na imovinu i povrede prava na rad, zajemčenih čl. 58. i 60. Ustava Republike Srbije.
Podnositeljka ustavne žalbe je navela da je kao oštećena podnela zahtev za sprovođenje istrage protiv osumnjičenog V.S. zbog krivičnog dela zloupotrebe službenog položaja iz člana 359. stav 1. Krivičnog zakonika. Postupajući po zahtevu podnositeljke ustavne žalbe, Treći opštinski sud u Beogradu je osporenim rešenjem Kv. 1080/08 Ki. 589/08 od 26. novembra 2008. godine konstatovao da nema mesta sprovođenju istrage protiv osumnjičenog. Dalje je navedeno da je osporenim rešenjem Okružnog suda u Beogradu Kž. 152/09 od 20. marta 2009. godine odbijena žalba podnositeljke ustavne žalbe izjavljena protiv rešenja Trećeg opštinskog suda u Beogradu Kv. 1080/08 Ki. 589/08 od 26. novembra 2008. godine. Podnositeljka ustavne žalbe je zatim 29. juna 2009. godine podnela Republičkom javnom tužilaštvu predlog za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti, koje je aktom KTZ. 651/09 od 26. avgusta 2009. godine obavestilo njenog punomoćnika da nema osnova za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti. Navedeno obaveštenje je punomoćnik podnositeljke ustavne žalbe primio 9. septembra 2009. godine. Predložila je da Ustavni sud poništi osporena rešenja.
2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.
Prema članu 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07), ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.
3. Prema odredbama čl. 419. i 421. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ", broj 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS", broj 58/04, 85/05, 115/05, 49/07, 122/08 i 72/09), ovlašćenje za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti ima isključivo javni tužilac, a ne i oštećeni kao tužilac. Ustavni sud je stoga ocenio da se ovo vanredno pravno sredstvo u krivičnom postupku ne može smatrati pravnim sredstvom čijim iscrpljivanjem supsidijarni tužilac stiče pravo na podnošenje ustavne žalbe, saglasno odredbama člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Ovo iz razloga što oštećeni kao tužilac ne može da utiče na odluku javnog tužioca da li će podići zahtev za zaštitu zakonitosti, bez obzira na lično podnetu inicijativu, niti ima zakonsku mogućnost da samostalno podnese navedeno vanredno pravno sredstvo, ako to ne učini javni tužilac. Pošto zahtev za zaštitu zakonitosti nije pravno sredstvo čije izjavljivanje stoji na raspolaganju oštećenom, to se ne može smatrati pretpostavkom za izjavljivanje ustavne žalbe u smislu navedenih odredaba Ustava i Zakona o Ustavnom sudu, već se, prema stavu Ustavnog suda, u krivičnom postupku pravna sredstva iscrpljuju donošenjem odluke po žalbi na prvostepenu, odnosno žalbi na drugostepenu presudu, ili po žalbi na rešenje.
Polazeći od navedenog, po oceni Ustavnog suda, zakonom propisani rok za izjavljivanje ustavne žalbe se u konkretnom slučaju računa od dana dostavljanja osporenog drugostepenog krivičnog rešenja podnosiocu ustavne žalbe. Imajući u vidu da je ustavna žalba podneta 9. oktobra 2009. godine protiv rešenja Okružnog suda u Beogradu Kž. 152/09 od 20. marta 2009. godine, koje je podnositeljka ustavne žalbe primila najkasnije 29. juna 2009. godine kada je podnela inicijativu za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužilaštvu, Ustavni sud je utvrdio da ustavna žalba nije blagovremena, jer je podneta posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu. Stoga je Ustavni sud odbacio ustavnu žalbu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona.
4. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK USTAVNOG SUDA dr Bosa Nenadić