Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu Milunke Bogdanović, utvrdivši povredu prava na suđenje u razumnom roku u izvršnom postupku koji traje od 2006. godine. Naložena je hitna radnja sudu i dosuđena naknada nematerijalne štete podnositeljki u iznosu od 500 evra.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće u sastavu: predsednik Suda dr Dragiša B. Slijepčević, predsednik Veća i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi Milunke Bogdanović iz Čačk a, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 3. jula 2013. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba Milunke Bogdanović i utvrđuje da je u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku – Sudska jedinica u Guči u predmetu I . 11935/10 (ranije predmet Opštinskog suda u Guči I. 113/06) , povređeno pravo podnositeljke ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku , zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Nalaže se Osnovnom sudu u Čačku – Sudskoj jedinici u Guči da preduzme neophodne mere kako bi se izvršni postupak iz tačke 1. okončao u najkraćem roku.

3. Utvrđuje se pravo podnositeljke ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 500 evra, u dinarskoj protivvrednosti obračunatoj po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava - razdeo Ministarstva pravde i državne uprave.

O b r a z l o ž e nj e

1. Milunka Bogdanović iz Čačka je 9 . aprila 2010. godine, preko punomoćnika Milana Stevanovića, advokata iz Čačka, podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu , zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, u izvršnom postupku koji se vodi pred Osnovnim sudom u Čačku u predmetu I. 11935/10.

Podnositeljka ustavne žalbe je, pored ostalog, nave la da je podnela predlog za izvršenje O pštinskom sudu u Guči, koji je 24. marta 2006. godine doneo rešenje o izvršenju I. 113/06 od 24. marta 2006. godine , ali da izvršni postupak do dana podnošenja ustavne žalbe nije okončan.

Predložila je da Ustavni sud usvoji žalbu, utvrdi povredu prava na suđenje u razumnom roku i da joj dosudi nematerijalnu štetu, koju je pretrpela zbog dugog trajanja izvršnog postupka. Podnositeljka je istakla i zahtev za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredbom člana 82. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', br. 109/07, 99/11 i 18/13 – Odluka US ) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama zahteva istaknutog u njoj, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno ili uskraćeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku izvršio uvid u spise izvršnog predmeta Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Guči I. 11935 /10 ( ranije predmet Opštinskog suda u Guči I. 113/06) i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Podnositeljka ustavne žalbe, kao izvršna poverilja, podnela je 24. marta 2006. godine Opštinskom sudu u Guči predlog za izvršenje protiv izvršnog dužnika V. B, na osnovu izvršne isprave.

Opštinski sud u Guči je rešenjem o izvršenju I. 113 /06 od 24. marta 2006. godine odredio da će se predloženo izvršenje sprovesti popisom, p rocenom i prodajom pokretnih stvari izvršnog dužnika i prenosom ostvarenih novčanih sredstava na račun izvršne poverilje .

Protiv navedenog rešenja o izvršenju izvršni dužnik je izjavio žalbu.

Okružni sud u Čačku je rešenjem Gž. 726/06 od 31. maja 2006. godine odbio kao neosnovanu žalbu izvršnog dužnika i potvrdio rešenje o izvršenju Opštinskog suda u Čačku I. 113/06 od 24. marta 2006. godine.

Sudski izvršitelji su 30. marta 2007. godine popisali pokretne stvari izvršnog dužnika, a 7. juna 2007. godine su oduzeli popisane pokretne st vari izvršnog dužn ika, radi daljeg postupka javne prodaje.

Izvršni sud je rešenjem I. 113/06 od 11. juna 2007. godine odredio da će se javna prodaja pokretnih stvari održati 11. jul a 2007. godine.

Podneskom od 14. juna 2007. godine punomoćnik izvršne poverilje je predložio da se postupak izvršenja odloži do kraja oktobra 2007. godine, jer je dužnik V. B. obećala da će izmiriti dug i troškove.

Treće lice – suprug izvršnog dužnika je izjavi o prigovor protiv rešenja kojim je određena prodaja pokretnih stvari izvršnog dužnika , ističući da su popisane stvari u njegovoj svojini i državini i da ih je kupio vlastitim sredstvima pre zaključenja braka.

Opštinski sud u Guči je rešenjem I. 113/06 od 5. jula 2007. godine odbio kao neosnovan prigovor trećeg lica.

Okružni sud u Čačku je rešenjem Gž. 1404/07 od 12. septembra 2007. godine odbio kao neosnovanu žalbu trećeg lica i potvrdio rešenje Opštinskog suda u Guči I. 113/06 od 5. jula 2007. godine.

Izvršni sud je u nastavku postupka izvršenja odredio javnu prodaju zaplenjenih pokretnih stvari izvršnog dužnika za 9. novembar 2007. godine, koja nije održana jer ni je bilo zainteresovanih lica, pa je sledeću javnu prodaju zakazao za 26. novembar 2007. godine, ali je i ona odložena iz istih razloga kao i prethodna . Nakon javne prodaje održane 13. decembra 2007. godine , izvršni sud je doneo rešenje I. 113/06 od 8. januara 2008. godine na osnovu kojeg je izvršna poverilja delimično namirila svoje potraživanje.

Okružni sud u Čačku je rešenjem Gž. 261/08 od 13. februara 2008. godine odbio kao neosnovanu žalbu izvršnog dužnika i potvrdio rešenje o namirenju Opštinskog suda u Guč i I. 113/06 od 8. januara 2008. godine.

U nastavku sprovođenja izvršenja, izvršni dužnik je više puta dolazila u sud obećavajući da će isplatiti preostali izno s duga, pa je 6. maja 2008. godine na ime duga isplat ila 40.000 dinara, što je preneto na račun izvršne poverilje , kao jedan deo preostalog duga.

U toku 2008. godine izvršna poverilja je više puta urgirala da se nastavi postupak izvršenja, a zatim podnela pritužbe predsednicima Opštinskog suda u Guči i Okružnog sud a u Čačku na rad postupajućeg sudije u ovom predmetu.

Opštinski sud u Guči je rešenjem I. 113/06 od 30. januara 2009. godine, u stavu prvom izreke odbio kao neosnovan prigovor trećih lica – D. B, B. B. i D. U, kojim je traženo da se obustavi postupak izvršenja i da se odobreno izvršenje , po predl ogu izvršne poverilje protiv izvršnog dužnika, na preostalim popisanim pokretnim stvarima proglasi nedopuštenim, a u stavu drugom izreke odložio izvršenje u preostalom delu nenamirenog potraživanja, do okončanja parničnog postupka u predmetu tog suda P. 338/08.

Odlučujući o žalbi koju je izjavila izvršna poverilja, Okružni sud u Čačku je rešenjem Gž. 644/09 od 15. aprila 2009. godine ukinuo rešenje Opštinskog suda u Guči I. 113/06 od 30. januara 2009. godine u stavu drugom izreke i predmet vratio istom s udu na ponovni postupak i odlučivanje. U obrazloženju ovog rešenja je, između ostalog, navedeno da je osporeno rešenje u stavu drugom zahvaćeno bitnom povredom postupka iz člana 36 1. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, jer ima nedostat aka zbog kojih se ne može ispitati, pa je moralo biti ukinuto.

Nakon ustanovljenja nove mreže sudova u Republici Srbiji , postupak je nastavljen pred Osnovnim sudom u Čačku – Sudskom jedinicom u Guči u predmetu I. 11935/10.

Na ročištu koje je održano 17. juna 2010. godine, sud je naložio izvršnoj poverilji da precizira zahtev na kojim stvarima izvršnog dužnika predlaže nastavak postupka , a na ročištu od 20. jula 2010. godine su popisane određene pokretne stvari izvršnog dužnika.

Izvršni sud je rešenjem I. 11935/10 od 28. oktobra 2010. godine naložio izvršnom dužniku da, u ostavljenom roku, dostavi sudu izjavu o imovini.

Sudski izvršitelj je 10. marta 2011. godine izvršio popis pokretnih stvari zatečenih kod izvršn og dužnika.

Rešenjem izvršnog suda I. 11935/10 od 17. marta 2011. godine upisan je izvršni dužnik u knjigu izvršnih dužnika, a rešenjem I. 11935/2010 od 21. marta 2011. godine odbačen je kao nedozvoljen zahtev izvršne poverilje za izuzeće sudskog izvršitelja.

Javna prodaja popisanih i procenjenih pokretnih stvari zakazana za 28. mart 2011. godine nije uspela jer nije bilo zainteresovanih lica, pa je sledeću javnu prodaju sud zakazao za 12. april 2011. godine.

Rešenjem izvršnog suda I. 11935/10 od 6. aprila 2011. godine odbačen je kao neosnovan, prigovor trećeg lica D.B. da se proglasi nedopuštenim izvršenje na pokretnim stvarima izvršnog dužnika popisanim 10. marta 2011. godine.

Izvršni sud je rešenjem I. 11935/10 od 12. maja 2011. godine odbio kao neosnovan predlog izvršne poverilje za otklanjanje nepravilnosti u sprovođenju izvršenja od strane sudskog izvršitelja, a zaključkom I. 11935/10 od 12. maja 2011. godine je izvršio izmenu popisanih pokretnih stvari od 10. marta 2011. godine.

Rešenjem suda I. 11935/10 od 30. juna 2011. godine , u stavu prvom izreke, namireno je potraživanje izvršnoj poverilji u određenom novčanom iznosu, a u stavu drugom izreke je određeno da se trećem licu isplati određeni novčani iznos.

Izvršni sud je 18. jula 2011. godine doneo rešenje I. 11935/10 kojim je odredio privremenu meru u cilju obezbeđenja novčanog potraživanja izvršne poverilje.

Viši sud u Čačku je rešenjem Gž. 608/11 od 14. septembra 2011. godine odbio, kao neosnovanu , žalbu izvršne poverilje, a rešenje Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Guči I. 11935/10 od 12. maja 2011. godine potvrdio.

Zaključkom izvršnog suda I. 11935/10 od 15. novembra 2011. godine obaveštena je izvršna poverilja da sudski izvršitelj, prilikom vršenja popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika , nije pronašao stvari koje mogu biti predmet izvršenja i da može u roku od 45 dana od dana prijema ovog zaključka predložiti da se popis ponovo sprovede. U zaključku je navedeno i da će sud obustaviti postupak izvršenja ukoliko u ostavljenom roku izvršna poverilja ne predloži da se popis ponovo sprovede ili ako se ni prilikom ponovnog popisa ne nađu stvari koje mogu biti predmet izvršenja. Punomoćnik izvršne poverilje je 1 8. novembra 2011. godine primio navedeni zaključak.

Osnovni sud u Čačku – Sudska jedinica u Guči je rešenjem IPV (I) 249/11 od 22. decembra 2011. godine odbacio kao nedozvoljen prigovor izvršne poverilje koji je podnet 8. jula 2011. godine protiv stava drugog izreke rešenja Osnovnog suda u Čačku – Sudska jedinica u Guči I. 11935/10 od 30. juna 2011. godine.

Izvršni sud je dopisom I. 11935/10 od 2. februara 2012. godine naložio izvršnoj poverilji da dostavi sudu broj računa na koji će se uplati ti depozit po rešenju o namirenju.

Ustavni sud je utvrdio da izvršna poverilja nije podnela izvršnom sudu zahtev za nastavak postupka izvršenja , niti je sud, saglasno navedenom zaključku I. 11935/10 od 15. novembra 2011. godine, obustavio postupak izvršenja .

4. Odredbama Ustava, na čiju povredu se poziva podnositeljka u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.).

Odredbom člana 5. stav 1. Zakona o izvršnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 125/04) bilo je propisano da je u postupku izvršenja i obezbeđenja sud dužan da postupa hitno.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju („Služeni glasnik RS“, broj 31/11), koji se primenjuje od 17. septembra 2011. godine, u članu 358. stav 1. propisuje da će se postupak izvršenja i obezbeđenja u kojima je do dana početka primene ovog zakona započeto sprovođenje izvršenja okončati po odredbama ovog zakona. Takođe, i odredbom člana 6. stav 1. ovog Zakona propisano je da je postu pak izvršenja i obezbeđenja hitan.

5. Ustavni sud konstatuje da je period za ocenu razumne dužine trajanja postupka koji s pada u nadležnost Ustavnog suda počeo da teče od 8. novembra 2006. godine, kada je stupio na snagu Ustav Republike Srbije. Međutim, Ustavni sud je ocenio da se radi utvrđivanja opravdanosti dužine trajanja postupka mora uzeti u obzir i stanje predmeta na dan 8. novembra 2006. godine, jer sudski postupak, od dana njegovog pokretanja do dana okončanja, predstavlja jedinstvenu celinu, te da su, u konkretnom slučaju, ispunjeni uslovi da se prilikom ocene razumnog roka uzme u obzir ce lokupan period dosadašnjeg trajanja postupka prinudnog izvršenja.

U tom smislu, Ustavni sud je konstatovao: da je izvršni postupak započeo 24. marta 2006. godine, podnošenjem predloga za izvršenje Opštinskom sudu u Guči; da je podnositeljka ustavne žalbe, kao izvršna poverilja, u toku postupka delimično namirila svoje potraživanje ; da izvršna poverilja nije podnela izvršnom sudu zahtev za nastavak postupka izvršenja, saglasno zaključku suda I. 11935/10 od 15. novembra 2011. godine , kojim je obaveštena da sudski izvršitelj, prilikom vršenja popisa pokretnih stvari izvršnog dužnika, nije pronašao stvari koje mogu biti predmet izvršenja i da može u roku od 45 dan a od dana prijema tog zaključka predlož iti da se popis ponovo sprovede; da je punomoćnik izvršne poverilje 18. novembra 2011. godine primio zaključak suda . Imajući u vidu navedeno , Ustavni sud je prilikom ocene razumnog roka imao u vidu postupak počev od njegovog pokretanja 24. marta 2006. godine, do 18. novembra 2011. godine kada je punomoćnik izvrš ne poverilje obavešten da u ostavljenom roku može predložiti sudu nastavak izvršnog postupka , i utvrdio da je izvršni postupak trajao preko pet i po godina.

Prilikom odlučivanja o tome da li je podnositeljki ustavne žalbe u konkretnom slučaju povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je pošao od toga da je pojam razumnog trajanja sudskog postupka relativna kategorija koja zavisi od niza činilaca, a, pre svega, od složenosti činjeničnih i pravnih pitanja u konkretnom predmetu, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, postupanja nadležnih sudova koji vode postupak i prirode zahteva, odnosno značaja prava o kojima se u postupku odlučuje za podnosioca.

Ispitujući uticaj navedenih kriterijuma na trajanje izvršnog postupka, Ustavni sud je konstatova o: da je u postupku izvršenja sud , po predlogu izvršne poverilje, ov de podnositeljke ustavne žalbe, doneo rešenje o izvršenju I. 113/06 od 24. marta 2006. godine; da je navedenom predmetu spojen predmet I. 430/06, po predlogu iste izvršne poverilje protiv istog izvršnog dužnika, kao i predmeti izvršenja po predlogu drugih izvršnih poverilaca protiv istog izvršnog dužnika, iako sud nije doneo formalno rešenje o spajanju postupaka; da je u konkretnom izvršnom predmetu sprovođenje izvršenja bilo složeno iz razloga što su predmet izvršenja pokretne stvari koje su popisane u domaćinstvu izvršnog dužnika i njenog supruga, koji je tokom postupka izvršenja više puta isticao prigovor da su popisane stvari isključivo njegova svojina, a o čemu su se svaki put izjašnjavali prvostepeni i drugostepeni sud, što je iziskivalo da postupak izvršenja traje duže nego uobičajeno; da je prvostepeni sud preduzeo veliki broj radnji u postupku, ali da to postupanje nije bilo u dovoljnoj meri efikasno i delotvorno.

Prema oceni Ustavnog suda, podnositeljka ustavne žalbe je imala legitiman interes da sud u razumnom roku okonča predmetni postupak , ali je u izvesnoj meri i sama doprinela njegovom dužem trajanju. Naime, podnositeljka je predložila da se u drugoj polovini 2007. godine zastane sa postupkom izvršenja, a takođe nije podnela zahtev za nastavak postupka izvršenja, saglasno zaključku suda I. 11935/10 od 15. novembra 2011. godine , što ukazuje da je, u konkretnom slučaju, izvršenje bilo objektivno otežano jer izv ršni dužnik ne poseduje imovinu na kojoj bi se sprovelo izvršenje.

Imajući u vidu da izvršna poverilja nije u celini namirila svoje potraživanje , kao i da izvršni postupak još uvek nije formalno okončan, Ustavni sud je utvrdio da je podnositeljki ustavne žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava , u izvršnom postupku koji se vod i pre d Opštinskim sudom u Čačku – Sudskom jedinicom u Guči u predmet u I. 11935/10.

Na osnovu odredbe člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio i odlučio kao u tački 1. izreke .

6. Na osnovu odredbe člana 89. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke nalo žio Osnovnom sudu u Čačku - Sudska jedinica u Guč i da preduzme neophodne mere kako bi se predmetni izvršni postu pak okončao u najkraćem roku.

7. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 3. izreke je odlučeno da s e pravično zadovoljenje podnositeljke ustavne žalbe zbog utvrđene povr ede prava ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 5 00 evra , u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpela podnositeljka ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno složenost predmet a spora, postupanje sudova, ukupnu dužinu trajanja izvršnog pos tupka, kao i ponašanje podnositeljke. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu sopstvenu praksu, kriterijume Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, te samu suštinu naknade nematerijalne štete kojom se oštećenom licu pruža odgovarajuće zadovoljenje.

8. Razmatrajući zahtev podnositeljke ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanjem tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu. Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 44. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, br. 24/08, 27/08 i 76/11) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu.

9. Polazeći od svega iznetog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 4 5. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

dr Dragiša B. Slijepčević