Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Ustavni sud usvaja ustavnu žalbu, utvrđujući povredu prava na pravično suđenje. Niži sud je proizvoljno odbio zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka okrivljenom koji je pravosnažno oslobođen, zanemarujući obavezujuću pravosnažnu presudu apelacionog suda, pozivajući se na kasniju odluku Vrhovnog kasacionog suda.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić, predsednik Veća, i sudije dr Bosa Nenadić, Katarina Manojlović Andrić, dr Olivera Vučić, Predrag Ćetković, Milan Stanić, Bratislav Đokić i mr Tomislav Stojković, članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi V. B . iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici Veća održanoj 4. februara 2016. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba V. B . i utvrđuje da je rešenjima Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 60/10 od 30. januara 2013. godine i Kv. 816/13 od 25. februara 2013. godine podnosiocu ustavne žalbe povređeno pravo na pravično suđenje , zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije.

2. Poništava se rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu Kv. 816/13 od 25. februara 2013. godine i određuje da isti sud donese novu odluku o žalbi branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 60/10 od 30. januara 2013. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. V. B . iz Beograda je , 7. marta 2013. godine, preko punomoćnika mr N . J, advokata iz Beograda, podneo Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 60/10 od 30. januara 2013. godine i Kv. 816/13 od 25. februara 2013. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje i prava na jednaku zaštitu prava, zajemčenih odredbama člana 32. stav 1. i člana 36. stav 1. Ustava Republike Srbije.

Podnosilac u ustavnoj žalbi, pored ostalog, navodi:

- da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 927/10 od 21. oktobra 2011. godine, u stavu drugom izreke, uvažena njegova žalba i žalba njegovog branioca i preinačena presuda Prvog opštinskog suda u Beogradu K. 872/09-02 od 24. decembra 2008. godine, tako što je oslobođen od optužbe da bi izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 194. stav 4. u vezi sa članom 187. stav 4. u vezi sa st. 3. i 2. Krivičnog takona Republike Srbije i odlučeno je, na osnovu odredbe člana 197. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, da troškovi krivičnog postupka u odnosu na njega padaju na teret budžetskih sredstava suda;

- da je nakon donošenja navedene drugostepene presude podneo troškovnik i tražio da mu se dosude troškovi krivičnog postupka;

- da je odlučujući o njegovom zahtevu za dosuđivanje troškova krivičnog postupka, Prvi osnovni sud u Beogradu osporenim rešenjem K. 60/10 od 30. januara 2013. godine isti odbio kao neosnovan „ignorišući presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 927/10 od 21. oktobra 2011. godine, kojom je odlučeno da troškovi krivičnog postupka u odnosu na V. B . padaju na teret budžetskih sredstava suda“, uz obrazloženje da je „presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 27/12 od 25. aprila 2012. godine utvrđeno da je povređen zakon u korist V . B .“;

- da je protiv navedenog prvostepenog rešenja izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenim rešenjem veća Prvog osnovnog suda u Beogradu Kv. 816/13 od 25. februara 2013. godine.

Podnosilac ustavne žalbe smatra da je nadležni sud, odbivši njegov zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka, „zanemario odlučnu činjenicu“ da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu odlučeno da troškovi krivičnog postupka u odnosu na njega padaju na teret budžetskih sredstava suda i da su „stoga nejasna logiciranja suda ... da nema pravo na naknadu troškova krivičnog postupka“. Dodaje da se „ovakav zaključak suda ne može se objasniti navodima da je presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 27/12 od 25. aprila 2012. godine utvrđeno da je od strane Apelacionog suda povređen zakon u korist V. B, jer Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da menja pravnosnažnu sudsku odluku – presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 927/10 od 21. oktobra 2011. godine na štetu okrivljenog (što je tačno)“. Podnosilac zaključuje da „ako je to tako, otkuda onda ovlašćenje Osnovnom sudu da menja presudu Apelacionog suda kojom je odlučeno da troškovi krivičnog postuka ... padaju na teret budžetskih sredstava suda“ i smatra da su mu povređena prava na pravično suđenje i na jednaku zaštitu prava jer je osporenim rešenjima „odlučeno suprotno pravnosnažnoj presudi Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 927/10 od 21. oktobra 2011. godine“.

Predložio je da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, utvrdi povredu označenih prava i pravo podnosioca na naknadu nematerijalne i materijalne štete i troškova postupka pred Sudom, te da osporena rešenja poništi.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe povređeno njegovo Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku, izvršio uvid u dokumentaciju priloženu uz ustavnu žalbu, te je utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Protiv podnosioca ustavne žalbe, kao i drugih lica, vođen je krivični postupak pred ranijim Prvim opštinskim sudom u Beogradu, koji je pravnosnažno okončan.

Presudom Prvog opštinskog suda u Beogradu K. 872/03-02 od 24. decembra 2008. godine je, pored ostalog, podnosilac ustavne žalbe oglašen krivim za izvršenje krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 194. stav 4. u vezi sa članom 187. stav 4. u vezi sa st. 3. i 2. Krivičnog zakona Republike Srbije i izrečena mu je kazna zatvora u trajanju od jedne godine (u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru). Podnosilac ustavne žalbe je izrekom navedene presude obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka, čiju visinu će sud odrediti posebnim rešenjem pošto pribavi sve potrebne podatke.

Podnosilac ustavne žalbe i njegov branilac su izjavili žalbu protiv prvostepene presude.

Apelacioni sud u Beogradu je 21. oktobra 2011. godine doneo presudu Kž1. 927/10 kojom je, u stavu drugom izreke, uvažio žalbe podnosioca i njegovog branioca, te je preinačio prvostepenu presudu tako što je podnosioca oslobodio od optužbe da bi izršio navedeno krivično delo i istovremeno odlučio da „na osnovu člana 197. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, troškovi krivičnog postupka u odnosu na V. B . padaju na teret budžetskih sredstava“.

Republički javni tužilac je 30. marta 2012. godine podigao zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz. 74/12 protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 927/10 od 21. oktobra 2011. godine (pored ostalog, i protiv stava drugo g izreke) , sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud uvaži zahtev i utvrdi da je pobijanom presudom, pored ostalog, u stavu drugom, povređen zakon u korist okrivljenog V . B, ovde podnosioca ustavne žalbe.

Vrhovni kasacioni sud je 25. aprila 2012. godine doneo presudu Kzz. 27/12 kojom je, pored ostalog, utvrdio da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 927/10 od 21. oktobra 2011. godine, u delu koji se odnosi na okrivljenog V. B, ovde podnosioca ustavne žalbe, povređen zakon u korist okrivljenog (podnosioca). U obrazloženju presude Vrhovnog kasacionog suda je, pored ostalog, navedeno da je „uvažavanjem zahteva za zaštitu zakonitosti u odnosu na okrivljenog V . B, budući da je zahtev podignut na štetu okrivljenog, samo utvrdio da je pobijanom pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu povređen zakon u korist ovog okrivljenog, ne dirajući u navedenu pravnosnažnu presudu“.

Branilac podnosioca ustavne žalbe je 18. januara 2013. godine podneo Prvom osnovnom sudu u Beogradu zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka podnosiocu u ukupnom iznosu od 3.297.600,00 dinara.

Prvi osnovni sud u Beogradu je osporenim rešenjem K. 60/10 od 30. januara 2013. godine odbio kao neosnovan zahtev branioca podnosioca ustavne žalbe kojim je tražio da se na ime troškova krivičnog postupka podnosiocu dosudi iznos od 3.297.600,00 dinara, kao neosnovan. U obrazloženju osporenog prvostepenog rešenja je, pored ostalog, navedeno: da je „odredbom člana 196. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku predviđeno da će sud kada okrivljenog oglasi krivim, izreći će u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka“; da „kako je okrivljeni V. B . presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 927/10 od 21. oktobra 2011. godine oslobođen od optužbe zbog izvršenja predmetnog krivičnog dela, ali kako je presudom Vrhovnog kasacionog suda Kzz. 27/12 od 25. aprila 2012. godine utvrđeno da je od strane Apelacionog suda povređen zakon u korist okrivljenog, te kako Vrhovni kasacioni sud nema ovlašćenja da menja pravnosnažnu sudsku odluku kojom je okrivljeni oslobođen od optužbe, već je ovlašćen samo da utvrdi da je u korist okrivljenog povređen krivični zakon, te samim tim nije mogao da ga oglasi krivim, to je sud primenom citirane zakonske odredbe odbio zahtev branioca okrivljenog da se naknade troškovi ovog krivičnog postupka okrivljenom iz razloga što je navedenom presudom Vrhovnog kasacionog suda utrvrđeno da je u korist okrivljenog V . B . u ovom krivičnom predmetu povređen zakon“.

Branilac podnosioca ustavne žalbe je protiv prvostepenog rešenja izjavio žalbu, koja je odbijena kao neosnovana osporenim rešenjem veća Prvog osnovnog suda u Beogradu Kv. 816/13 od 25. februara 2013. godine. U obrazloženju navedenog rešenja je, pored ostalog, istaknuto: da je „pravilno postupio postupajući predsednik veća kada je shodnom primenom odredbe člana 196. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku odbio kao neosnovan zahtev branioca okrivljenog V. B, advokata N . J, za naknadu troškova krivičnog postupka, imajući u vidu da je navedenom zakonskom odredbom propisano da će sud kad okrivljenog oglasi krivim izreći i da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka, a da iz spisa predmeta proizilazi: 1) da je presudom tada Prvog opštinskog suda u Beogradu K. 872/03-02 od 24. decembra 2008. godine, okrivljeni V . B . oglašen krivim ...; 2) da je Apelacioni sud u Beogradu, presudom Kž1. 927/10 od 21. oktobra 2011. godine, preinačio presudu tada Prvog opštinskog suda u Beogradu K. 872/03-02 od 24. decembra 2008. godine, tako što je ... okrivljenog V . B, oslobodio optužbe da je izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti ...; 3) da je Vrhovni kasacioni sud, presudom Kzz. 27/12 od 25. aprila 2012. godine, utvrdio da je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 927/10 od 21. oktobra 2011. godine, u delu koji se odnosi na okrivljenog V. B, povređen zakon ... u korist okrivljenog, sa obrazloženjem da je odluka Apelacionog suda u Beogradu u tom delu protivrečna s obzirom da je okrivljeni Ž.S, u istom predmetu, u vezi istih činjenica, pravnosnažno oglašen krivim“. Prvi osnovni sud je u osporenom drugostepenom rešenju zaključio da „imajući u vidu navedeno, a da pri tom Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da menja pravnosnažnu sudsku odluku na štetu okrivljenog, u ovom slučaju pravnosnažnu presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 927/10 od 21. oktobra 2011. godine, kojom je okrivljeni V . B, na osnovu odredbe člana 355. stav 2. Zakonika o krivičnom postupku, oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti ...., već jedino da konstatuje učinjenu povredu zakona, niti da donosi odluku u pogledu troškova krivičnog postupka, to je veće ... shodnom primenom odredbe člana 196. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, donelo odluku kao u dispozitivu rešenja“.

4. Odredbama Ustava, na čije povrede se podnosilac poziva u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.); da se jemči jednaka zaštita prava pred sudovima i drugim državnim organima, imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave (član 36. stav 1.).

Članom 193. Zakonika o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09, 72/09 i 76/10) (u daljem tekstu: ZKP), koji je važio u vreme donošenja osporenih rešenja, bilo je propisano: da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom krivičnog postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, i izdaci za preduzete istražne radnje pre istrage (stav 1.); da, pored ostalog, troškovi krivičnog postupka obuhvataju troškove za svedoke, veštake, tumače i stručna lica i troškove uviđaja, troškove prevoza okrivljenog, izdatke za dovođenje okrivljenog, putne troškove službenih lica, troškove lečenja okrivljenog za vreme dok se nalazi u pritvoru, kao i troškove porođaja, osim troškova koji se naplaćuju iz fonda za zdravstveno osiguranje, troškove tehničkog pregleda vozila, medicinskih i bioloških analiza i prevoza leša do mesta obdukcije, nagradu i nužne izdatke branioca, nužne izdatke privatnog tužioca i oštećenog kao tužioca i njihovih zakonskih zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njihovih punomoćnika (stav 2. tač. 1), 2), 3), 4), 5), 6) i 7)).

Saglasno članu 194. ZKP, u svakoj presudi i rešenju o kažnjavanju, rešenju o izricanju sudske opomene i rešenju kojim se obustavlja krivični postupak odlučiće se ko će snositi troškove postupka i koliko oni iznose (stav 1.), ako nedostaju podaci o visini troškova, posebno rešenje o visini troškova doneće istražni sudija, sudija pojedinac ili predsednik veća kada se ti podaci pribave, a podaci o visini troškova i zahtev za njihovu naknadu mogu se podneti najdocnije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ili rešenja iz stava 1. ovog člana (stav 2.), kad je o troškovima krivičnog postupka odlučeno posebnim rešenjem, o žalbi protiv tog rešenja odlučuje veće (član 24. stav 6.) (stav 3.).

Odredbom člana 196. stav 1. ZKP bilo je propisano da kad sud okrivljenog oglasi krivim, izreći će u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka.

Članom 197. ZKP je, pored ostalog, bilo propisano: da kad se obustavi krivični postupak ili kad se donese presuda kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe ili kojom se optužba odbija, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 193. stav 2. tač. 1) do 6) ovog zakonika, kao i nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca, padaju na teret budžetskih sredstava, osim u slučajevima određenim u sledećim stavovima (stav 1.); da ako zahtev za naknadu nužnih izdataka i nagrade iz stava 1. ne bude usvojen, ili sud o njemu ne donese odluku u roku od tri meseca od dana podnošenja zahteva, okrivljeni i branilac imaju pravo da potraživanja ostvaruju u parničnom postupku protiv Republike Srbije (stav 6).

Saglasno odredbi člana 425. stav 2. ZKP, ako je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut na štetu okrivljenog a sud nađe da je osnovan, utvrdiće samo da postoji povreda zakona, ne dirajući u pravnosnažnu odluku.

5. Ustavni sud konstatuje da se suština navoda podnosioca ustavne žalbe o povredi prava iz člana 32. stav 1. Ustava zasniva na tvrdnji da Prvi osnovni sud u Beogradu osporenim rešenjima nije mogao da „menja“ pravnosnažnu presudu Apelacionog suda u Beogradu kojom je odlučeno da troškovi krivičnog postupka u odnosu na njega padaju na teret budžetskih sredstava suda, jer je oslobođen od optužbe, odnosno da je „odlučeno suprotno pravnosnažnoj presudi Apelacionog suda u Beogradu“.

Ocenjujući osnovanost navoda ustavne žalbe o povredi prava na pravično suđenje, Ustavni sud je, najpre, ukazuje da je presudom Apelacionog suda u Beogradu podnosilac ustavne žalbe pravnosnažno oslobođen od optužbe za krivično delo koje je bilo predmet krivičnog postupka i da je odlučeno da troškovi krivičnog postupka u odnosu na podnosioca padaju na teret budžetskih sredstava.

Ustavni sud, dalje , konstatuje da je osporenim rešenjima Prvog osnovnog suda u Beogradu pravnosnažno odbijen zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova krivičnog postupka, kao neosnovan. Prvi osnovni sud u Beogradu je, pozivajući se na odredbu člana 196. stav 1. ZKP, zaključio da podnosilac ustavne žalbe nema pravo na naknadu troškova krivičnog postupka, jer je presudom Vrhovnog kasacionog suda utvrđeno da je pravnosnažnom oslobađajućom presudom Apelacionog suda u Beogradu u korist podnosioca ustavne žalbe povređen zakon, odnosno jer „Vrhovni kasacioni sud nema ovlašćenja da menja pravnosnažnu sudsku odluku kojom je okrivljeni oslobođen od optužbe, već je ovlašćen samo da utvrdi da je u korist okrivljenog povređen krivični zakon, te samim tim nije mogao da ga oglasi krivim, to je sud primenom citirane zakonske odredbe odbio zahtev branioca okrivljenog da se naknade troškovi ovog krivičnog postupka okrivljenom iz razloga što je navedenom presudom Vrhovnog kasacionog suda utrvrđeno da je u korist okrivljenog V . B . u ovom krivičnom predmetu povređen zakon“.

U konkretnom slučaju se, kao ustavnopravno sporno, postavilo pitanje da li je Prvi osnovni sud u Beogradu, pozivajući se na odredbu člana 196. stav 1. ZKP i presudu Vrhovnog kasacionog suda, mogao da odbije zahtev podnosioca ustavne žalbe za nakanadu troškova krivičnog postupka, za koje je pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu određeno da u odnosu na podnosioca padaju na teret budžetskih sredstava.

Prvi osnovni sud u Beogradu je, primenjujući tada važeće odredbe Zakonika o krivičnom postupku koje regulišu pitanje troškova krivičnog postupka, ocenio da podnosilac ustavne žalbe kao okrivljeni nema pravo na naknadu troškova istog, pozivajući se na odredbu člana 196. stav 1. ZKP kojom je bilo propisano da će sud kad okrivljenog oglasi krivim, izreći u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka. Po oceni Prvog osnovnog suda u Beogradu, činjenica da je Vrhovni kasacioni sud utvrdio da je oslobađajućom presudom Apelacionog suda u Beogradu povređen zakon u korist podnosioca, bila je odlučujuća da se njegov zahtev za naknadu troškova odbije.

Ustavni sud je utvrdio da je izneta ocena redovnog suda zasnovana na pogrešnom i arbitrernom tumačenju merodavnog procesnog prava, s obzirom na sadržinu same presude Apelacionog suda u Beogradu. Naime, u konkretnom slučaju, pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 927/10 od 21. oktobra 2011. godine je podnosilac ustavne žalbe oslobođen od optužbe za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti i odlučeno je da troškovi krivičnog postupka u odnosu na njega padaju na teret budžetskih sredstava suda. Imajući u vidu da je odredbama Zakonika o krivičnom postupku bilo propisano da će sud, kada donese presudu kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe, izreći u presudi da troškovi krivičnog postupka, kao i nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca, padaju na teret budžetskih sredstava (član 197. stav 1.), te da će sud, ako nađe da je zahtev za zaštitu zakonitosti podignut na štetu okrivljenog osnovan, samo utvrditi da postoji povreda zakona, ne dirajući u pravnosnažnu odluku (član 425. stav 2.), Ustavni sud je ocenio da je podnosilac ustavne žalbe imao pravo na naknadu troškova krivičnog postupka, pod uslovom da je takav zahtev podneo u okviru propisanog prekluzivnog roka iz člana 194. stav 2. Zakonika. Ustavni sud posebno ukazuje i da je u samom obrazloženju presude Vrhovnog kasacionog suda jasno istaknuto da se njome „ne dira u navedenu pravnosnažnu presudu“, jer je „zahtev podignut na štetu okrivljenog“. Navedeno se, po oceni Ustavnog suda, odnosi ne samo na odluku o optužbi, već jednako i na odluku o troškovima krivičnog postupka koji pripadaju okrivljenom , svakako pod uslovom da su prethodno ispunjeni procesni uslovi da se o podnetom zahtevu meritorno odlučuje. Pošto je zahtev podnosioca za naknadu troškova arbitrerno odbijen sa prezumpcijom da on jeste izvršio krivično delo koje je bilo predmet optuženja, proizvoljnim tumačenjem pravnog dejstva i dometa presude donete naknadno po vanrednom pravnom leku, Ustavni sud je ocenio da je osporenim rešenjima povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava.

Na osnovu svega izloženog i odredaba člana 89. st. 1. i 2. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13-Odluka US, 40/15-dr. zakon i 103/15), Ustavni sud je ustavnu žalbu usvojio, te je utvrdio da je osporenim rešenjima Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 60/10 od 30. januara 2013. godine i Kv. 816/13 od 25. februara 2013. godine, povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe zajemčeno odredbom članom 32. stav 1. Ustava i ocenio da su posledice učinjene povrede takve prirode da se mogu otkloniti samo poništajem osporenog drugostepenog rešenja i određivanjem da Prvi osnovni sud u Beogradu, kao nadležan, done se novu odluku o žalbi branioca okrivljenog, ovde podnosioca ustavne žalbe, izjavljenoj protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu K. 60/10 od 30. januara 2013. godine, pa je odlučio kao u tač. 1. i 2. izreke.

Ustavni sud konstatuje da je podnosilac u ustavnoj žalbi istakao i povredu prava na jednaku zaštitu prava, ali da se navodi podnosioca o povredi označenog prava zapravo zasnivaju na istim razlozima kojima se obrazlaže povreda prava na pravično suđenje. Stoga Ustavni sud navode o povredi prava iz člana 36. stav 1. Ustava nije posebno ocenjivao.

6. Razmatrajući zahtev podnosioca ustavne žalbe za naknadu troškova postupka pred Ustavnim sudom, Ustavni sud ukazuje da nema uslova za određivanje tražene naknade troškova, u smislu odredbe člana 6. stav 2. Zakona o Ustavnom sudu.

Naime, navedenom odredbom Zakona je propisano da učesnici u postupku sami snose svoje troškove. S tim u vezi, odredbom člana 83. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da svako (poslovno sposobno) lice, uz ispunjenost i drugih uslova, može izjaviti ustavnu žalbu (i preduzimati druge radnje u postupku), što istovremeno znači i da nije obavezno da te radnje preduzima preko punomoćnika, uključujući i punomoćnika advokata. Pored toga, Ustavni sud ukazuje i da je odredbom člana 45. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13) predviđeno da se ne odbacuju podnesci kojima se pokreće postupak pred Ustavnim sudom i kada isti ne sadrže podatke neophodne za vođenje postupka ili imaju druge nedostatke koji onemogućavaju postupanje u predmetu, već se podnosiocu daje mogućnost da te nedostatke naknadno otkloni. Takođe, Ustavni sud licima koja žele da izjave ustavnu žalbu, pruža svojevrsnu pravnu pomoć kroz ustanovljeni obrazac ustavne žalbe i pisano uputstvo za popunjavanje obrasca ustavne žalbe, koji su dostupni preko internet stranice Ustavnog suda ili se na zahtev dostavljaju zainteresovanom licu. Ovakav stav Ustavni sud je, pored ostalih, zauzeo i u Odluci Už-633/2011 od 8. maja 2013. godine.

7. Polazeći od svega navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredaba člana člana 42b stav 1. tačka 1) i člana 45. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.

Odluka Ustavnog suda o povredi prava na pravično suđenje

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti