Usvojena ustavna žalba zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku

Kratak pregled

Ustavni sud je usvojio ustavnu žalbu i utvrdio povredu prava na suđenje u razumnom roku u vanparničnom postupku za uređenje korišćenja zajedničke stvari, koji je trajao preko sedam godina. Podnosiocu je dosuđena naknada nematerijalne štete zbog neefikasnosti sudova.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud, Veliko veće, u sastavu: predsednik Suda Vesna Ilić Prelić , predsednik Veća, i sudije Bratislav Đokić, dr Goran P. Ilić, Snežana Marković, dr Tijana Šurlan, dr Jovan Ćirić, Sabahudin Tahirović i mr Tomisalv Stojković , članovi Veća, u postupku po ustavnoj žalbi S. p . "L ." d.o.o. L, sa sedištem u Lazarevcu, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi sa članom 170. Ustava Republike Srb ije, na sednici Veća održanoj 10. maja 2018. godine, doneo je

O D L U K U

1. Usvaja se ustavna žalba S. p . "L ." d.o.o. L. i utvrđuje da je u vanparničnom postupku koji je vođen pred Osnovnim sudom u Lazarevcu u predmetu R 1. 316/12 povređeno pravo podnosioca ustavne žalbe na suđenje u razumnom roku, zajemčeno odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, dok se u preostalom delu ustavna žalba odbacuje.

2. Utvrđuje se pravo podnosioca ustavne žalbe na naknadu nematerijalne štete u iznosu od 600 evra, u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

O b r a z l o ž e nj e

1. S. p . "L ." d.o.o. L, sa sedištem u Lazarevcu, podnelo je Ustavnom sudu, 11. januara 2016. godine, preko punomoćnika M. R, advokata iz Lazarevca, ustavnu žalbu protiv rešenja Višeg suda u Nišu Gž. 1594/15 od 24. novembra 2015. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije. Ustavnom žalbom se ističe i povreda prava na suđenje u razumnom roku u postupku u kome je donet osporeni akt.

Podnosilac ustavne žalbe navodi da mu je pravo na pravično suđenje povređeno zbog toga što drugostepeni sud nije prekinuo postupak, iako su za to bili ispunjeni uslovi, budući da je nad protivnikom predlagača bio pokrenut prethodni stečaj ni postupak u junu 2014. godine, koji je kasnije obustavljen. Dodaje da mu je označeno pravo povređeno i pogrešnom primenom materijalnog prava, jer, po njegovom mišljenju, nisu bili ispunjeni uslovi iz člana 141. i člana 145. stav 3. Zakona o vanparničnom postupku za donošenje odluke o privremenom uređenju načina korišćenja zajedničke stvari . Takođe smatra da mu je povređeno i pravo na pravnu sigurnost kao elemenat prava na pravično suđenje, jer je na osnovu rešenja Vrhovnog kasacionog suda o njegovoj žalbi rešavao Viši sud u Nišu, a ne sud u Beogradu , što je i dovelo do pogrešne primene materijalnog prava usled različite prakse sudova. Zbog činjenice da je postupak trajao preko sedam godina ističe povredu prava na suđenje u razumnom roku. Predlaže da Ustavni sud usvoji ustavnu žalbu, poništi osporeni akt i utvrdi mu pravo na naknadu nematerijalne štete.

2. Saglasno članu 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.

U toku postupka pružanja ustavnosudske zaštite, povodom ispitivanja osnovanosti ustavne žalbe u granicama istaknutog zahteva, Ustavni sud utvrđuje da li je u postupku odlučivanja o pravima i obavezama podnositeljke ustavne ža lbe povređeno ili uskraćeno njeno Ustavom zajemčeno pravo ili sloboda.

3. Ustavni sud je, u sprovedenom postupku , uvidom u spise predmeta Osnovnog suda u Lazarevcu R1. 316/12, utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje u ovoj ustavnosudskoj stvari:

Predlagač GP "A." podneo je 17. septembra 2008. godine protiv protivnika predlagača, ovde podnosioca ustavne žalbe, Opštinskom sudu u Lazarevcu predlog radi uređenja načina korišćenja zajedničke stvari - bliže označene katastarske parcele i fizičke deobe zgrade koja se na njoj nalazi.

U toku 2008. godine zakazano je i održano je jedno ročište.

Na sledećem ročištu od 26. marta 2009. godine određeno je izvođenje dokaza uviđajem uz učešće veštaka građevinske struke, nakon čega su spisi predmeta dostavljeni Trgovinskom sudu u Beogradu radi uvida. U spisima nema podatka o tome kada su vraćeni vanparničnom sudu, a rešenje o izvođenju pomenutog dokaza i imenovanju veštaka doneto je 1. februara 2010. godine.

Prilikom izvođenja dokaza uviđajem 18. marta 2010. godine , predlagač je istakao da traži uređenje načina korišćenja ne samo zemljišta, već i objekta koji se na njemu nalazi, a u odnosu na koji je prvobitno tražena fizička deoba, dok je protivnik predlagača tražio da se preko stručnog lica identifikuje sporna parcela iz razloga što ne može da se izjasni o tome da li je parcela na kojoj je izveden pomenuti dokaz, parcela u odnosu na koji je podnet predlog. Povodom ovog predloga, sud je ponovo odredio izvođenje dokaza uviđajem uz učešće geometra.

Uviđaj uz učešće geometra i veštka građevinske struke izveden je 1. apila 2010. godine.

U periodu od 10. maja do 11. avgusta 2010. godine nijedno od pet zakazanih ročišta nije održano. Dva ročišta nisu održana zbog toga što veštak nije izradio nalaz iz razloga što mu protivnik predlagača nije dostavio neophodnu dokumentaciju, jedno zbog nedolaska veštaka, jedno zbog ostavljanja roka radi izjašnjenja na nalaz, a jedno zbog ostavljanja roka predlagaču za izjašnjenje na protivnikove primedbe na nalaz, koje su predate sudu dan uoči zakazanog ročišta.

U daljem toku postupka, održana su još dva ročišta, veštak je dostavio izjašnjenje na primedbe protivnika predlagača i saslušan je na jednom od ročišta.

Rešenjem Drugog osnovnog suda u Beogradu - Sudska jedinica u Lazarevcu R1. 257/10 od 28. septembra 2010. godine uređen je način korišćenja zajedničke stvari.

Pomenuto rešenje je ukinuto rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž. 26718/10 od 21. novembra 2012. godine.

U ponovnom postupku, na predlog protivnika predlagača, u februaru 2013. godine određeno je izvođenje dokaza saobraćajnim veštačenjem. Nakon izmene rešenja o veštačenju u pogledu ličnosti veštaka, nalaz je dostavljen sudu u julu 2013. godine, a povodom primedbi predlagača, dostavljene su i dve dopune nalaza u septembru iste godine i ovaj veštak je dva puta saslušan.

Na predlog protivnika predlagača od 23. oktobra 2013. godine ponovo je određeno saobraćajno veštačenje koje je povereno Saobraćajnom fakultetu u Beogradu. Nakon obaveštenja fakulteta iz novembra iste godine da ne može da odgovori zadatku veštačenja, protivnik predlagača je povukao ovaj dokazni predlog.

U ovom delu postupka, od ukupno osam zakazanih ročišta, tri nisu održana - jedno zbog sprečenosti sudije, jedno zbog nedolaska predlagača i jedno zbog nedolaska veštaka.

Rešenjem Osnovnog suda u Lazarevcu R1. 316/12 od 14. marta 2014. godine uređen je način korišćenja bliže označene parcele, zgrade i objek ata koji se na njoj nalaze primenom odredaba čl. 141. do 147. Zakona o vanparničnom postupku.

Podneskom od 22. oktobra 2014. godine protivnik predlagača je predložio da sud prekine postupak zbog otvaranja prethodnog stečajnog postupka nad protivnikom predlagača.

Po predlogu Višeg suda u Beogradu iz aprila 2015. godine za delegaciju nadležnosti zbog preopterećenosti, rešenjem Vrhovnog kasacionog suda R. 5856/15 od 12. maja 2015. godine za postupanje po žalbi protivnika predlagača određen je Viši sud u Nišu.

Osporenim rešenjem Višeg suda u Nišu Gž.1594/15 od 24. novembra 2015. godine potvrđena je nižestepena odluka , uz ocenu da je prvostepeni sud, donoseći pobijano rešenje, pravilno primenio odredbe čl. 141, 144. i 147. Zakona o vanparničnom postupku.

4. Članom 32. stav 1. Ustava, na čiju povredu ukazuje podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka , kao i o optužbama protiv njega.

5. Razmatrajući osnovanost ustavne žalbe sa aspekta istaknute povrede prava na suđenje u razumnom roku , a polazeći od prethodno navedenih činjenica, Ustavni sud je utvrdio da je predmetni vanparnični postupak trajao preko sedam godina, što bi moglo da ukaže da nije okončan u razumnom roku. Međutim, Ustavni sud ističe da je razumna dužina trajanja jednog sudskog postupka relativna kategorija i da ocena da li je postupak okončan u okviru razumnog roka ne zavisi isključivo od njegovog vremenskog trajanja, već i od drugih činilaca, pre svega postupanja suda pred kojim se postupak vodi, ponašanja podnosioca ustavne žalbe kao stranke u postupku, složenosti činjeničnih i pravnih pitanja koje u postupku treba raspraviti, kao i od značaja pitanja o kome se u postupku odlučuje za podnosioca ustavne žalbe.

Prema oceni Ustavnog suda, podnosilac je imao legitiman interse za okočanje postupka u što kraćem roku kako bi bila otklonjena neizvesnost u pogledu načina i obima prava korišćenja na zajedničkoj stvari. Međutim, i pored legitimnog interesa da se postupak što pre okonča, podnosilac je doprineo njegovom dužem trajanju. Naime, podnosilac, koji je u državini predmetne parcele i objekata, je godinu i po dana nakon otpočinjanja postupka predložio da se izvrši identifikacija sporne parcele, zbog čega je sud ponovo odrdio izvođenje dokaza uviđajem na licu mesta uz učešće geometra. Osim toga, veštak građevinske struke nije izradio nalaz u ostavljenom roku iz razloga što mu podnosilac nije blagovremeno dostavio neophodnu dokumentaciju, dok jedno ročište nije održano radi ostavljanja roka suprotnoj strani za izjašnjenje na podnosičeve primedbe na nalaz veštaka, koje je sudu predao dan uoči zakazanog ročišta. Opisano postupanje podnosioca produžilo je trajanje postupka za oko tri meseca.

Dalje, imajući u vidu vrstu tražene zaštite i pitanja koja je s tim u vezi trebalo raspraviti, a povodom kojih su, osim uviđaja, sprovedena dva različita veštačenja, Ustavni sud nalazi da nije reč o složenom postupku.

Analizirajući postupanje sudova, Ustavni sud konstatuje da je prvostepeni sud do donošenja prvog rešenja od 28. septembra 2010. godine, zakazivao ročišta u kratkim rokovima, ali i činjenicu da u periodu od 26. marta 2009. do 1. februara 2010. godine nije preduzeta nijedna radnja u postupku jer su spisi dostavljeni na uvid drugom sudu, s tim što podatka o tome kada su vraćeni nema. Dalje, Ustavni sud konstatuje da je drugostepenom sudu trebalo preko dve godine da odluči o žalbi izjavljenoj protiv pomenutog rešenja o uređenju načina korišćenja stvari, kao i to da u ponovnom postupku jedno ročište nije održano zbog sprečenosti sudije. Osim navedenog, drugostepeni sud je u ponovnom žalbenom postupku predlog za delegaciju nadležnosti stavio tek posle godinu dana.

Polazeći od toga da se u konkretnom slučaju nije radilo o složenom postupku, Ustavni sud je ocenio da je, i pored određenog doprinosa na strani podnosioca, sedmogodišnje trajanje predmetnog postupka prevashodno posledica neefikasnog postupanja sudova.

Imajući u vidu navedeno, Ustavni sud je utvrdio da je podnosiocu ustavne žalbe u predmetnom vanparničnom postupku povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, zajemčeno članom 32. stav 1. Ustava te je, saglasno odredbi člana 89. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, br. 109/07, 99/11, 18/13 - Odluka US , 40/15 - dr. zakon i 103/15), usvojio ustavnu žalbu i odlučio kao u prvom delu tačke 1. izreke.

6. Na osnovu člana 89. stav 3. Zakona o Ustavnom sudu, Ustavni sud je u tački 2. izreke odlučio da se pravično zadovoljenje podnosioca ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku iz člana 32. stav 1. Ustava, ostvari dosuđivanjem naknade nematerijalne štete u iznosu od 600 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Naknada se isplaćuje na teret budžetskih sredstava – razdeo Ministarstva pravde, u roku od četiri meseca od dana dostavljanja ove odluke Ministarstvu.

Prilikom odlučivanja o visini naknade nematerijalne štete koju je pretrpeo podnosi lac ustavne žalbe zbog utvrđene povrede prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud je cenio sve okolnosti od značaja u konkretnom slučaju, posebno dužinu trajanja postupka i s tim u vezi složenost predmetnog parničnog postupka. Ustavni sud smatra da dosuđeni novčani iznos predstavlja adekvatnu satisfakciju za povredu prava koju je podnosi lac ustavne žalbe pretrpe o zbog nedelotvornog postupanja prvostepenog suda. Odlučujući o visini naknade nematerijalne štete, Ustavni sud je imao u vidu postojeću praksu ovoga suda i Evropskog suda za ljudska prava u sličnim slučajevima, ekonomske i socijalne prilike u Republici Srbiji, kao i samu suštinu naknade nematerijalne šetete kojom se pruža odgovarajuća satisfakcija zbog utvrđene povrede prava.

7. Imajući u vidu razloge na kojima podnosilac zasniva tvrdnju o povredi prav na pravično suđenje, Ustavni sud ukazuje da odluke o predlozima za prekid postupka (u podnosiočevom slučaju takve odluke nema) i odluke o delegaciji nadležnosti ne predstavljaju akte kojima se neposredno odlučuje o građanskim pravima i obavezama stranaka, pa takvim takvim aktima ne može biti povređeno pomenuto ustavno pravo. Pri tome, kako podnosilac odluku o delegaciji nadležnosti dovodi u vezu sa tvrdnjom o povredi prava na pravnu sigurnost zbog navodno različite prakse Višeg suda u Nišu i Višeg suda u Beogradu, Ustavni sud konstatuje da podnosilac ne dostavlja dokaze na okolnost da su ti sudovi u istovetnim činjeničnim i pravnim situacijama donosili različite meritorne odluke. Što se tiče podnosiočeve tvrdnje o neispunjenosti zakonom propisanih uslova za donošenje odluke o privremenom uređenju načina korišćenja zajedničke stvari, Ustavni sud konstatuje da osporenim drugostepenim rešenjem način korišćenja nije privremeno uređen do donošenja odluke nadležnog organa o spornom pravu, odnosno pravnom odnosu u smislu člana 145. stav 3. Zakona o vanparničnom postupku, te se, stoga, takav navod koji nema utemeljenja, ne može smatrati ustavnopravnim razlozlogom za tvrdnju o povredi označenog ustavnog prava.

Stoga je Ustavni sud, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 7) Zakona o Ustavnom sudu, u ovom delu odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka, rešavajući kao u drugom delu tačke 1. izreke.

8. Na osnovu svega iznetog i odredaba člana 42b stav 1. tačka 1), člana 45. tačka 9) i člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu i člana 89. Poslovnika o radu Ustavnog suda („Službeni glasnik RS“, broj 103/13), Ustavni sud je doneo Odluku kao u izreci.

PREDSEDNIK VEĆA

Vesna Ilić Prelić, s.r.