Nedopuštenost ustavne žalbe protiv akta koji ne odlučuje o pravima i obavezama

Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu protiv akta Poverenika za informacije od javnog značaja. Osporeni akt nije pojedinačni akt kojim se odlučuje o pravima i obavezama podnosioca, već obaveštenje o upućivanju zahteva nadležnom organu, te ne može biti predmet ustavne žalbe.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Bosa Nenadić i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, dr Dragiša Slijepčević i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Dragoslava Manojlovića iz Beograda, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 8. decembra 2009. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Dragoslava Manojlovića izjavljena protiv akta Poverenika za informacije od javnog značaja broj 010-00-00001/2009-01 od 5. oktobra 2009. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Dragoslav Manojlović iz Beograda je 12. oktobra 2009. godine Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv akta Poverenika za informacije od javnog značaja broj 010-00-00001/2009-01 od 5. oktobra 2009. godine.
2. Ustavna žalba je kao pravno sredstvo ustanovljena Ustavom Republike Srbije, koji je stupio na snagu 8. novembra 2006. godine. Saglasno članu 170. Ustava, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.
Odredbom člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu (''Službeni glasnik RS'', broj 109/07) propisano je da se ustavna žalba može izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.
3. Ustavni sud je u sprovedenom postupku utvrdio da je osporenim aktom Poverenika za informacije od javnog značaja broj 010-00-00001/2009-01 od 5. oktobra 2009. godine podnosilac ustavne žalbe obavešten da je njegov zahtev od 25. septembra 2009. godine upućen Drugom opštinskom sudu u Beogradu i to Zemljišnjo-knjižnom odeljenju, kao organu vlasti koji bi, prema mišljenju Poverenika, mogao raspolagati informacijama u vezi sa podnetim zahtevom, sa mogućnošću izjavljivanja žalbe Povereniku ukoliko navedeni sud ne postupi po zahtevu u zakonskom roku od 15 dana.
Po oceni Ustavnog suda, osporeni akt Poverenika za informacije od javnog značaja ne predstavlja pojedinačni akt protiv koga se, u smislu odredaba člana 170. Ustava i člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu, može izjaviti ustavna žalba, jer nije akt kojim je odlučivano o pravima i obavezama podnosioca ustavne žalbe, pa samim tim osporenim aktom ne mogu biti povređena Ustavom garantovana ljudska prava i slobode podnosioca. Stoga je Ustavni sud ustavnu žalbu odbacio, kao nedopuštenu, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona, jer ne postoje pretpostavke utvrđene Ustavom i Zakonom za vođenje postupka.
4. Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK
USTAVNOG SUDA

dr Bosa Nenadić

Nedopuštenost ustavne žalbe protiv akta koji ne odlučuje o pravima i obavezama

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti