Kratak pregled

Ustavni sud je odbacio ustavnu žalbu podnetu zbog povrede prava na odbranu. Dva podnosioca su žalbu izjavila neblagovremeno. Za trećeg je utvrđeno da mu pravo nije povređeno jer je drugostepeni sud, u skraćenom postupku, mogao održati pretres u odsustvu uredno pozvanog okrivljenog.

Tekst originalne odluke

Republika Srbija
USTAVNI SUD
Už-1880/2011
22.12.2011.
Beograd

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, dr Marija Draškić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Goran Ilić, dr Agneš Kartag Odri, mr Milan Marković, Katarina Manojlović Andrić, dr Bosa Nenadić, Milan Stanić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Ljubana Stojanovića, Ljubomira Stojanovića i Gorana Nedeljkovića, svi iz Valjeva, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 22. decembra 2011. godine, doneo je

 

R E Š E Nj E

 

Odbacuje se ustavna žalba Ljubana Stojanovića, Ljubomira Stojanovića i Gorana Nedeljkovića izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 2691/10 od 31. maja 2010. godine.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

1. Ljuban Stojanović, Ljubomir Stojanović i Goran Nedeljković, svi iz Valjeva, preko punomoćnika Zorana Jovanovića, advokata iz Valjeva, podneli su Ustavnom sudu 26. aprila 2011. godine ustavnu žalbu, protiv protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 2691/10 od 31. maja 2010. godine, zbog „povrede prava na odbranu, a time i prava na pravično suđenje“, zajemčenog članom 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.

Kako se prava garantovana članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda na istovetan način jemče odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, Ustavni sud postojanje istaknute povrede prava ceni u odnosu na odredbe Ustava.

Navode o povredi označenog prava podnosioci ustavne žalbe zasnivaju na tvrdnjama da je osporena presuda doneta nakon što je pred drugostepenim sudom u toku žalbenog postupka održan glavni pretres za koji oni kao okrivljeni „nisu dobili poziv“, pa mu nisu prisustvovali, čime im je povređeno pravo na odbranu, kao i da zbog okolnosti konkretnog slučaja (protivrečnost izvedenih dokaza i odbrane okrivljenih) glavni pretres „ni pod kojim uslovima“ nije mogao biti održan bez njihovog prisustva. S obzirom na to da se ponovno otvoreni glavni pretres održava pred drugim sudijskim većem – većem drugostepenog suda, tumačenjem odredaba Zakonika o krivičnom postupku, podnosioci ustavne žalbe zaključuju da je bilo neophodno da budu ponovo saslušani i da se izvedu svi dokazi, te da je, u konkretnom slučaju, pretres održan bez lica čije je prisustvo po zakonu obavezno.

2. Iz odredbe člana 170. Ustava Republike Srbije, kojom je ustavna žalba ustanovljena kao posebno i izuzetno pravno sredstvo za zaštitu Ustavom zajemčenih prava i sloboda, proizlazi da navodi ustavne žalbe moraju biti zasnovani na ustavnopravnim razlozima kojima se, sa stanovišta Ustavom utvrđene sadržine prava, odnosno slobode na čiju povredu ili uskraćivanje se poziva u ustavnoj žalbi, potkrepljuju tvrdnje o učinjenoj povredi ili uskraćivanju označenog prava, odnosno slobode.

Takođe, odredbom člana 84. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS“, broj 109/07), kojim se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje postupak po ustavnoj žalbi, propisano je da se ustavna žalba može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja pojedinačnog akta, odnosno od dana preduzimanja radnje kojom se povređuje ili uskraćuje ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.

3. Ustavni sud je u sprovedenom prethodnom postupku utvrdio da je presudu Apelacionog suda u Beogradu Kž1. 2691/10 od 31. maja 2010. godine, branilac podnosilaca ustavne žalbe u krivičnom postupku primio 22. marta 2011. godine, podnosilac ustavne žalbe Ljuban Stojanović – 24. marta 2011. godine, podnosilac Ljubomir Stojanović – 25. marta 2011. godine i podnosilac Goran Nedeljković - 28. marta 2011. godine.

Polazeći od navedenog, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 2) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio kao neblagovremenu ustavnu žalbu podnosilaca Ljubana Stojanovića i Ljubomira Stojanovića, jer su navedena lica ustavnu žalbu izjavila posle isteka roka iz člana 84. stav 1. Zakona.

4. Ispitujući postojanje pretpostavki za postupanje po ustavnoj žalbi podnosioca Gorana Nedeljkovića, Ustavni sud je, uvidom u spise predmeta Opštinskog suda u Valjevu K. 1073/06, utvrdio sledeće:

Goran Nedeljković je u krivičnom postupku koji je vođen protiv njega i druga dva podnosioca ustavne žalbe prvostepenom presudom Opštinskog suda u Valjevu K. 1073/06 od 29. decembra 2008. godine oglašen krivim zbog izvršenog produženog krivičnog dela falsifikovanje službene isprave.

Odlučujući o žalbama koje su protiv prvostepene presude izjavili javni tužilac i zajednički branilac optuženih, Apelacioni sud u Beogradu je 23. aprila 2010. godine održao sednicu veća na kojoj je, nakon razmatranja žalbi, odlučio da se pred drugostepenim sudom otvori pretres, u smislu odredbe člana 377. Zakonika o krivičnom postupku.

Na pretres koji je zakazan za 30. maj 2010. godine uredno su pozvani: javni tužilac, optuženi i njihov branilac.

Zakazanog dana pretres je održan u odsustvu uredno pozvanih stranaka. Na pretresu je pročitana odbrana okrivljenih koja je data na glavnom pretresu pred prvostepenim sudom, nalaz i mišljenje sudskog veštaka koji su pribavljeni u prvostepenom postupku, zapisnici sa glavnog pretresa pred prvostepenim sudom i iskaz ranije saslušanog svedoka, a ponovo su izvedeni i ranije pribavljeni pismeni dokazi. Po zaključenju pretresa drugostepeni sud je doneo osporenu presudu kojom se prvostepena presuda preinačuje, ali tako da se i ovom presudom optuženi oglašavaju krivim i izriču im se uslovne osude. Istom presudom žalbe javnog tužioca i branioca optuženih su odbijene kao neosnovane.

5. Uređujući postupak po žalbi na prvostepenu presudu, Zakonik o krivičnom postupku („Službeni list SRJ“, br. 70/01 i 68/02 i „Službeni glasnik RS“, br. 58/04, 85/05, 115/05, 46/06, 49/07, 122/08, 20/09 i 72/09), između ostalog, je propisivao: da drugostepeni sud odluku o žalbi donosi u sednici veća ili na osnovu održanog pretresa, pri čemu veće drugostepenog suda odlučuje o tome da li će održati pretres (član 376.); da se na pretres pred drugostepenim sudom pozivaju, pored ostalih, optuženi i njegov branilac (član 377. stav 2.). S obzirom na visinu zaprećene kazne za krivično delo čije izvršenje je bilo stavljeno na teret podnosiocu ustavne žalbe, prema njemu je, u smislu odredaba Zakonika o krivičnom postupku, sprovođen tzv. skraćeni postupak, u okviru koga je, odredbom člana 445. stav 3. Zakonika, propisano da ako okrivljeni ne dođe na glavni pretres, iako je uredno pozvan ili mu se poziv nije mogao uručiti zbog neprijavljivanja sudu promene adrese ili boravišta, sud može odlučiti da se glavni pretres održi i u njegovom odsustvu pod uslovom da njegovo prisustvo nije nužno i da je pre toga bio saslušan.

6. Polazeći od prethodno utvrđenih činjenica i relevantnih odredaba procesnog zakona, Ustavni sud najpre konstatuje da nije tačna tvrdnja podnosioca ustavne žalbe da optuženi i njihov branilac nisu dobili poziv za pretres zakazan pred drugostepenim sudom. Imajući u vidu da je u konkretnom slučaju podnosilac ustavne žalbe Goran Nedeljković bio uredno pozvan, da se nije odazvao pozivu, da je prethodno saslušan u prvostepenom postupku, da na pretresu koji je otvoren pred drugostepenim sudom nisu izvođeni novi dokazi, da je o svim izvedenim dokazima podnosilac ustavne žalbe imao prilike da se izjasni tokom prvostepenog postupka, da je drugostepeni sud na pretresu čitao i zapisnike sa glavnog pretresa pred prvostepenim sudom koji su sadržavali i izjašnjenje podnosioca ustavne žalbe o svim izvedenim dokazima, te da je saglasno odredbi člana 445. stav 3. ZKP sud ovlašćen da ceni da li je prisustvo uredno pozvanog okrivljenog u skraćenom postupku nužno ili ne, Ustavni sud je utvrdio da su navodi ustavne žalbe o povredi prava na odbranu podnosioca ustavne žalbe, pa time i zajemčenog prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, posledica pogrešnog tumačenja relevantnih odredaba procesnog zakona. Stoga se izneti navodi ne mogu smatrati ustavnopravnim razlozima za tvrdnju o povredi ustavnog prava. S obzirom na izloženo, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu i u odnosu na podnosioca Gorana Nedeljkovića, jer nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

7. Saglasno iznetom, Ustavni sud je, na osnovu odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Slični dokumenti

• Už 13919/2018: Odluka Ustavnog suda kojom se odbija ustavna žalba zbog zloupotrebe službenog položaja
• Už 14220/2021: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na odbranu zbog saslušanja svedoka bez prisustva branioca u prekršajnom postupku
• Už 8965/2022: Povreda prava na odbranu zbog neurednog dostavljanja optužnog akta okrivljenoj
• Už 7343/2013: Odluka Ustavnog suda o povredi prava na suđenje u razumnom roku u krivičnom postupku
• Už 4602/2010: Odluka Ustavnog suda o ustavnoj žalbi u krivičnom postupku protiv presude Vrhovnog kasacionog suda
• Už 816/2012: Utvrđena povreda prava na suđenje u razumnom roku usled zastarelosti
• Už 5999/2014: Neosnovanost ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku u složenom krivičnom postupku