Odbacivanje ustavne žalbe zbog naknadno utvrđene neustavnosti opšteg akta

Kratak pregled

Ustavni sud odbacio je ustavnu žalbu kojom se tražila isplata "kosovskog dodatka" na osnovu Zaključka Vlade. Razlog odbacivanja je taj što je Ustavni sud u međuvremenu utvrdio da je navedeni Zaključak neustavan, čime je razmatranje žalbe postalo bespredmetno.

Tekst originalne odluke

Ustavni sud u sastavu: predsednik dr Dragiša B. Slijepčević i sudije dr Olivera Vučić, Bratislav Đokić, Vesna Ilić Prelić, dr Agneš Kartag Odri, Katarina Manojlović Andrić, mr Milan Marković, dr Bosa Nenadić, dr Dragan Stojanović, mr Tomislav Stojković, Sabahudin Tahirović i Predrag Ćetković, u postupku po ustavnoj žalbi Slavice Stojić, Veska Kandića i Arifa Durmića iz Kosovske Mitovice i Ilije Jovanovića iz Vučitrna, na osnovu člana 167. stav 4. u vezi člana 170. Ustava Republike Srbije, na sednici održanoj 28. decembra 2011. godine, doneo je

R E Š E Nj E

Odbacuje se ustavna žalba Slavice Stojić, Veska Kandića, Arifa Durmića i Ilije Jovanovića izjavljena protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1399/10 od 4. februara 2010. godine.

O b r a z l o ž e nj e

1. Slavica Stojić, Vesko Kandić i Arif Durmić iz Kosovske Mitovice i Ilija Jovanovića iz Vučitrna su, preko Zorana Jakovljevića, advokata iz Raške, 9. aprila 2010. godine, podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1399/10 od 4. februara 2010. godine, zbog povrede prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i člana 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i zabrane diskriminacije iz člana 21. stav 1. Ustava.

U ustavnoj žalbi se navodi da se spor u vezi koga je doneta osporena presuda tiče neprimene zaključka Vlade Republike Srbije 05 broj 02-4586/2003-001 od 17. jula 2003. godine o isplati posebne naknade za zaposlene u državnim organima na teritoriji AP Kosovo i Metohija, da je u konkretnom slučaju prvostepeni sud, kao i viši sud, a kasnije i Vrhovni kasacioni sud, zauzeo stav da nije osnovan zahtev podnosioca za isplatu kosovskog dodatka; da je nesporno da je podnosilac ispunio sve uslove za primanje posebne naknade i da nema zakonskog osnova za negiranje prava na isplatu ovog dodatka, te da su negativne odluke donete isključivo zbog pristrasnosti u korist države, čime je povređeno pravo podnosioca na pravično suđenje; da je, s obzirom da je navedenim zaključkom jasno precizirano da se ima primeniti na sve zaposlene u državnim organima na teritoriji AP Kosovo i Metohija, ovakvom sudskom odlukom došlo do povrede prava na jednakost i izvršena diskriminacija prema jednoj kategoriji zaposlenih u državnim organima, čime je povređen član 21. Ustava. Takođe se navodi da je Vrhovni sud, propuštanjem da u razumnom roku donese odluku po revizijama koje su se podnosile u ovoj vrsti sporova, a prve revizije su podnete još 2007. godine, dok su prve odluke po revizijama dostavljene u drugoj polovini 2009. godine, učinio povredu prava na suđenje u razumnom roku, čije utvrđenje se ustavnom žalbom takođe traži.

2. Saglasno odredbi člana 170. Ustava Republike Srbije, ustavna žalba se može izjaviti protiv pojedinačnih akata ili radnji državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Postupak po ustavnoj žalbi se, u smislu člana 175. stav 3. Ustava, uređuje zakonom.

Odredba člana 82. stav 1. Zakona o Ustavnom sudu („Službeni glasnik RS", broj 109/07) je po svojoj sadržini istovetna odredbi člana 170. Ustava.

3. Ustavni sud je u postupku prethodnog ispitivanja ustavne žalbe, izvršio uvid u priloženu presudu Vrhovnog kasacionog suda i utvrdio sledeće činjenice i okolnosti od značaja za odlučivanje:

Presudom Opštinskog suda u Kraljevu P. 627/06 od 17. decembra 2008. godine odbijen je tužbeni zahtev podnosilaca ustavne žalbe da se tužena Republika Srbija – Ministarstvo unutrašnjih poslova RS obaveže da tužiocima na ime neisplaćenog dodatka za rad na području Kosova i Metohije isplati novčani iznos u vrednosti, za period i sa zakonskom zateznom kamatom kako je opredeljen tužbenim zahevom, kao i da tužiocima naknadi parnične troškove.

Presudom Okružnog suda u Kraljevu Gž. 544/09 od 19. maja 2009. godine odbijena je kao neosnovana žalba tužilaca i potvrđena prvostepena presuda.

Osporenom presudom Vrhovnog kasacionog suda Rev. 1399/10 od 4. februara 2010. godine odbijena je kao neosnovana revizija tužioca izjavljena protiv presude Okružnog suda u Kraljevu Gž. 544/09 od 19. maja 2009. godine. Vrhovni kasacioni sud je našao da u postupku nije bilo povreda odredaba parničnog postupka i da je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je tužbeni zahev tužioca odbio kao neosnovan.

4. Odredbama Ustava na čiju povredu se poziva podnosilac u ustavnoj žalbi, utvrđeno je: da su pred Ustavom i zakonom svi jednaki (član 21. stav 1.); da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega (član 32. stav 1.). Članom 32. stav 1. Ustava je garantovano pravo koje je po svojoj sadržini u osnovi istovetno pravu iz člana 6. stav 1. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te Ustavni sud povredu ovog prava u postupku po ustavnoj žalbi ceni u odnosu na Ustav Republike Srbije.

Odredbama člana 60. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu je propisano da se zakoni i drugi opšti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom, opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do tog dana nisu pravnosnažno rešeni, kao i da se izvršenje pravnosnažnih pojedinačnih akata donetih na osnovu propisa koji se više ne mogu primenjivati, ne može ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvršenje započeto - obustaviće se.

5. Ocenjujući navode ustavne žalbe u odnosu na povredu prava na pravično suđenje iz člana 32. stav 1. Ustava, Ustavni sud ukazuje na to da je Odlukom Ustavnog suda IU–412/2003 od 16. aprila 2010. godine utvrđeno da odredbe Zaključka Vlade Republike Srbije na koje se poziva podnosilac ustavne žalbe, nisu u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. S obzirom na to da je predmetni parnični postupak pravnosnažno okončan pre objavljivanja navedene Odluke, te da podnosilac ustavne žalbe povredu Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje izvodi iz činjenice da je ostao uskraćen za isplatu iznosa zarade koja je utvrđena navedenim Zaključkom Vlade od 17. jula 2003. godine, Ustavni sud smatra da bi razmatranje žalbe u ovom delu bilo bespredmetno, imajući u vidu odredbe člana 60. st. 1. i 3. Zakona o Ustavnom sudu. U pogledu navoda ustavne žalbe o povredi prava na suđenje u razumnom roku, Ustavni sud konstatuje da se razlozi na kojima se zasnivaju tvrdnje o povredi ovog prava ne mogu dovesti u vezu sa postupkom u kome je doneta osporena revizijska presuda, tako da nisu ispunjene pretpostavke za razmatranje povrede ovog prava.

U pogledu navoda podnosioca ustavne žalbe da je osporenom presudom povređeno pravo podnosioca iz člana 21. stav 1. Ustava, Ustavni sud konstatuje da ustavna žalba ne sadrži navode i dokaze da je osporenim presudama podnosilac ustavne žalbe na bilo koji način diskriminisan zbog nekog ličnog svojstva, što je neophodna pretpostavka da bi se mogla utvrditi povreda načela jednakosti svih pred Ustavom i zakonom i zabrane diskriminacije iz člana 21. Ustava.

Ustavni sud je konstatovao da uz ustavnu žalbu nije dostavljeno posebno ovlašćenje podnosilaca za izjavljivanje ustavne žalbe advokatu Zoranu Jakovljeviću iz Raške, ali povodom toga Sud nije tražio uređenje žalbe, s obzirom na to da ovo uređenje ne bi bilo od uticaja na drugačije odlučivanje Ustavnog suda u ovoj ustavnosudskoj stvari.

Imajući u vidu izneto, Ustavni sud je, saglasno odredbi člana 36. stav 1. tačka 4) Zakona o Ustavnom sudu, odbacio ustavnu žalbu, jer nisu ispunjene Ustavom i Zakonom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.

6. Na osnovu izloženog i odredbe člana 46. tačka 9) Zakona o Ustavnom sudu, Sud je rešio kao u izreci.

PREDSEDNIK

USTAVNOG SUDA

dr Dragiša B. Slijepčević

Odbacivanje ustavne žalbe zbog naknadno utvrđene neustavnosti opšteg akta

Kratak pregled

Tekst originalne odluke

Slični dokumenti